Dobar dan, dobili ste firmu „Bata i armirači“, skraćeno BIA, za razgovor sa operaterom pritisnite taster „0“ i uživajte slušajući „Odakle si sele, devojano mlada“ do javljanja operatera.
– Dobar dan, majstor Bata na vezi, kako možemo da vam pomognemo?
– Ovaj, hteo sam da prijavim sumnjivo ponašanje komšije s trećeg sprata, sumnjam da špijunira za…
– A je l’ vam prokapalo?!
– Mislite, je l’ mi prekipelo da gledam kako domaći izdajnici vršljaju Srbijom?
– Čekajte, bre, je l’ mu nešto prekipelo ili pukla cev pa prokapalo do vas?
– Ne znam ništa o njegovim cevima, ali znam da radi za strance i…
– Slušajte, gospodine, mi smo ozbiljna firma i nemamo vremena za komšijska opanjkavanja! A ako su mu radili stranci, onda je sto posto isfušerisano, ništa bez našeg dunđera, bre!
– Nisam mislio da su stranci njemu radili nešto, već da on nešto za strance…
– Ništa ne brinite, obratili ste se na pravu adresu, recite mi samo o kolikoj površini govorimo?!
– Pa ne znam tačno kako se to meri, ali po mojoj proceni površina njegovog rada je veleizdajnička!
– Aj da zaokružimo na sto kvadrata, nek ide život, pa ako i bude više, nek ide na moj trošak, nije Bata nikad žalio ni pločice ni fugu…
– Je l’ vi to u nekim šiframa, ništa ja vas ne razumem?! Mogu li vaši operativci da ga stave pod prismotru, bre?!
– Pod prismotru, nego šta, a možemo da stavimo i italijansku sanitariju ako ste zainteresovani?! Jeste malo skuplja ali za sefte nek ide po ceni domaće! Dogovoreno…?
– Ozvučićete mu kupatilo znači?!
U principu ne radimo struju, al’ mogu da pitam ministra obrazovanja, sigurno ima nekog profesora s Elektrotehnike da
tezgari, pa možemo da se pogodimo đuture za keramiku, sanitarije i struju, a…?
– Možete li, bre, vi njega jednostavno da privedete i završite priču, nije baš tolika zverka da mobilišete…
– A to jok! Privodimo tek ako neće da plati, mada možemo da se dogovorimo i na odloženo…
– Nema vremena za odlaganje, molim vas, morate hitno da reagujete!
– Znači, jeste procurilo?! Jesam li vas pitao ko čoveka još na početku je l’ probilo do vas, a vi vrdate pola sata zadržavajući vezu ko da ste zvali hot-lajn, a ne BIA! Nemamo mi, čoveče, vremena za gluposti, znate li kakva je bezbednosna situacija u Srbiji, aman?!
– O tome i govorim sve vreme, ovaj podriva…
– Prvo, ne kaže se podriva nego štemuje, a drugo, je l’ podriva u kupatilu ili u kuhinji, mada se kaže podliva, ali ajde… E, svako bi danas da se igra majstora, ccc…
– Ma ne u stanu, obično to radi u kafani preko puta…
– E, pa sad to menja situaciju, za ugostiteljske objekte je druga cena, malo jača, znate, ima tu da se obija onoliko pločica u kuhinji, pa u muškom toaletu, ženskom, iza šanka… Danima će tu moji majstori morati da kleče, a ja ne volim kad lako kleknu, a cena mizerna…
– Dobro, bre, gospodine, bavite li se vi bezbednošću uopšte, ili da ga ja sam zavrnem i dovedem?
– Bezbednošću ne, al’ imam drugara, Nebojšu, on ima firmu za obezbeđivanje, možemo da završimo i tu nešto al’ prvo da rešimo ovo s podlivanjem, nije to za igranje! Nikako sami da ga zavrćete, ‘oće ventil da oblajzne pa propiša, da prostite, a onda ode i parket pa ćemo morati i njega da radimo…
– Znači, šifra će biti „parket“?! Čekaću ja ispred zgrade, pa vaši kad dođu, samo nek je kažu i odvešću ih do…
– Ma jok, šifra je bukov ili hrastov, a može i bambusov, ali to ozbiljno utiče na cenu! Znate, njim se hrane oni medvedići koale, a mi im faktički otimamo iz usta da ispunimo vaš hir, al’ ako ste za bambus, nek bude bambus, evo pišem…
– Čekajte, agenti će biti maskirani kao koale i onda će da ga izbambusaju kad naiđe?
– ‘Oće ako ne plati, al’ prvo da završimo posao! Biće u kombinezonima, bre, piše im onol’ko BIA na leđima, vidi se iz aviona, aman!
– Pa zar ne bi trebalo to malo diskretnije, mislim, nije da vašoj firmi treba tol’ka reklama?
– Jok nego ću da pustim one iz VBA da mi preuzmu sav posao! Naravno da ulažemo u marketing: angažovali smo klince preko omladinske da na ulici dele flajere, od ove sezone bićemo generalni sponzori „Parova“, a da vi’š kako su mene nacrtali na fresci u Kruševcu, ko Beli anđeo, bre, samo zaboravili da napišu kontakt telefon ispod, al’ dodao sam flomasterom.
– Izgleda da sam ipak pogrešio broj, meni je trebala ona BIA, agenti, špijunaža, dosijei i to…
– E, prijatelju, šta sam ja sve BIA u životu, al’ eto jedna izjavica pred kamerama i trt, smena, a padne onoliki helikopter, odzviždim s lica mesta I nikom ništa. no…! Nego, jesmo li pogodili posao ili…?
Halo, gospodine, halo… Prekide vezu, budala, kako sad da znam gde da šaljem majstore, nije ovo Udba, bre, pa da imamo opremu za lociranje!
Ništa, zvaće opet kad procuri slavina, ima da moli da dođemo, al’ tad ću ja da se pravim blesav: „Ne mogu, izvinite, pogodio sam posao za neke Hrvate, ako vam je hitno, onda dupla cena, ili zovite Tomu, al’ on je više za lopatu, priučen keramičar…“
Mihailo Medenica
www.dvaujedan.wordpress.com
LEPO REČE ALEK VELIKI: NE DAM GAŠIĆA
I NIJE VAŽNO KOLIKO PUTA KLEKNE NEGO KOLIKO PUTA USTANE A USTAJE VRLO BRZO. uSTANE AL SE DIGNE NA VISOKO. AVION JE NAŽALOST PAO PRENISKO, NIJE BIO ALEK BLIZU DA GA DIGNE I NIKOM NIŠTA bRAVO! Bravo, Alek! Ma se nešto bojim ….
Ne znam, po meni je BIA skraćenica za Bata I Alek.
MA, IMATE vI DOBRO ZAPAŽANJE – B i A , hM! iMA TU NEČEGA