Gradska uprava Beograda krije medijske projekte kojima je u proteklih godinu dana dodelila 160 miliona dinara iz budžeta. Gradske vlasti odbile su zahtev Pištaljke da nam dostave projekte kojima su dodelile novac građana, jer – kako su navele u rešenju – dokumenta nisu informacije od javnog značaja.
Pištaljka je nedavno obelodanila da Beograd poslednje dve kalendarske godine novac za medije dodeljuje muzičarima, reklamnim agencijama, prodavcima automobila ili firmama osnovanim posle raspisivanja konkursa.
Pištaljka je od beogradskog Sekretarijata za informisanje zahtevala da po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dostavi sve medijske projekte koji su ove dve godine dobili 73,9 miliona dinara kao i izveštaje o realizovanim projektima koji su prošle godine finansirani sa 85,75 miliona dinara. Zamenik načelnika Gradske uprave i sekretar za informisanje Mirjana Pavičić zahteve je odbila.
„U navedenom zahtevu podnosioca, traže se dokumenta, bez navođenja u skladu sa Zakonom, informacije koja se traži uvidom u dokument“, piše u odgovoru koji je potpisala Pavičić.
Zahtev da obelodani projekte sa kojima su konkurisale i novac građana dobile i tek osnovane firme sekretar Pavičić odbila je i zbog toga što bi se, kako navodi u odgovoru, njihovim objavljivanjem prekršio Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
S obzirom na to da na sajtu Poverenika za informacije od javnog značaja piše da je „pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u suštini pravo na pristup službenim dokumentima“, odgovor sekretara za informisanje može se shvatiti kao bahato izigravanje zakona.
Isti princip gradska uprava primenila je i prilikom izbora medijskih projekata kojima je dala budžetski novac za objektivno informisanje. Pištaljka je pisala da je skoro trećina novca za medije ove godine dodeljena Studiju B i firmama povezanim sa njim – Brender d.o.o. i Irik d.o.o, da su po pet miliona dinara dobile novine Alo, Informer i Srpski telegraf, ali i da su projekti za koje je opredeljeno najviše novca projekti Udruženja rok muzičara i muzičke kompanije Sky comm group. Zanimljiva pojava na konkursima za sufinansiranje medija u Beogradu je da novac dobijaju firme koje su registrovane nakon što je konkurs raspisan. Ove godine to su firme Zofin i Folim.
Uz obrazloženje da ne vidi kakav je interes građana u istraživanju korupcije, beogradske vlasti su i ove godine odbile da finansiraju projekat Pištaljke, inače jedini koji je trebalo da se bavi istraživanjem korupcije u gradskoj upravi.
Šta je od interesa za građane i šta su projekti koje će građani finansirati u cilju objektivnog informisanja odlučila je komisija koju su činili Ferenc Berček, Marija Stamenić, Dragana Milovanović, Vladimir Jovanović i Nebojša Radošević.
Niko od članova komisija nije hteo da objasni zbog čega su novac dali nepoznatim firmama umesto poznatim medijskim kućama, ali i zbog čega je odbijen jedini medijski projekat sa temom istraživanja korupcije. Predsednik komisije Ferenc Berček je tri dana nakon objavljivanja odluke o finansiranju medijskih projekata za Pištaljku rekao da se nekih projekata i ne seća.
Pištaljka je zbog toga zahtevala od Sekretarijata za informisanje da nam dostavi rešenje o imenovanju komisije, ali i ovaj zahtev sekretar Pavičić je odbila jer nismo tražili informaciju već dokument. „Podnosilac zahteva ne navodi koju informaciju traži iz navedenog Rešenja o obrazovanju komisije, u skladu sa zakonom, već dokument, s obzirom da su izabrani članovi komisije javno dostupni na veb sajtu Sekretarijata za informisanje Gradske uprave grada Beograda“, piše u njenom odgovoru.
Snežana Đurić
pistaljka.rs
