Ovo nije još jedan tekstu kom se neko žali što ove godine nije mogao da ode na more pa je neka domaća destinacija morala da posluži za godišnji odmor. Ovo je tekst o tome kako mi je teško da poverujem da je jedna od najposećenijih i najlepših domaćih planina pretvorena u arhitektonsko ruglo, bez plana i reda.
Naravno, pričam o Zlatiboru. Slušam godinama priče o tome kako se tamo grade zgarde i hoteli, gledam slike, čitam tekstove, ali tek kada sam otišla i videla svojim očima koliko se nekoliko glavnih ulica promenilo, i to samo u protekle dve godine, nije mi uopšte dobro. Ne bi bilo nikom ko je ranije bio na ovoj planini koju polako ali sigurno „gutaju“ neki hotelski kompleksi i zgrade koje imaju i po deset spratova.
Ti hoteli polako počinju da se šire na najbliže obronke planine zauzimajući ogromnu površinu i narušavajući kompletnu sliku nečeg što bi trebalo da bude odmaralište u prirodi, naša najčuvenija „vazdušna banja“. Daleko smo od toga, jer sve je manje divnih drvenih planinskih vikendica a sve više zgrada nalik onima na Novom Beogradu.
Pri tome, najveći problem je taj što nema nikakvog koncepta. Nikom nije jasno u šta planiraju da pretvore Zlatibor. U mesto gde će se okupljati mlađi ljudi da izlaze uveče? Onda mogu da se oproste od turista koji tradicionalno ovde dolaze sa porodicom i decom i na sve one koji su došli da se malo odmore. Ako planiraju da privuku strance, teško da će se Austrijanci i Nemci naviknuti na red i mir odlučiti da dođu na Zaltibor koji ima jednu glavnu ulicu bez troatoara, gde trešte narodnjaci i muzika iz susednih lokala se meša i pravi nesnosnu buku.
Ovo čak ne podseća ni na ozloglašeno Sutomore jer em nema mora, em su cene papreno skupe.
Čuvena autobuska stanica je kao i uvek nesređena i neobeležena, a pijaca koja je okružuje, izgleda prilično jadno sa desetak tezgi sa suvenirima i kineskim drangulijama. Tržni centar na otvorenom u blizini jezera je sav raskopan i teško vam je da se mimoiđete sa desetinama trista koji tuda moraju da prođu. Uz to, i jezera više nema. Isušeno je, do sledeće godine jer se i tu nešto gradi, dorađuje, proširuje, i to u sred turističke sezone koja je na Zlatiboru zahvaljujući koroni nikad uspešnija.
Sve je više butika, sve je manje autentičnih restorana, ali zato možete da kupite picu na parče, pljeskavicu ili jeete u pekari. Baš ono što ste želeli od odmora…
Ok, nije sve tako crno. Zapravo, super je! Čim se pomerite od ovog graditeljskog užasa prelepa priroda se promalja pa vam je odmah nekako i lakše. Na manje od pola sata hoda već možete naići na nepregledan brda koje presecaju netaknute šume.
Nedaleko od „centra“ Zlatibora nalazi se i divno Ribničko jezero koje nema plažu ali se slobodno u njemu mžete kupati, postoje prilazi. U blizini su i Gostiljski vodopadi i Stopića pećina.
Naravno, u blizini je i Perućac, Tara i da ne zaboravimo i Uvac koji je svaki pošteni patriota posetio ove godine 🙂
Izvor: Noizz.rs
