Bezakonje i teror: Žrtva nasilјa bez posla i licence

62
2118

osnovna-skola-sveti-sava-nis-slika-skoleKada je, pre osam meseci, pred sudom dokazao da, ne samo da nije udario kolegu, već da ga je mlađi kolega Đ.I. vređao i fizički napao dok je dežurao na hodiku škole, Živadin Disić, profesor istorije iz Niša je pomislio da je istina izašla na videlo i da će krivac snositi posledice nasilničkog ponašanja. Međutim, prevario se, jer do dana današnjeg to se nije dogodilo, iako se povodom toga obraćao Školskom odboru OŠ „Sveti Sava“ Niš i tražio da poništi očigledno nezakonito rešenje o oslobađanju krivice, ukazujući na činjenicu da je svedok-očevidac na usmenoj raspravi izjavio da je pomenuti nastavnik profesora Disića nazivao ološem, da mu je pretio da će da mu izvuče uši, jer je mali i da ga je udario po naočarima.

– Takvo ponašanje je nedopustivo i predstavlјa povredu zabrane iz člana 45. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, pa je Školski odbor morao da poništi rešenje kojim je kolega oslobođen krivice i da naloži ponavlјanje disciplinskog postupka, jer se zbog povrede takve zabrane dobija otkaz ugovora o radu, a zatim ministar oduzima licencu za rad. Međutim, Školski odbor se oglušio o moj zahtev, što me uopšte nije iznenadilo, s obzirom na njegov sastav, kaže profesor Disić.

– Profesore, šta ste preduzeli posle takve reakcije Školskog odbora?

– Bez obzira na nepravde, čiji smo svedoci svakodnevno, računao sam da će Gradska prosvetna isnspekcija postupiti po zakonu i reagovati na očigledno nezakonito postupanje direktorke, bez obzira na činjenicu što je na moje mesto, odmah pošto me je suspendovala na pravdi Boga, direktorka dovela zeta njima nadređene prosvetne inspektrorke iz Republičke prosvetne inspekcije. Ali, na žalost, moja vera u pravnu državu je očigledno bila nerealna, pa sam, poštujući redosled stvari, od Republičke prosvetne inspekcije zatražio kontrolu rada prosvetne inspektorke.

– I, da li je kontrola dala rezultate?

disić
Živadin Disić: Ni kriv ni dužan, bez posla i bez licence – kako preživeti

– Kontrolu vrše inspektorke iz Republičke prosvetne inspekcije, ali pošto ni od te kontrole nije bilo koristi, iz razumlјivih razloga, pre nekoliko dana sam se obratio pomoćniku ministra za inspekcijske poslove i očekujem njegovu reakciju.

Autoru ovih redova, profesor Disić je dostavio na uvid prvostepenu presudu Prekršajnog suda, kojom je on oslobođen optužbe da je fizički napao kolegu Đ.I. Istom presudom Đ.I. je osuđen za fizički napad na profesora Disića, što je potvrdio i Prekršajni apelacioni sud u Beogradu drugostepenom presudom, koja je pravosnažna, a u kojoj piše da „postupanje okr. Đ.I. nije imalo elemente nužne odbrane“, na koje se pozvala direktorka prilikom donošenja rešenja o oslobađanju odgovornosti.

I sad, nastavnik sa tridesetogodišnjim iskustvom u nastavi, instruktor sa preko šezdeset vođenih seminara, među kojima i tri autorska, nastavnik sa zvanjem pedagoški savetnik, častan i visokomoralan čovek, koji je jedini u kolektivu imao hrabrosti da ukaže na nezakonit rad direktora – nema licencu za rad i nalazi se na ivici egzistencije. A, nastavnik, koji ga je, pred svedokom-očevicem, vređao i fizički napao, a zatim izmislio obrnutu priču – radi i vaspitava decu. Gde je tu pravda?

Iako su sa sadržajem pomenutih presuda upoznati svi u lancu, od Školskog odbora OŠ „Sveti Sava“ Niš do Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pravde za, među generacijama učenika omilјenog i popularnog Disketa, još uvek nema.
E, moja državo!

G.M.

62 KOMENTARA

  1. Поштовани пријатељи,
    Па да ли ви уопште верујете систему правосуђа у Србији ? Па овде у Србији уопште нема правде за поштене грађане Србије?
    Дно дна и трагедија оних који траже правду је, да је никада неће ни наћи у судовима Србије ? Овде се суди ко кога има свога, ко има пара и ко има политичка леђа? Те према томе, зато је Проф. Живадин Дисић и настрадао. Овде нема правде, нема правне државе, нема ничег у шта грађанин може да верује и чему да се нада.Која црна правда у Србији ? !

  2. За тредесет осам година рада у просвети овакву подлост нисам видела. Понашање младог наставника је нечувено и заслужује општу осуду.Напоље из просвете!

  3. Prisustvovala sam seminaru, koji je vodio ugledni i poštovani kolega Disić, kada je kolega Đorđević rekao da mu je Disić bio nastavnik, da je zbog njega zavoleo istoriju, da mu je bio idol i da je zbog njega upisao istoriju. Znam i da mu je kolega Disić bio mentor dok je bio pripravnik i da mu je pomagao, ali ne znam zbog čega se kolega Đorđević kasnije okrenuo protiv njega. Možda je razlog baš Veliki Brat (Ivan), koji je volontirao u njihovoj školi i nadao se da će se zaposliti na mestu sekretara škole?

  4. Kao penzionisani prosvetni radnik, mladom nastavniku preporučujem da pod hitno menja posao, jer su ovakve podmetačine ispod nivoa svakog čoveka, a posebno prosvetnog radnika. Sinko, dalje od vaspitavanja tuđe dece!

  5. Pošteni i moralni Živadin Disić ima presudu Prekršajnog suda. Zašto je ne objavi, celu? To nije tajna, već javni dokument. Tu će da se vidi da je on oslobođen krivice. Obojica su kažnjeni po 15000 dinara zbog narušavanja javnog reda i mira. Sud se nije bavio fizičkim nasiljem, već je naveo da je to predmet drugog suda. U toku je postupak pred Osnovnim sudom u Nišu, gde će se utvrditi zakonitost otkaza, tj. da li je lepi Diske udario Igora.

    • Да си велики брат лепио би целе етикете, а не ове полуртикетице – можда си, уствари, мали? А о дубини твог осећања за правду довољно говори то што те очигледно ни мало не узнемирава што је човек добио отказ без правоснажне судске пресуде и лекарског извештаја, само на основу нечије изјаве да је ударен у небулозан предео између стомака и груди, што једини присутни сведок није видео.

    • Veliki Brate, možda zato što te se boji, jer ti si veliki, a on je mali, pa treba da mu “izvučeš uši da poraste”. Možda čeka da se je još više upleteš u lažima, kao pile u kučine. A možda čeka da ti objaviš, pošto je očigledno da znaš i takve detalje kao što je kazna koju im je sudija odredio. Pretpostavljam da je Disić dobio kaznu zbog konja, ali mi nije jasno zbog čega je to nevinašce kažnjeno!

    • Кажеш, Велики Брате, кажњена обојица? А ја чула да један ради, а други добио отказ!Треба и тај други да добије отказ!

    • Прекршајни суд се бавио физичким насиљем! “Дисић даље пита сведока: Да ли сам ја ударио Игора? Сведок одговара: Ниси.” А бавио се и лажима: “Рекли сте да Дисић није ударио Ђорђевића, а да ли се Ђорђевић понашао као неко ко је добио ударац, у смислу да је јаукао, да је тражио помоћ, да је помињао да је добио ударац. Сведок одговара: Не.” Не лажите више! У ствари, слободно лажите! Нека виде људи ко нам васпитава децу!

    • Већ сам (и пре Вашег позивања на пресуду) нагласио да је вербални део “неспоразума” између два професора из ОШ “Свети Сава” из Ниша без икаквог значаја за доношење коначног суда. Ви сте Велики Брате (Иване?) потврдили такво моје виђење. Прекршајни суд је ту могао или да обојицу актера ослободи или да обојицу казни. Учињено је ово друго, исплативије је за буџет!

      Пресуда прекршајног (па и кривичног) суда на нашим просторима није оцена нечијег поштења, пошто је Србија чувена надалеко по томе да сведоци у српским судовима могу да лажу без икаквог ризика да буду кажњени због лажног сведочења.

      Овде је судија, вероватно због речи “коњ” и “олош”, одрапио сасвим непотребну казну обојици, проценивши (или, пре, преценивши) да то све заједно вреди 30.000 динара.

      Али Брате (Иване?), зар Вам није сумњиво да Ваш брат пушта да га Ви браните? Зашто се он сам не појави на овој страници и објасни нам где се налази “предео између груди и стомака”, у који га је колега Дисић (ох, види чуда) ударио обема рукама истовремено!? Знате, нико не удара обема рукама истовремено, али кад хоћемо да се одбранимо од неке опасности, тада рефлексно постављамо обе руке испред себе. Гђа Мира Ристић је била ту на метар два удаљена од двојице професора и све је јасно видела. Рекла је да Дисић није ударио Вашег “Великог Брата”, а ја јој ту верујем, на само због њених речи, него и на основу читаве слике. где Игор надмено креће да “извуче уши свом старијем и растом мањем колеги”. Надам се да ће он сада извући/добити оно што је подло припремао (паковао) Дисићу – а то је доживотна забрана да се бави васпитнообразовним радом!

      Вама би требало да буде јасно да Ваш брат не може никако добити спор, односно, треба да знате да ће колега Дисић бити сигурно враћен на посао и да се тада поставља питање: како ће Ваш брат моћи да настави да ради у истој школи (и у случају да му се рад не забрани, а требало би), па да буде предмет подсмеха и презира својих колега и, што је далеко горе, својих ученика.

      Једном речју, Ваш брат је брука и пример крајњег бешчашћа за сав нормалан и цивилизован свет!

      • Господине Душане, помоћна радница је стајала са нама…на пола метра, али очигледно није смела да каже потпуну истину, већ је покушала да направи баланс. Разумем је у потпуности, јер је била изложена великим притисцима, који су довели и до погоршања њеног здравственог стања. То је рекла на суду.

    • Mali Brate, čujem da si advokat, pa pretpostavljam da znaš da pribijanje telom uz vrata i udaranje po naočarima predstavlja fizički napad i za to je tvoj Veliki Brat i Velika Bruka za prosvetu osuđen. Čak ni u ovoj eri pokvarenjaštva, za podlost kao njegovu, još nisam čuo.

  6. Где ли ће душа тој инспекторки и њеном зету? Због таквих поколења испаштају! Проклетство је на такав начин долазити до посла!

    • Сви такви не морају да брину за душу, већ су је изгубили. Ко треба да брине су они који је још имају, и ћуте. Како рече М.Л. Кинг: на крају, нећемо се сећати речи наших непријатеља, него ћутања наших пријатеља…

    • Svi takvi ne moraju da brinu o dusi, vec su je izgubili. Ko treba da brine su oni koji je jos imaju, i cute. Kako rece M.L. King, na kraju, necemo se secati reci nasih neprijatelja, nego cutanja nasih prijatelja…

      (kako vi ljudi pisete cirilicom; ja kad posaljem cirilicu, komentar se ne pojavi)

  7. Похвале за портал “Корени” који је дао велики допринос у решавању овог и других сличних случајева који постоје у школама у Србији. Док су надлежне институције ћутале и пребацивале лопту са једног на друго место, портал “Корени” је већ два пута писао о овом случају и није заборавио. Права професионалност. Надам се да ће после ове објаве да реагује ресорни министар и да се случај реши, а да у следећој објави то прочитамо.

  8. Tetkica Mira se žalila da se razbolela zbog toga što su neki tražili da svedoči protiv Disića. Igor je podnsosio i diciplinsku prijavu protiv nje i prećeno joj je da će da je kazne. Izgleda da im je malo bilo to što je rekla da je Disić rekao Igoru konje jedan a ćovek ćutao i krstio se šta je doživeo od svoga nekadašnjeg đaka. Rekla je da je Disić pričao tiho i da nije baš sigurna da li je rekao konje jedan ili kolega. A Igoru je govorila da se ne dere.

    • Како год било, олош је неупоредиво тежа увреда од коња. Коњ је племенита животиња, зар не? 🙂 На пример, чланови моје фамилије деценијама су носили надимак алати, па то никоме од нас никада није сметало. Мени је чак помало и жао што нам је тај “породични коњ” (алат) одјурио незнано куда, а комшије и пријатељи га сасвим заборавили.

      За саму ствар пресуђења у овом случају поменути епитети немају никаквог значаја. Ако их је и било, измењени су обострано. Овде је кључна ствар да је млађи и далеко снажнији и виши ЂИ насрнуо на свог старијег и физички убедљиво слабијег колегу.

      Дакле, Ђорђевић је овде злоупотребио своју физичку премоћ спрам Дисића, чак уз претњу да ће му “извући уши да мало порасте”. Вероватно да је ударац по наочарима уследио у покушају Ђорђевића да оствари своју претњу и да старијем колеги “извуче уши”.

      Отуда овде није само реч о физичком насртају на Дисића, него је у питању најподлије понижавање и дискриминисање човека на основу његових физичких карактеристика. “Погледај се Дисићу како си мали јадничак, а види мене овако моћног и високог!” – у најкраћем би се могла представити слика једног типичног насилника, какав је Ђорђевић.

      Гђа Мира Ристић вели да је покушавала да смири Ђорђевића који је викао. Очигледно, његова галама је потрајала мало дуже (“за све време сведок Ристић је говорила Игору да ћути”), а смирио се тек у часу када је Дисић рекао да ће да позове полицију.

      Уосталом, Корени су, колико ми је познато, крајње отворени и, убеђен сам, објавиће и причу Игора Ђорђевића. Једноставно, човек је професор историје, писмен је, нека пресавије табак (тј. Word) и демантује наводе у горњем тексту. И то проследи на редакцију Корена.

      Ипак, сумњам да би ЂИ смео тако нешто да уради. Не зато што не би умео, него зато што му недостаје аргумената којим би могао да оправда свој акт насиља и расистички став према људима нижег раста од његовог. Како би објаснио апсурд, да га је, како је немушто тврдио, колега Дисић “ударио у пределу између груди и стомака”. Који је то предео? Такву будалаштину не би извалило ни дете у вртићу, јер и оно зна да између груди и стомака не постоји никакав “предео”. И на таквој бесмислици директор је засновала своју одлуку да Дисића прогласи кривим. Требало би је, изгледа, вратити у основну школу да научи који су делови људског трупа (торзоа).

      Лично бих волео када би Ђорђевић нашао снаге да напише своју верзију догађаја и да тамо објасни његово “лутање” од стомака до груди, да би се све окончало на неком икагинарном пределу “између”. Његово запетљавање у лаж је ужасно и фарсично. И за лагање треба памети, констатовали су још антички филозофи, јер се ту човек зачас нађе углибљен у блато до гуше.

      О несувислости на којој се заснива одлука директора о Дисићевој наводној кривици писао сам раније детаљније

  9. U ovoj situaciji nije smeo samo Disic da strada, trebao je i Igor da strada ili jos bolje trebalo je sacekati sta ce reci pravosudni organi.
    U ovoj situaciji napraili su diskriminatorski odnos medju ucesnicima dogadjaja.
    Zasto je samo Disic stradao? Zato sto se borio protiv OLIGARHA u OS SVETI SAVA. Igor je posluzio samo kao maska da se eliminise DISIC iz OS SVETI SAVA.
    Grozim se onih direktora koji menjaju partije SAMO DA BI OSTALI DIREKTORI SKOLA.

    • Ne vidim zašto bi Disić stradao. Ako ga je direktorka oglasila krivim zbog fizičkog napada, a on na sudu dokazao da nije udario kolegu, već da je kolega njega fizički napao, onda je jasno kao suza ko treba da strada. A tu je i izmišljotina, smeštanje. To ne sme niko, posebno ne prosvetni radnik.

  10. Prosvetni radnici treba da budu primer moralnosti, a taj mladi nastavnik to nikako nije. To što je uradio je nedopustivo i smatram da bi morao da se bavi nekim drugim poslom.

  11. Кога ће да васпита наставник који се бави таквим подметачина? Хитно протерати из просвете!

  12. Сви који познају Дисића и, како је у тексту наведено, И.Ђ, знају ко је какав човек, и знају шта је у ствари истина. Текст није уопште објективан. Аутор текста очигледно не зна шта се десило. Зато не аутор не објави да је ”високоморални човек ” износио документацију из школе, зашто не објави да није први пут насрнуо на колегу, зашто не објави да је и тај ”популарни Диске ” окривљен зато што је без разлога свом колеги рекао да је коњ, зашто се објављује прича само једне стране. Целокупан текст је само прича за јавност који не познају ни једног ни другог, а истина је мало другачија. Молим редакцију да објави овај коментар, јер јуче није хтела да објави коментар који сам написао, а зато што истина очигледно не одговара главном лику овог чланка.

    • А, зашто се ти кријеш иза имена, као свака кукавица. Сви знамо да ниси никакав Иван и да си све ово измислио, као и све друге лажи. Али, видећемо на крају ко је ко! Обећавам!

    • Отказ сам добио зато што је Ђ.И. (не И.Ђ.) слагао да сам га ударио! Дакле, СЛАГАО! А суд рекао да је он мене физички напао!И за то мора да ОДГОВАРА!

    • Ако си ти његов брат, онда није чудо што знаш да измишљаш! Има у нашем крају једна изрека: “Питај брата лажова”.

    • А као Ви сте Иване објективни? Зашто онда заборављате да је млади колега Дисића назвао олошем? О чему Ви? Обострани вербални сукоб је једна ствар, а сасвим је друго када један млађи и далеко снажнији колега насрне физички на слабијег. Кажите нешто и о подлости директора школе која је све обрнула, тако да је очигледну жртву насиља прогласила насилником.

      Оваквих примера по Србији колико хоћете. Чим се појави у школи наставник који није спреман да погне шију и ћути, одмах му се на врат натоваре караконџуле које на све могуће начине покушавају да га сломе. Против таквога се чине свакојаке смицалице, потпикавају се колеге, пујдају, а увек има оних сиротих послушника какав је ЂИ, спремних да уједу, па ето, и ударе.

      Рекао бих да је у свему колега Дисић имао среће, јер директор није успела да пронађе неког ученика да га оптужи за некакво насиље. Јер данас се најчешће тако ради: пронађе се неки ученик који једноставно измисли да му је наставник нешто ружно рекао, да је на њега викао, вређао, да га је ударио. И тада вас не извуче нико, пошто је у Србији данас правило да је дете увек у праву.

      Таквих покварених директора у Србији све је више, поготово оних који су се партијски “увезали”. То је српска реалност, просветна мора, несрећа.

      • Господине Душане, било је злоупотребе деце у вези предметног случаја. Побринућу се да министар просвете и то сазна.

      • Отпуштен сам јер имам морал,понос и достојанство правог просветног радника…и поносан сам на свој став, па и на отказ. Истина је изашла на видело, а и правда ће ускоро. Слажем се, има Бога!

  13. Hrabrost kolege Disića je neizmerna. Čovek koji se toliko bori da dokaže Istinu, a drugi moćni , uvaženi je uporno potkopavaju.
    Šta reći, osim da je ISTINA spora,ali stiže. Ne predaje se čovek kakav ste Vi, to ste i dokazali u ovoj neravnopravnoj borbi, dragi kolega. Verujem u Vas, verujem da će istina ugledati svetlost dana.

    • Драга колегинице, хвала на подршци и лепим речима. Тачно је да је борба неравноправна, јер се борим против “екипе” са играчима који не знају за фер борбу и који нападају чопоративно. Али, знам да су истина и правда на мојој страни и да ћу их победити …кад-тад.

  14. Распустити школски одбор и увести принудну управу, а бахату директорку и наставника који се бави подметачинама протерати из просвете као штетне!

  15. Докле ће овакви случајеви да постоје? Шта очекивати од Републичке просвете инспекције? Пропусти у вођењу поступка постоје и то је основ да се обори ова играрија. Неко мора за ово дебело да одговара. Ето прилике да се министар и помоћник министра за инспекцијске послове покажу на делу како су на правди закона, да се њихова обећање речи претворе у дела. Министарство нека покаже кога штити.

  16. Ако је тачно да је тај млади наставник лагао да га је старији колега ударио, онда стварно не заслужује да васпитава ђаке.

  17. Ako je tacno da je na mesto uvazenog g.Disica dosao zet Republickog inspektora prosvete molim vas da se njegovo ime objavi.Neverovatno je da je Predsednik Skolskog odbora ,u vreme aktuelnih dogadjanja izvesni Ninislav Mitic,sadasnji nacelnik Policijske uprave u Nisu.Boze,dokle smo stigli..

  18. Ova agonija traje i treaje, kolega ako Vam ista znaci nasa podrska. Mi smo svi svakoga dana na rubu provalije koja samo ceka da upadnes. Ne smemo da pisnemo. kazete, obratili ste se skolskom odboru, ma mi u skoli ne smemo tek tu d pisnemo, direkrorov je skolski odbor, sindikat i ljudi okolo, prisluskivaci i snimaci te buduci glasaci. Inspekcijski nadzor….hm. sve je to pokriveno. dakle, ne smes da pisnes. Vasa hrabrost je neizmerena, reference impozantne e to Vam je mana

  19. Sto je jos cudnije, disciplinski postupak protiv Disketa u Skoli de fakto voidio je advokat skole. I Ministarstavo CUTI, a u calanu 68 satv 1 Zakona o osnovama sistema nedvosmisleno pise: “Upravne, normativno-pravne i druge pravne poslove u ustanovi obavlja sekretar, u skladu sa normativom kojim se utvrđuju kriterijumi i standardi za finansiranje ustanove.” A u clanu 141 stav 5 istog zakona kazuje se da je: “Na ostala pitanja vođenja disciplinskog postupka shodno se primenjuju pravila upravnog postupka.” Odnosno sat radi ADVOKAT SKOLE za stolom direktora? Ako je posmatrac on mora biti SA STRANE A NE U CELU stola pokraj direktora i da sulverise sta treba da se radi itd.

    • Direktor škole je po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja jedino lice koje može da vodi disciplinski postupak protiv zaposlenog.Sekretar škole to ne može i ne sme da radi čak ni na osnovu ovlašćenja,a o advokatu da i ne govorimo.Ukoliko je direktor napravio ovu vrstu propusta,odnosno ukoliko je umesto direktora disciplinski postupak vodio advokat(ili mu je u toku postupka na bilo koji način pomagao)sud Rešenje doneto na takav način poništava kao nezakonito.Povodom toga diskusije nema.

  20. Nastavnik koji je spreman da posle fizičkog napada na starijeg kolegu izmisli takvu priču i da čovek, ni kriv ni dužan dobije otkaz – nije za prosvetu. Napolje s njim!

  21. Ta škola je odavno poznata po jakoj ekipi, kojoj se povremeno priključuju igrači iz institucija, tako da tom hrabrom nastavniku nije lako da se iščupa iz njihovih kandži. Podrška za Disića!

  22. У ОШ “Свети Сава” дуго су присутне незаконитости. Где је завршавао новац од издавања терена и да ли се зна тачан износ? Никада рачуни нису положени. Чему се надати да ће по поднетој пријави Републички инспкетор да уради, ако му је школа примила зета! Шта на ову ситуацију каже руководилац школске управе? У ОШ “Свети Сава” мора хитно да се изврши инспекцијски надзор од стране инспекције из Београда. Ето прилике да се и Богољуб Лазаревић и министар Шарчевић покажу да су истрајни, а не само да обећавају, а када треба да се уради онда ништа. Инспекција у Нишу неће и не сме ништа да уради!

  23. Ако жели аутор тих редова, како је написао у тексту, могу му доставити пресуду, и ако ми покаже где пише да је Дисић ослобођен нечега,а да је Ђорђевић осуђен зато што је физички напао Дисића, ја ћу се онда јавно извинити због објављивања овог коментара.

    • Ако неко није оглашен кривим, тада је ослобођен оптужбе. То је ваљда свакоме јасно. Ђорђевић је прекорачио нужну одбрану тиме што је, након обостраног вербалног окршаја, кренуо да се физички обрачунава са колегом Дисићем. Дакле, пришао је Дисићу претећи и ударио га по наочарима. Из свега је јасно да је Ђорђевић насрнуо на Дисића, а директор је покушала да ствари представи обрнуто.

      Уосталом, ево испод и сведочења раднице школе која се налазила испред кабинета, дакле у непосредној близини Дисића и Ђорђевића у време њиховог сукоба. Из њеног сведочења може да се закључи да је извесна нетрпељивост између колега постојала и раније. Идемо редом: млади колега излази из кабинета и не затвара врата за собом. Дисић тражи да их затвори, а Ђорђевић одговара провокативно “Могу али нећу!” Од тог момента почиње вербални сукоб, узајамно вређање (“коњу”, “олоше”), а све се завршава физичким насртајем млађег колеге Ђорђевића на старијег Дисића. Иако је била тек на који корак удаљена од Дисића и Ђорђевића, гђа Ристић не помиње било какво агресивно понашање у физичком смислу колеге Дисића. На Ђорђевићево питање, да ли је видела да га је Дисић ударио, она одговара да није видела. А са удаљености на којој се налазила Мира Ристић је морала све видети, а то што је видела (и чула) до детаља је испричала у свом исказу у дисциплинском поступку.

      Мислим да је гђа Ристић дала реалан и поштен опис тог догађаја, па нека то читаоци Корена процене сами.

      svedok

      • Ово је део из решења наставника који је ослобођен због наводне нужне одбране. Можете да замислите колико је ублажена изјава помоћне раднице, на коју је вршен страховит притисак. Касније је дала мало другачије изјаве, али никада потпуно истините. Јасно вам је зашто.

      • Никад не бих рекао: “Коње један!”, као што је помоћна радница “превела” моје речи: “Колега, аман!”, него бих рекао: “Коњу један!”. За толико сам писмен. Био сам тих због места на коме сам се налазио и ниједног тренутка нисам ни тон повисио. Зашто је она тако изјавила – закључите сами.

  24. Срамота би била да је оваква персона наставила да ради у школи. Не говоримо о томе да ли је он добар наставник или не, већ о томе какав је човек.Човек који је колеги рекао ”Коњу један ” без икаквог разлога, и после тога га ударио, не треба да ради у школи. Ова персона није отпуштена због тога што је учинио кривично дело на раду или у вези са радом, већ зато што је повредио забрану прописану Законом о основама система образовања. Даље, није тачно да је Суд утврдио да он није ударио колегу, већ Прекршајни суд није разматрао то, и тако стоји у пресуди, коју сам лично видела. Једина жртва у целокупној ситуацији је наставник Игор који је ударен од стране ове персоне.У нашој земљи жртва увек извуче дебљи крај, а насилник се извуче као да ничег није било. Иначе Дисића сам лично упознала, то је лош човек.

    • Овај коментар је посебно занимљив. Андријана, Ви кажете: “Не говоримо о томе да ли је он добар наставник или не, већ о томе какав је човек”. Таква реченица имплицира да је Дисић добар наставник (то очигледно не можете да оспорите, пошто је то нашироко позната ствар), али да је лош човек. Видите и сами да је то неспојиво, јер лош човек никада не може бити добар наставник, тако нешто је немогуће!

      Такође, прекршајни суд је утврдио да колега Дисић није учинио никакав прекршај и из тога јасно (логички) следи да није никога ударио.

    • “Ударен”? А, где то, “Андријана”? Мора да си блиска с њим, кад ти је и осуђујућу пресуду показао!? У њој пише, цитирам: “Наиме, у конкретном случају првостепени суд није утврдио да је окривљени Ж. Дисић ударио…”. То је правоснажно!

    • Komšinice Andrijana, loš čovek je onaj zbog koga njegova žena zove komšije u pomoć u pola noći, dok deca vrište i plaču, a komšije zovu policiju da je spašava, i to više puta. Loš ćovek je onaj ko provocira komšije na hodniku i podgurkuje ih da izazove kavgu, jer je on mlad, vosok i jak. Loš ćovek je onaj ko se dere na svoje đake i vređa ih. To Vi odlično znate, komšinice draga!

  25. Disic je jedini imao hrabrosti da se suprostavi dugogodisnjoj korupciji koja i dan danas postoji u OS “Sveti Sava” u Nisu. To ga je kostalo gubljenje radnog mesta. Predsednik Skolskog odbora u vereme aktuelnih desavanja bio je Ninoslav Mitic, diplomirani hemicar po struci, sadanju nacelnik Policijske uprave u Nisu.

    • Колико знам, Дисић је пријављивао и њега за неке незаконитости. Пријављивао је и начелника и инспекторке, али нема вајде. Што рече инспектор Мирко: “Сви су повезани к’о свињска црева”.

    • Колико знам, Дисић је пријављивао и тог Митића за неке незаконитости, док је био председник Школског одбора.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime