Evo – drugi dan na mrežama gledam razne slike ponosnih prijatelja i poznanika. Pretrčali su Beogradski maraton. Ponosno kače svoje učesničke medalje kojima pokazuju da su napregli svoje telo da pređe 42 kilometra. Neki su se opredelili za polumaraton, istina, ali to u mojim očima ne umanjuje divljenje prema njihovom činu.
Nego, interesuje me, dokle ćete da se ložite na tu privatnu propagandnu prćiju koja grca u dugovima i ne isplaćuje dugovanja prema učesnicima – evo već petu godinu?
Beogradski maraton je ove godine zvanično izgubio sertifikat Evropske atletske federacije. U prevodu – vratio se na početak posle 31 godine postojanja.
Zahvaljujući neisplaćenim honorarima.
Zahvaljujući bezobraznom i bahatom ponašanju organizatora.
Beogradski maraton je već godinama – sve sem maraton.
Organizuje ga privatno preduzeće na čijem je čelu Dejan Nikolić. Čovek koji uporno izbegava odgovore na pitanja kada će da izmiri potraživanja onih koji su pobedili, kao i potraživanja koja ima prema drugim učesnicima u organizaciji.
Čovek koji uporno odbija da da odgovor kako je u budžetu maratona 2012. napravio dug od 120.000 evra. Čovek koji uporno odbija da da novinarima odgovor kako je taj dug narastao na četvrt miliona evra.
Beogradski maraton je, zahvaljujući bahatosti koju toleriše ovaj režim, postao ništa drugo nego veoma duga trka zadovoljstva, što je prepoznato i od strane učesnika svetskih maratona. E, pa kad se već trči iz zadovoljstva – onda para i nema. Tako će Kristijan Stošić, ovogodišnji pobednik, na zadovoljstvo generalnog sponzora (trgovinskog lanca IDEA, takođe posrnulog i zarobljenog kojekakvim dugovima) ostati bez para, jer je njegov rezultat za pola sata (!) slabiji od najgoreg dosadašnjeg pobedničkog vremena.
Beogradski maraton je, zahvaljujući bahatosti koju toleriše ovaj režim, naneo ozbiljan udarac ugledu sporta u Srbiji.
O tome dovoljno govore tri pisma o kojima pišu Blic i Hotsport, pisma koja su stigla iz sedišta Evropske atletske federacije na adresu Dejana Nikolića (vlasnika firme Beogradski maraton doo) i Slobodana Brankovića (direktoraAtletskog saveza Srbije) . U ovim pismima Evropska atletska federacija je upozoravala organizatore Beogradskog maraton da će ova trka biti izbrisana iz kalendara.
O ovome se pre dve godine govorilo u medijima i onda je posle tri dana – sve zataškano. Isto je bilo i prošle godine. Beogradski maraton je čak bio na ledu Evropske atletske federacije koja nije htela da ga promoviše zbog neisplaćenih nagrada.
Tada je Dejan Nikolić govorio kako se radi o „neprijateljima Beogradskog maratona“, ali je naglašavao da se i iščekuje sudsko razrešenje spora sa najvećim dužnikom (glavnim sponzorom). Šta je bilo sa sudskim sporom – nije mi poznato. Ali – sponzor (IDEA) je ostao.
A onda je pre tačno 20 dana, 3. aprila stiglo pismo na adresu Dejana Nikolića sledeće sadržine:
„Zaključno pismo Evropske atletike po pitanju Beogradskog maratona:
Dragi gospodine Nikoliću, dragi Dejane,
Na osnovu stalnih primedbi od strane atletičara i predstavnika atletičara koje je Evropska atletika (EA) primila, a koje se tiču neizmirenih dugovanja Beogradskog maratona, šaljemo vam ovo finalno i zaključno pismo po ovom pitanju, kako biste mu odmah posvetili pažnju i preduzeli akciju.
Na dan 12. septembra 2016. EA vam je poslala pismo o suspenziji sertifikata Trčanje za sve (Running for All) Beogradskom maratonu, kao i obaveštenje o skidanju vašeg maratona sa kalendara Trčanja za sve zbog finansijskih dugovanja na koja nam je skrenuta pažnja (pismo u prilogu).
Na dan 19. januara 2017. EA vam je poslala dugo pismo na osnovu kog je Beogradski maraton suspendovan iz Kalendara Evropske atletike, i izgubio status međunarodne trke sa nacionalnom dozvolom zbog istih problema i finansijskih pitanja (pismo u prilogu).
U februaru, martu i aprilu 2017. komunicirali ste s nama i ubeđivali nas da će sva dugovanja biti izmirena, što, na osnovu stalnih pritužbi koje primamo, zaključujemo da se nije desilo.
Evropska atletika nije više zainteresovana da bude učesnik razgovora o ovoj temi i svoj stav saopštavamo jasno i javno IAAF-u, Atletskom savezu Srbije i svim ostalim stejk-holderima: Beogradski maraton i vi lično nećete biti prihvatani kao deo atletske porodice do trenutka dok ne izmirite sva dugovanja, to nam dokažete, uz obavezu da se to desi do kraja 2018.
Iskreno,
Kristijan Milc“
Možda vam ovo pismo,koje je objavio Blic, nije važno. Možda je vama važnije što je na maratonu učestvovao „rekordni broj učesnika“ bez ijednog ozbiljnog svetskog trkača. Možda vam je važnije što je na maratonu trčao Siniša Mali, koji je dan kasnije izigravao spajdermena na Avalskom tornju. Ne znam da li će na toj poziciji (ili nekoj drugoj) dočekati da se spušta niz kulu Beograda na vodi.
Dragi moji prijatelji, volim što ste pokazali i dokazali sebi da su vaša tela dovoljno snažna, da je vaš duh jači od vas samih. Volim što ste učešćem u Beogradskom maratonu pobedili sebe. Ali, ne volim što ste učešćem u Beogradskom maratonu svesno učestvovali u prevari jednog bahatog čoveka i režima koji ga podržava.
Srećni vam kilometri.
Aleksandar Bećić
