Na današnji dan pre 22 godine u svom stanu nasilnom smrću stradala je novinarka Radislava Dada Vujasinović. Podsećanjem na njenu smrt svake godine počinje serija tekstova, koja se nastavlja podsećanjem na ubistvo Slavka Ćuruvije, a nakon toga i na ubistvo Milana Pantića. U međuvremenu, u Srbiji ne postoji efikasan način zaštite novinara.
O tome svedoči i činjenica da novinari i danas žive pod policijskom zaštitom, a da se istovremeno ne otklanja opasnost zbog koje su dobili tu žaštitu. Osim ubistava novinara, postoje i slučajevi ozbiljnih napada koji nisu dobili svoj epilog. Novinarska udruženja evidentiraju napade, ali problem je što oni često nisu ni prijavljeni policiji. U takvoj situaciji potpuno je jasno da sistem ne funkcioniše.
Akcioni plan – rešenje na papiru
Približavanjem Evropskoj uniji i otvaranjem poglavlja o pravosuđu i osnovnim pravima pitanje slobode medija i efikasnog procesiuranja onih koji prete i napadaju novinare moraće da se reši. Na papiru, Srbija deluje spremna da to i uradi. Spremost na rešenje problema navodi se u Akcionom planu za poglavlje 23, koje bi trebalo da bude otvoreno u junu.
U preporukama Evropske komisije navodi se da je neophodno unaprediti sistem preventivnih mera s ciljem zaštite novinara i uvesti prioriteno postupanje u istragama pretnji i nasilja nad novinarima kako bi sankcionisanje počinilaca bilo efikasnije.
| Devet godina od bombaškog napada: Predmet u fazi veštačenja
Bombaški napad na stan Dejana Anastasijevića jedan je od najozbiljnih napada na novinare u proteklih deset godina i do danas nije rešen. Na prozor njegovog stana je u noći između 13. i 14. aprila 2007. bačena bomba. Srećom niko nije povređen, iako je deo eksplozivne naprave završio nekoliko centimetara iznad bračnog kreveta Dejana Anastasijevića i njegove supruge, koji su već spavali. Ćerka im se u to vreme vraćala kući sa proslave rođendana. Na pitanje dokle je devet godina kasnije stigla istraga, Insajder.netu je u Višem tužilaštvu saopšteno da se „u vezi s ovim događajem predmet nalazi na veštačenju“. Podsetimo, odmah posle napada direktor Policije Milorad Veljović došao je lično na uviđaj, premijer Vojislav Koštunica izdao je oštro saopštenje, direktor BIA Rade Bulatović zvao je Anastasijevića, ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić redakciju Vremena. Predsednik Srbije Boris Tadić došao je u redakciju tog nedeljnika i poručio da je to bio „napad na državu“, najavljujući da će „zahtevati istragu i akciju na najvišem nivou“. Do danas istraga nije završena. Pre napada Dejan Anastasijević dobio je nekoliko pretećih poziva, a na telefon redakcije zvali su nepoznati ljudi da se raspituju za njega. Sumnjalo se da su motivi bombaškog napada na novinara povezani s njegovim javnim istupanjem o slučaju Škorpioni ili s činjenicom da je bio svedok u Haškom tribunalu. Šta je tačno bio razlog nikada nije utvrđeno. |
Zanimljivi su rokovi dati za pojedine akcije koje država mora da sprovede. Tako je do kraja 2105. trebalo da bude potpisan sporazum između Ministarstva unutra[njih poslova i Tužilaštva kojim bi bilo propisano prioriteno delovanje u istragama pretnji i nasilja nad novinarima. To se nije dogodilo, a malo je verovatno i da će se uskoro dogoditi, s obzirom na to da Srbiju krajem meseca očekuju izbori.
Navedeno je i da će svake godine biti odvojena 21.000 evra iz budžeta za analizu rizika ugroženosti novinara u saradnji s novinarskim udruženjima i kvartlano izveštavanje o prećenju stanja u medijima, kako bi se utvrdili rizici ugroženosti novinara. Ovaj deo plana trebalo je da počne da se sprovodi jula prošle godine.
Memorandum bez potpisa
Krajem 2015. na inicijativu Tužilaštva održan je sastanak kom su prisutvovali predsednici novinarskih udruženja, Tužilaštva i Policije, kao i predstavnika Komisije za ubistvo novinara. Posle sastanka napisan je memorandum koji je trebalo da potpišu sve tri strane. Insajder.net imao je uvid u predlog ovog dokumenta kojim bi se između ostalog pokazala volja za formiranje posebne radne grupe za praćenje slučajeva napada na novinare i efikasnost procesuiranja.
Ideja je bila da se formira telo kom bi novinari mogli da se obrate ako dobiju pretnje ili dožive napad samo zato što rade svoj posao. Iako su svi prvobitno pokazali spremnost, memorandum ni danas nije potpisan. Nezavisno udruženje novinara Srbije tražilo je da prvo Tužilaštvo uradi analizu slučajeva koji se nalaze u bazi podataka NUNS-a, a memorandum nisu hteli da potpišu ni Nezavisno društvo novinara Vojvodine, ni Asocijacijacija onlajn medija.
Kako saznaje Insajder.net, Tužilaštvo radi analizu slučajeva napada na novinare pobrojanih u bazi NUNS-a i ona bi trebalo uskoro da bude završena. Pitanje je koliko je tih slučajeva prijavljeno, šta se dogodilo s onima koji su prijavljeni i kakvi su ishodi eventualnih sudskih procesa.
Policija i Tužilaštvo nemaju plan prioritenog reagovanja na slučajeve napada na novinare. S druge strane, novinarska udruženja bi morala da učine sve da zaštite kolege od napada i insistiraju na efikasnijem sistemu. Činjenica je da memorandum nije obavezujuć dokument, ali on pokazuje spremnost svih strana da se ubrza reagovanje. Ipak, taj dokument ostao je samo slovo na papiru i gotovo četiri meseca kasnije nije ni potpisan.
Srbija se obavezala da će efikasnije štititi novinare
„Evropsku uniju će, sudeći prema dosadašnjim dokumentima u procesu pridruženja, interesovati efikasnije procesuiranje napada na novinare“, kaže za Insajder.net Maja Stojanović, izvršna direktorka Građanskih inicijativa.
Iniciranje memoranduma koji je trebalo da potpišu pre svega Tužilaštvo i Policija, a koji je ponuđen i novinarskim udruženjima, usledilo je baš zbog obaveza koje je Srbija preuzela u priključenju Uniji. Problem je, međutim, što se sa svim aktivnostima kasni.
„Mi kasnimo sa svim obavezama koje smo preuzeli u vezi sa zaštitom novinara, a koje se navode u akcionom planu. Trebalo je da preporuke budu izvršene do kraja prošle godine, ali mi smo sada već u drugom kvartalu 2016. i ništa nije urađeno“, kaže ona.
Prema njenoj oceni, jedina nada da će se efikasan mehanizam zaštite novinara uspostaviti je to što je Srbija preuzela obaveze prema Evropskoj uniji.
| Slučaj Dade Vujasinović
Navršilo se 22 godine od nasilne smrti Radoslave Dade Vujasinović, novinarke nedeljnika Duga. Do danas čak nije razrešeno ni na koji način je ona stradala. Više tužilaštvo za odluku o daljem radu na ovom predmetu čeka nalaz superveštačenja stručnjaka iz Haga koji bi trebalo da konačno odgovori na ključno pitanje da li je ona ubijena ili je izvršila samoubistvo iz lovačke puške. U Hag su poslati puška, čaure i ficevi od metaka koji su nađeni u telu Dade Vujasinović. Dada Vujasinović nađena je mrtva u svom stanu u Beogradu 8. aprila 1994. Ovaj slučaj odmah je proglašen samoubistvom. Roditelji Dade Vujasinović 15 godina su vodili paralelnu istragu dokazujući da ona nije izvršila samoubistvo. Tek 2008. odbačena je zvanična verzija o samoubistvu, a tužilaštvo je 2009. pokrenulo pretkrivični postupak. Slučaj Dade Vujasinović u mandatu je Komisije za istinu o ubijenim novinarima, koja je formirana 2013. Ova komisija napravila je najveći pomak u istrazi ubistva Slavka Ćuruvije, vlasnika i urednika Dnevnog telegrafa. Manje od godinu dana od početka rada Komisije pokrenuta je istraga protiv čelnika DB-a kojima se danas sudi za ubistvo Ćuruvije. |
Insajder
