Betoven, Brams i Boban voz

1
945
Boban Kostić Voz / printskrin Youtube

Svaki moj tekst je zasnovan na stvarnim činjenicama. Ništa ne izmišljam. Povod za ovu vrstu teksta o muzici dala mi je snažna emocija koju sam doživeo prvo slušajući muziciranje našega violiniste Bobana Voza a posle toga i njegov ispraćaj na večni počinak od strane njegove porodice, prijatelja i kolega. Toliko snažnu emociju od jednog muzičara nikada nisam doživeo kao što je to zvuk violine iz ruku Bobana Voza. Obožavam da slušam Zdravka Čolića, Betovena, Bramsa, Štrausa pa i Mitra Mirića i svi oni kod slušaoca obavezno stvaraju neku vrstu osećanja.

Boban Voz iz naših krajeva je sui generis. Njegova muzika izvire iz dna njegove duše koja je bila sto posto čista i neiskvarena. Ne može tako „veliku muziku“ stvarati neka osoba koja nije potpuno čista u duši i mislima. Kada sam na Youtube-u pronašao klipove koji prezentuju njegovu svirku nisam mogao više sati da se odvojim od laptopa. Takav maestralni znalac violine nikada nije viđen na ovim prostorima. To govorim o svom utisku i o osećanjima koja je njegova muzika proizvela prema meni. Ko nije slušao njegovu muziku neka odmah iz ovih stopa istu pronađe i posluša tako nešto neviđeno. Kada uporedimo muziku kao jednu vrstu umetnosti u odnosu na recimo slikarstvo vidimo da tu postoji ogromna razlika u pogledu delovanja toga stvaralaštva na konzumenta tih vrsta umetnosti. Jedna umetnička slika može zaista da proizvede veliko divljenje a muzičko delo na naša čula deluje mnogo jače i stvara prave unutrašnje lomove u našem emotivnom sklopu.

Snimak sahrane Bobana Voza kod mene je izazvao takvu buru osećanja da sam bukvalno ridao zajedno sa svim onim učesnicima na ispraćaju. Takva emocionalna težina i tuga narasla je do neslućenih razmera kod njegovih kolega muzičara koji su svi odreda plakajući svirali njegove omiljene tonove. Ta slika je na mene ostavila utisak bez presedana i takva jačina emocije nastala je upravo iz velike duše Bobana Voza koji je prerano napustio ovaj svet. Sva veličina njegovog muziciranja može se videti iz njegovog pogleda i stava kada je izvodio svoje najbolje numere. Svi oko njega su doživljavali ekstazu a on je stoički i dostojanstveno bez pohlepe za novcem samo još bolje svirao.

Takva odanost umetnosti i svom poslu prisutna je recimo i kod našega Zdravka Čolića koji se u celosti daje publici i zato je najveći. On nije tu sa nama zbog zarade već zbog maksimalne prezentacije svoje umetnosti nama. Njegova odanost nije zasnovana na lukrativnim motivima već na ljubavi i poštovanju svih svojih slušalaca. Zato su takvi izvođači neponovljive ličnosti jer oni do poslednjeg daha daju sebe svima nama. Njihova muzika i njihov unutrašnji život mogu svima nama da služe za primer kako se treba ophoditi u svom poslu prema svojim klijentima. Kod njih nema ni trunke laži i prevare i sve je zasnovano na čistoj i neiskvarenoj ljubavi prema poslu kojim se bave i slušaocima koji upijaju svaki njihov zvuk.

Zato su Boban Voz i Zdravko Čolić neprevaziđeni umetnici koji nikada neće nestati sa ovih prostora. Večno će biti u našim mislima i mislima pokoljenja koja budu slušala njihova dela. Mi nismo svesni koje su to veličine od umetnika. Tek kada nestanu, kao što je slučaj sa Bobanom Vozom još više je vidljiv njihov trag. To su naši pravi umetnici koji nisu ništa manji od Betovena i Bramsa koji su stvorili nenadmašna i neprolazna dela za sva vremena i za sve narode.

Simo S. Stokić, dipl. pravnik

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime