Bez nezavisnog REM-a nema slobodnih medija

0
117
Foto: printscreen

Tolerisanjem ponašanja medija koje je u koliziji sa javnim interesom i sa zakonom, kao i neispunjavanjem sopstvenih obaveza, Regulatorno telo za elektronske medije nanelo je nemerljivu štetu demokratskim procesima i celokupnom društvu, čije će posledice biti vidljive i u narednim decenijama

Bez slobodnih medija nema demokratije i slobodnih izbora. Preduslov za povratak istine i slobode u sferu elektronskih medija u Srbiji jeste stvaranje profesionalnog i nezavisnog Saveta REM-a koji je jedini nadležan da ih reguliše i kontroliše.

Izbor tri člana Saveta koji nedostaju ne bi predstavljao rešenje, jer oni ne bi imali snage da utiču na kompaktnu šestorku koja odbija da poštuje zakon i da sprovodi svoje nadležnosti. Jedino rešenje je da se razreše svi sadašnji članovi Saveta i da se izaberu novi, što je predlog koji već duže figurira u stručnim krugovima.

Kada bi bilo političke volje, taj posao bi mogao da se završi u kratkom roku.

Propaganda umesto istine

Većina medija u Srbiji godinama ne poštuje osnovne standarde profesije utkane u domaću i međunarodnu regulativu i u novinarske kodekse. Obaveza da se izveštava nepristrasno, istinito i u interesu javnosti odavno je izgubila na značaju.

U prvi plan je izbilo informisanje koje zadovoljava privatne interese uskog kruga ljudi, pri čemu se za ostvarivanje postavljenih ciljeva ne biraju sredstva. Poluistine, laži i medijski spinovi najčešće su alatke današnjeg srpskog „novinarstva“.

Dugogodišnja zloupotreba medija ostavila je pogubne posledice na srpsko društvo i državu. Građani su dezorijentisani i nemoćni da razluče šta je laž a šta istina, što značajno umanjuje njihovu sposobnost da razumeju društvena zbivanja i da o njima trezveno prosuđuju. U takvim okolnostima su i svi demokratski procesi dovedeni u pitanje, uključujući i sprovođenje fer izbora.

Da bi se urušena demokratija vratila u svoje tokove, neophodno je što pre stvoriti uslove za nesmetano funkcionisanje medija i zakonom utvrđenih mehanizama za kontrolu rada sredstava informisanja.

U slučaju radija i televizije, to znači da se prvi korak mora odnositi na rad Regulatornog tela za elektronske medije, koje godinama odbija da sprovodi nadležnosti koje su mu poverene.

Tolerisanjem ponašanja medija koje je u koliziji sa javnim interesom i sa zakonom, kao i neispunjavanjem sopstvenih obaveza, ovo regulatorno telo nanelo je nemerljivu štetu demokratskim procesima i celokupnom društvu, čije će posledice biti vidljive i u narednim decenijama.

Zadatak REM-a je da reguliše, kontroliše i sankcioniše rad elektronskih medija. REM je osnovan kao nezavisna regulatorna institucija čija je obaveza da štiti interes javnosti, tj. građana Srbije u sferi elektronskih medija.

Ovakva regulatorna tela i dobijaju status nezavisnih i samostalnih institucija da bi se sprečili eventualni uticaji različitih interesnih struktura, uključujući i državne i političke, na rad medija. Jer, imajući u vidu mandat ovog tela, svako ko bi eventualno uzurpirao njegov rad automatski bi stekao ogromnu moć i uticaj na medijsku, a samim tim i na javnu sferu jednog društva. Nažalost, svedoci smo baš takve zloupotrebe REM-a.

Da Vas podsetimo:  Niš i Beograd najgori u borbi protiv korupcije

Umesto da bude garant slobodnog i objektivnog informisanja koje se rukovodi interesom građana Srbije, Savet REM-a je postao garant zloupotrebe medijskog prostora i kršenja ljudskih prava, te ključni uzrok teške medijske situacije u Srbiji.

Savet REM-a odbija i da reguliše i da kontroliše, kao i da sankcioniše medije koji krše zakon. Iako se po pitanju sankcionisanja opravdava time da nema mogućnosti da izriče direktne novčane kazne (što bi u svakom slučaju trebalo uvesti), Savet REM-a raspolože merama koje bi, bez sumnje, bile veoma efikasne samo kada bi se koristile.

Najstroža mera predviđa oduzimanje dozvole, a nešto blaža zabranu emitovanja u trajanju od najviše 30 dana. Nije teško pretpostaviti kako bi se ponašali vlasnici i urednici elektronskih medija kada bi znali da u REM-u sede časni profesionalci koji ne tolerišu kršenje zakona i da postoji realna mogućnost da budu sankcionisani zabranom emitovanja.

Inače, Savet REM-a više od dve godine radi u krnjem sastavu i ima šest od predviđenih devet članova. U sadašnjem sazivu nalaze se dva člana kojima je ovo drugi mandat, i četiri člana koja su izabrana 2015. i 2016. godine.

Razrešiti aktuelni Savet REM-a zbog nesavesnog rada

Zbog grubih propusta u radu Saveta REM-a, proteklih godina je sazrevala svest o neophodnosti razrešenja kompletnog saziva aktuelnog Saveta, kao jedinom mogućem izlazu iz nastale situacije. Zahtev da se pokrene postupak za razrešenje članova Saveta zbog nesavesnog rada mogao se prethodnih godina čuti na brojnim panelima i stručnim skupovima, uz obrazloženje da je aktuelni Savet REM-a iz postojećeg stanja nemoguće transformisati u nezavisno telo.

Ostavku kompletnog Saveta zatražio je i NUNS u jeku predizborne kampanje za predsedničke izbore u martu 2017. godine, i to zbog pristrasnosti i propusta u radu.

Mesec dana kasnije, grupa od 23 narodna poslanika dostavila je predlog Skupštini Srbije da se po hitnom postupku razreše svi članovi Saveta REM-a zato što su odbili da prate izveštavanje medija tokom predizborne kampanje. Međutim, o ovoj inicijativi parlament nikada nije raspravljao.

Isti zahtev izneo je u junu ove godine i stručni tim protesta „1 od 5 miliona“, u čijem dokumentu razrešenje Saveta REM-a zauzima ključno mesto. Na smeni aktuelnog Saveta insistiraju i opozicione partije kako bi se normalizovalo stanje u medijskom prostoru i stvorili uslovi za fer izbore.

Da Vas podsetimo:  Studenti uputili zahteve RTV-u

Međutim, na osnovu izjava koje su se u poslednje vreme čule iz vladajuće koalicije može se zaključiti da ne postoji spremnost da se ovakav zahtev ispuni. Kada bi dobra volja postojala, razrešenje sadašnjih i izbor novih članova Saveta REM-a mogao bi da se završi u relativno kratkom roku ukoliko bi se zakonski koraci sprovodili konsekutivno i bez ikakvog odugovlačenja.


KORACI U PROCEDURI RAZREŠENJA I IMENOVANJA

  1. Najmanje 20 narodnih poslanika podnosi obrazloženi predlog Narodnoj skupštini za razrešenje svih članova Saveta REM-a zbog „nesavesnog i nepravilnog rada“ (čl. 16 Zakona o elektronskim medijima). U skladu sa zakonom, pre izjašnjavanja poslanika u parlamentu, sam Savet REM-a daje mišljenje o predlogu za razrešenje.
  2. Narodni poslanici na sednici donose odluku o razrešenju.
  3. Odmah po razrešenju, nadležna služba parlamenta objavljuje javni poziv za predlaganje novih kandidata.
  4. Počinje da teče rok od 15 dana, u kom ovlašćeni predlagači (osam ovlašćenih predlagača predlaže kandidate za devet mesta u Savetu, Odbor Skupštine Srbije predlaže kandidate za dva mesta) treba da dostave predloge sa imenima dva kandidata za mesto jednog člana Saveta.
  5. Po isteku predviđenog vremena, nadležna služba Narodne skupštine bez odlaganja utvrđuje listu kandidata za članove Saveta, objavljuje je na svojoj internet stranici i određuje datum za sastanak ovlašćenih predlagača (ukoliko ih ima više od jednog), na kome se utvrđuje definitivna lista od po dva kandidata za devet mesta u Savetu. Poželjno je da se procedura ubrza tako što bi ovlašćeni predlagači između sebe postigli definitivan dogovor o predlogu dva kandidata pre nego što ga dostave Skupštini Srbije.
  6. Odmah po utvrđivanju konačnih lista, nadležni odbor zakazuje javni razgovor sa predloženim kandidatima. Nakon toga se izbor članova Saveta stavlja na dnevni red prvog zasedanja Narodne skupštine koja bira devet novih članova, čime se procedura završava.

Posebno je važno da se prilikom izbora novih članova Saveta REM-a političke partije uzdrže od bilo kakvih pokušaja da utiču na izbor ovlašćenih predlagača koji nominuju kandidate, kao i da se pri nominovanju svojih kandidata (tri člana Saveta REM-a nominuju nadležni odbori Skupštine Srbije i Skupštine AP Vojvodine) vode principom stručnosti, a ne poslušnosti. U suprotnom, dobićemo isto što imamo i sada – telo političkih poslušnika, a ne nezavisnih stručnjaka.

Dobar pokazatelj u kojoj meri je aktuelna vlast uspela da od nezavisne institucije napravi poslušničko telo jeste slučaj iz januara 2016, kada su se birali članovi UO javnih medijskih servisa. Tada je šest od osam članova Saveta REM-a, na tajnom glasanju, zaokružilo istih devet kandidata od ponuđena 52, što je potvrđeno naknadnim uvidom u kopije glasačkih listića.

Da Vas podsetimo:  UNS: Neprihvatljiv zahtev da novinari unapred šalju pitanja funkcionerima

Da bi se u sastavu Saveta REM-a našli podobni članovi koji će raditi po diktatu, pribegavalo se i  grubom kršenju zakona i procedura. Da bi se sprečio izbor kandidata iz redova organizacija civilnog društva koje se bave slobodom izražavanja i zaštitom dece, a koji nije bio po volji vlasti, posle različitih vidova opstrukcije Skupština Srbije je u oktobru 2016. odbila i da glasa o predlogu tog ovlašćenog predlagača. Zatim je, nekoliko meseci kasnije, na to mesto izabrala kandidata nominovanog od strane organizacije civilnog društva koja zakonom nije predviđena da bude predlagač.

I Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima o napretku Srbije u procesu evropskih integracija stalno upozorava da je izbor članova Saveta REM-a ispolitizovan i da je potrebno ojačati nezavisnost tog tela.

Profesionalni REM preduslov slobodnih medija, fer izbora i demokratije

Uspostavljanje profesionalnog REM-a označilo bi kraj propagande i lažnih vesti u informativnim programima nacionalnih komercijalnih televizija, kraj selektivnog izveštavanja na javnim medijskim servisima, kraj favorizovanja jedne političke opcije i poželjnog mišljenja, kraj neprikladnih i štetnih programa u dnevnim terminima TV stanica.

Zaustavljanjem ovih pogubnih praksi koje su se odomaćile u programima elektronskih medija stvorili bi se uslovi za povratak istinitom i nepristrasnom informisanju, za negovanje dijaloga i medijskog pluralizma, za poštovanje principa ravnomerne zastupljenosti svih političkih opcija, što bi sve dovelo do unapređenja kvaliteta medijskih sadržaja i podizanja nivoa informisanosti građana Srbije.

Samo objektivno i pravovremeno informisana javnost može da donosi utemeljene i kredibilne odluke važne za celokupno društvo i za demokratske procese.

U Srbiji je televizija i dalje najvažniji medij koji ima presudan uticaj na formiranje stavova najšire javnosti. Zbog svega pomenutog, stvaranje nezavisnog i profesionalnog REM-a predstavlja osnovni preduslov ne samo za slobodne elektronske medije već i za slobodne izbore. To je i glavni test za vladajuću koaliciju, koji će pokazati da li je vlast spremna da obezbedi uslove za poštene izbore. Vremena za oklevanje više nema. Od redovnih parlamentarnih izbora deli nas nešto više od šest meseci. Poslednji je trenutak da se svim političkim opcijama obezbedi slobodan pristup medijima kako bi se uopšte moglo govoriti o fer izbornim uslovima.

Ukoliko bi se odlučila na hitno razrešenje aktuelnih i izbor novih članova Saveta REM-a, vlast bi pokazala da je spremna na ustupke i da su joj važni i interesi građana Srbije.

Anđela Reljić
Izvor: cenzolovka.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime