Dakle, iz još jedne strašne tragedije Aleksandar Vučić će se izvući tiho, nevin kao novorođenče i blažen u neznanju kao Tomislav Nikolić na kolokvijumu!
Najpre sedam žrtava helikopterske nesreće, pokrila ih je gomila laži, obmana, zataškavanja i zemlje- Vučić nije dao na svoje ministre, zvanična verzija glasila je otprilike: „Pripita budala slupala odličan, skoro nov helikopter! Sreća njegova, inače bi ga otplaćivao i po odlasku u penziju! Što se putnika tiče- da su bili vezani, kao što nisu, sasvim sigurno bi preživeli, ali ne, to se mangupira, misle da su pojasevi izmišljeni samo da bi se Bratislav Gašić saplitao kad ulazi u helikopter“…
Danas, dok Srbija oplakuje dvoje mučenika stradalih u Libiji, premijer je dobrano mudro preko svojih čauša kosku prebacio međ one dve precvale lude: Tadića i Dačića, da se kolju oko nje, dok on, valjda više ne slušajući čak ni sebe šta govori komotno izjavljuje: „Bili bi oslobođeni, samo da nisu poginuli“!
Majstore, aj sad polako, reč po reč pročitajte ovo što ste izjavili, pa der recite, iskreno, kome je to lečka popustila izolacija u glavi: nama, ili Vama?!
Pride još „ultimativno“ zahtevate odgovor od Amerike: „Da li su znali da se dvoje Srba nalazilo u kampu koji su bombardovali“, na šta su mu onako, ko u „Mekdrajvu“ krajnje uslužno odgovraju: „Mi, ma pojma nismo imali, ko ’99. onoliko puta! Nego, koju ćete igračkicu uz „hepi- mil“? Hvala Vam, dođite ponovo! Sledeći“…
Čekajte, predsedniče: kroz mišju rupu nas uvodite u NATO, oni uzvraćaju sa još dva pokrova u znak dobrodošlice?
Tvrdite da bi naši nevoljnici bili spaseni, samo da, eto, nisu poginuli, i niko Vas više ništa ne pita?!
Kako to znate da bi bili spaseni, i zašto nisu za pet meseci ako je već stvar bila tako izvesna?!
Ili, recimo, ako ste Vi znali da je njihovo oslobađanje samo pitanje trenutka, zašto niste o tome obavestili Amerikance, eventualno, pa da „pripaze“ malo?!
Ako ih, pak, jeste obavestili šta njihova akcija govori o odnosu prema Vama i Srbiji, za razliku od onoga što Vi govorite o tom istom odnosu?!
Čemu uopšte ambasada u Tripoliju, nije to više onaj grad u kojem se za Gadafijevog vakta moglo ulicom kao korzoom?
Na posletku, da nije ovo još jedan pokušaj destabilizacije vlasti i udara na Vas, jer, eto, mogli su i ti mučenici da sačekaju valjda još koji dan, a ne da poginu kad im vreme nije?
Naročito kad Vama vreme nije ginuti politički, jer spasili bi ste ih samo da su sačekali da završite s ovom turom svečanih predizbornih otvaranja koječega.
Šalu na stranu, mada nema ovde mesta nikakvoj šali, shvatate li šta ste izgovorili, i što je najgore, shvata li Srbija više išta osim ko je koga nategao na „Farmi“ il u „Parovima“?!
Dakle, da se čovek nije bacio s vrha solitera možda bi naučio da leti i ne bi poginuo- smisao je isti kao i Vaše izjave, verujte!
Ako i ne verujete pitajte Zorana Babića za tumačenje, vrhunski poznavalac lingvistike i ostalih robnih marki…
Molim Vas, u ime svih, ne spasavajte više Srbiju, jer politika ove vlasti svela se u potpunosti na onu: „Ljudi, idemo u rat- neki od vas će da izginu, a neki od nas će da se vrate“!
Idite otvarajte nešto svečano, statistika onoga što se više otvoriti ne može sve je tužnija i poražavajućija!
Mislim na humke i sanduke, dabome, i šuplje glave kroz koje protiče „Beograd na vodi“ i razum na plovku…
Mihailo Medenica
Dvaujedan
