Prilazi mi beskućnik dok čekam zeleno svetlo na raskrsnici, gestikulirajući da hoće nešto da mi kaže. Ma neću njegove novine koje kao lečeni narkoman ili ‘alkos’ dobija besplatno od države i prodaje da preživi. Ne želim ni da ga gledam onakvog jadnog, ispečenog na floridskom suncu. Neobrijanog i možda opasnog.
Ne otvara mi se ni prozor, jer znam ako neću novine, idu druga pitanja:
-Daj mi dolar bar ili odbaci me do ćoska, a ja žurim. Žurim, bre, da li razumeš srpski da se sretnem sa kumašinom Boćom. Čeka me, jer menjamo komplet kuhinju.
Ipak otvorim. Možda zbog njegovih nebo plavih očiju koje me molećivo gledaju i koje mi šalju neke sasvim miroljubive signale. Jedva sam razumeo njegov napukao, krkljav glas da je preko ulice na istom zadatku njegova koleginica, a možda i ljubav. Njoj je taj dan rođendan, pa jedino što traži očajni, prljavi beskućnik je da zatrubim dok prolazim pored nje. Samo to!
To je njegov poklon njoj za taj svečan dan. Njegova nežna pažnja.
Ništa me ne košta, pa tako i činim i vidim njenu podignutu ruku sa “San Sentinelom”, njen blistav od zadovoljstva osmeh i neskrivenu radost. Odlazeći sa tog mesta čujem da i drugi vozači sporadično trube.Veselo je jutros u Pompano Biču.
Zaboravio sam na tu epizodu.
Vraćajući se posle nekoliko sati istom trasom čuo sam, a i video isti ritual sa nadolazećim automobilima. Zatrubio sam ponovo, sad jače, hoću reći duže. I sretoše nam se nasmejani pogledi za tren u čudnom trouglu ona, on i ja. U vrtlogu života čovek je izgubio stan, posao, zdravlje, ugled, ali je sačuvao dušu.
P.S.
I kakve veze ima sve ovo sa sportskim pričama pita se revnosni čitalac? Pa možda i ima pošto je beskućnik bio u prugastom fudbalskom dresu Montereja iz Meksika, pa mora da je i on pikao fucu kao klinja, kao što je i njemu majka zasigurno tepala kao malom, čedo moje.
Po drugi put za kraj
P.S
Ako vam slučajno danas nije rođendan, zatrubiću ipak još jednom za vaš lep dan i mali osmeh.
Nenad Simić – Tajka
