Besmislena deklaracija!

0
1633

Еvrоuniоnisti prаvоvеrniјi оd Brisеlа

YUGOSLAVIA-SERBIA-STUDENT-FLAGIstorijsko izmirenje ne dolazi nakon političkog fetiša formalnih izvinjenja i besmislenih deklaracija. Za pomirenje je potrebna katarza istinom, a upravo je istorijska istina o dva svetska rata na reviziji u Evropskoj uniji. Nivelacija krivice, žrtava i odgovornosti prvi je korak u tom procesu

Čim sam pročitao vest da je Narodna skupština Republike Srbije u petak usvojila Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini, počinjenih od 1944. do 1945. godine, setio sam se Ištvana Lodrija. To je ime čoveka sa Spomenika „Ptica slomljenih krila“, podignutog u Subotici devedesetih godina, mimo propisa, ali uz prećutnu dozvolu SPS-a.

Lodri je bio ekstremista i 1941. godine ubio je nenaoružanog civila Spasoja Ninkovića i njegovu ćerku Bojku Ninković, pred sedmogodišnjom Ninkovićevom ćerkom Anđom. Lodrijevo ime danas, zajedno sa imenima Ištvana Čelea, Ištvana Pelhea, Janoša Pelhea i desetina drugih zločinaca „krase“ ovaj, po svemu skandalozan spomenik.

Kao što je vlast u Beogradu devedesetih godina, iz stranačkih interesa, bila spremna da krši propise koje je sama donosila, danas čini srodan presedan u odnosu na istoriju sopstvene zemlje, a sve zbog EU. Nije sporno da država treba da osudi svaki zločin, kao što nije sporno da ne postoji rat bez zločina. Sporan je kontekst odluke Narodne skupštine Srbije.

Istorijsko izmirenje ne dolazi nakon političkog fetiša formalnih izvinjenja i besmislenih deklaracija. Za pomirenje je potrebna katarza istinom, a upravo je istorijska istina o dva svetska rata na reviziji u Evropskoj uniji. Nivelacija krivice, žrtava i odgovornosti prvi je korak u tom procesu.

Srpski zvaničnici nevešto i pomodno oponašaju gest Vilija Branta u svakoj prilici i u svakoj mogućoj formi. Brant je 1971. godine pred žrtve Drugog svetskog rata u Poljskoj klekao u ime budućnosti Nemačke. Klečao je pred nepobitnim činjenicama, koje ne osporavaju ni Poljska ni Nemačka, što na Balkanu nije slučaj.

Da Vas podsetimo:  Šarena laža za mlade naučnike

Zvaničnici se svake godine, na primer, klanjaju pomenutom spomeniku u Subotici, na kome su imena ubica i silovatelja perfidno izmešana sa jednim brojem nedužnih civila, stradalih u bespotrebnoj odmazdi Narodno-oslobodilačke vojske i partizanskih odreda.

Nerazdvojenost žrtava od zločinaca osnovni je razlog, zbog kog predsednik Srbije, ukoliko jeste autoritet, nije smeo da izjednači pomen žrtvama racije iz 1942. godine sa navrat-nanos ispisanim imenima „žrtava odmazde“ 1944. i 1945. godine.

Sada imamo još jednu besmislenu skupštinsku deklaraciju, donetu u neprijatno vreme kada je lako pomisliti da se sve čini zbog „podrške“ Mađarske evropskim integracijama Srbije. Neće Nikolićeva deklaracija poništiti frustraciju Trijanonskim ugovorom u Budimpešti, niti će odškrinuti evropska vrata Srbiji.

Otvoriće put za nove zahteve, kao što je onaj o izvinjenju Srbije za zločine u Drugom svetskom ratu, koji se čuo odmah po usvajanju deklaracije. Deklaracija će, isto tako, biti vrlo dobar prilog ideji o Drugom svetskom ratu kao moralno solidarnom nesporazumu zaraćenih strana, koje treba da dele udeo u zločinu, uzrocima i posledicama rata.

Na žalost, srpska pomodna brantovština, u svom petparačkom ispovedanju evrounionizma pravovernijeg od onog u Briselu, ne zna za „istočnu politiku“ Vilija Branta, zbog koje je ovaj i stradao u režiranoj špijunskoj aferi. Brantova politika nije bila samo pokajnička, nego i vizionarska. Šta je politika Tomislava Nikolića?

Glas Rusije, 26. 06. 2013.

Branko Žujović

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime