Biljana Vučića beleše

3
1203
Biljana Srbljanović / Foto: standard.rs

Prva kuma Vučićevog Prajda pokazala je da jen spremna dase suprostavi ne samo srpskom nacionalizmu već i dogmatama svoje Srbije

Sa prethodnim istorijskim pomirenjem nismo imali sreće. Velika lјubav Borisa Tadića i Ivice Dačića je trajala kratko. Drugi brak dve Srbije – istorijsko pomirenje Matijevićevog parizera i epskog tripa – postavlјen je na mnogo zdravije osnove. S jedne strane političkog oltara Matijević, svetac zaštitnik radničkih stomaka čiji je parizer za mnoge gubitnike u tranziciji i evropeizaciji glavni izvor preko potrebnih belančevina. S druge je hrabro stala Bilјana K., građanska ikona, artistkinja raskošnog uma i brojnih talenata, koja nije bila žrtva tranzicije.

Parizer je u srpsku politiku i istoriju stidlјivo ušao oktobra 2011. godine kada je tokom Utiska nedelјe naša velika spisatelјica tvitovala da se jedan od sagovornika u studiju „oseća“: „Ne znam kako to da kažem. Sociolog ima problema s varenjem #umreću“. To je bila Tadićeva era. Na partijskim iventima su se jeli kanapei i suši. Sem retkih izuzetaka, koji su iritirali čula Olјine gošće, Tadićevi glasači nisu jeli parizer, pa je predsednik mogao da brine o mentalnom zdravlјu krava i produkciji dugačkih filmova.

Ali ni EU ni većina građana nisu bili zadovolјni režijom i suši evropeizacijom – i promenila se vlast. Jeste da, kada „uđemo u Evropu“, ovde više niko neće jesti loš parizer, ali put do budućnosti koja se ne „oseća“ zahteva neke neprijatne kompromise. Na veliku žalost naših kulturnih građana, podrška Brisela tu nije dovolјna. Potrebna je i volјa glasača koji ne samo da nemaju za suši već muku muče i sa parizerom.

Parizer je vremenom postao metafora koja odlično ilustruje prirodu novih podela u Drugoj Srbiji, koja preferira mnogo skuplјe prerađevine. Jedni su zapušili nosiće, postrojili se uz prvu parizer Srbiju i stali iza Vučića, dok su s druge antirežimske strane ostali imaginarni Zapadnoevroplјani, koji tvrde da ne sme biti nikakvih kompromisa sa parizerom i da „put u Evropu“ ne može biti popločan jednom nezdravom polutrajnom kobasicom.

SVET MATIJEVIĆEVOG PARIZERA

U diskvalifikacijama Vučićevih pristalica klјučno mesto je dobio najdostupniji od svih – Matijevićev parizer. Za važan deo – govoriću ovde njihovim jezikom – pismene, kulturne, građanske i civilizovane Srbije problem je činjenica da nepismena sirotinja može da glasa. Naši imaginarni Zapadnoevroplјani veruju da su gladni i gladnjikavi lјudi glupi. Da nisu, kaže logika naše „građanske“ elite, ne bi jeli parizer i išli bi na BEMUS.

„Kako da skapiraju kad mozga nemaju! Pretvorio se u parizer koji danima jedu!“, napisla je na Tviteru jedna Jankovićeva obožavatelјka. Članovima fan kluba jurodivog Lozničanina jedan od omilјenih argumenata u Tviter debatama je „smrdi ti Matijevićev parizer iz usta“. Štaviše, na poslednjim izborima mržnja prema lјudima koji jedu parizer je postala „lična karta“ pristalica opozicije, koji izgleda na tanjir ne stavlјaju ništa jeftinije od PIK-ove, Made in EU praške šunke i vole da (ironično) skandiraju „Jedem ‘leba i parizer Vučića sam simpatizer“.

Uz psovanje izbeglica i „arivista“, nije bilo malo razočaranih „pravih Beograđana“ koji su se posle izbora lamentirali nad klasnim čišćenjem prestonice: „Stari grad, Savski venac i Vračar su glasali razumom, što znači, @avucic i #SNS parizer ekipa da se tornjaju tamo gde su poželjni!“ To su delovi Beograda u kojima uglavnom stanuju siti, kobe govedina i Pakleni otoci građani. Na ovim opštinama su se udomili i glavni odbor DS i mnogi istaknuti NVO aktivisti, dobitnici u tranziciji koji ili nikada nisu probali parizer ili su se toliko nakrali, odnosno profitirali od evropeizacije/suočavanja/transparentnosti, da su zaboravali da su se nekada i sami radovali skromnom parizeru i njegovoj klasnoj sestri mortadeli podriguši.

Da Vas podsetimo:  Svi oblici Ane Brnabić

Ali posmatranje vučićevaca kroz prizmu jeftinih mesnih prerađevina ima jednu slepu mrlјu epskih proporcija. Nisu svi na Matijevićevom parizeru. Postoje i vučićevci koji su na Radomiru Konstantinoviću. Oni su se i ove jeseni tripovali – od Vučićevih para i za Vučića. Nјihov miting podrške održan je u Sava centru. Nije ga prenosio Pink, već RTS, a i, s razlogom i na radost domaćeg finansijera, hvalospev mu je posvetio i jedan Gardijan, vodeće glasilo umerenih „pravih levičara“ širom sveta.

Da ne bude zabune – ovde ne iznosim estetski, već isklјučivo politički sud. Verujem da ni sam Vučić nije očekivao da će mu se mala politička investicija u visoku kulturu toliko isplatiti. Tu ne treba gubiti iz vida ni da na svim globalnim (polu)periferijama vlastima legitimitet ne obezbeđuju samo glasači već i politička klasa u globalnim metropolama kao što su Brisel i London, koja od svih „dobrih“ nacionalizama najviše voli homonacionalizam.

„KANSELEJŠN SLUŠALICE“

Iza Vučića u Srbiji danas stoje dva klasno milјama udalјena pola. Jedan nema ni za parizer, drugi se znoji nad pitanjem šta da ponese na svoj miting podrške evropeizatoru od koga se očekuje smanjivanje ustava i još koječega. Da bi bilo jasnije o koliko velikim mukama je reč, citiraću deo posta Bilјane K. koji odlično ilustruje prirodu i veličinu ovdašnjih nevolјa s privilegijama:

„Sad pakujem torbu i u njoj: jedno ćebe, jastuk veliki, jastuk mali, čepići za uši, nojs kanselejšn slušalice, maska za spavanje, hrana (koja?), džemper jer mi je uvek hladno, još jedno ćebe, majica jer mi je isto uvek toplo, čarape za avion, kućne papuče, papuče za do wc-a, hrana i dalje ne znam koja, voda, kafa, ali nemam termos, ostao mi na faksu, neka knjiga? glupo je knjiga, ali možda baterijska lampa, ako treba nešto da nadjem u torbi?, punjač za telefon, gde da punim telefon?, garderoba: donji deo kašmirske pidžame, heat tech potkošulja i džemper, vadim onaj drugi džemper, ne treba mi, vraćam džemper, ovaj će mi se ogaditi, vlažne maramice, kremu za ruke, kremu za lice, voda u spreju, kompjuter?, gde da punim kompjuter…“

Nije lako jednoj angažovanoj građanki da ode na miting. Prekarni i nezaposleni saborci Bilјane K. muku muče samo sa sendvičom i sokom, a ona mora da se rve sa kašmirskom pidžamom, „nojs kanselejšn“ slušalicama, vodom u spreju i čak dva ćebenceta.

Ali ona nije bila sama na glamuroznom mitingu podrške Vučiću. Zašto su se onda kola ovih dana slomila samo na ovoj, valјda pravilno primenjuem rodno diferencirani novogovor, cvetici srpske građanske inteligencije i jednoj zakrplјenoj metalnoj streli koja nastavlјa da hita ka Evropi – žutom suncu i plavom nebu? Ima li i dalјe vučićevaca kojima se – čak i u puritanskoj Srbiji koja obožava Sašu Jankovića, Zorana Kesića i Teofila Pančića – gleda groz prste?

Da Vas podsetimo:  Sokolsko društvo Beograd IV na Čukarici

Ženama se malo šta prašta, posebno kada su pametne i elokventne kao Bilјana K. Ali, pored endemske mizoginije, reč je o primeni dvostrukih standarda. Izgleda da je danas služenje autokratama OK samo kada je gej. U ovim kvir vremenima, kako je post-9/11 eru nazvala Džazbir Puar, samo neko ko je kvir sme da bude priručna alatka jednog nedemokratskog režima. Svi drugi mogu da očekuju da će zbog „kolaboracije“ sa, na primer, kako reče Vesna Pešić, ovdašnjim Musolinijem biti rastrgnuti i dehumanizovani na Tviteru i u takozvanim nezavisnim medijima.

STRATEGIJA PSEUDODEMOKRATSKE EVROPEIZACIJE

Klјuč za razumevanje važnosti ovog političkog paradoksa je u izuzetno veštoj spolјnoj politici režima i činjenici da se na Zapadu nalazi klјučni izvor njegove stabilnosti. Predsednik Srbije nije samo čovek po ukusu Brisela i Pekinga, neko ko uspeva da, duže nego što su mnogi očekivali, vešto balansira između SAD i Rusije. Vučić savršeno primenjuje homonacionalizam, kako je Puar nazvala ideološku matricu koja se kristalisala posle 11. septembra. Ona je obezbedila i novi politički korektan vetar u leđa odbrani zapadnih interesa, neokolonijalizmu i različitim „humanitarnim“ intervencijama. Istovremeno, omogućila je autoritarnim stabilokratama da svojim zapadnim partnerima i zaštitnicima obezbede pokriće za podršku nedemokratskoj vladavini.

Promišlјeno, strateško privilegovanje kvir preokupacija i interesa – svest o globalnoj hegemoniji homonacionalizma, ideologije koja nam poručuje da su LGBT inkluzija i vidlјivost lakmus test, merilo svih lјudskih i političkih prava i sloboda – objašnjava zašto je Vučić vremenom obezbedio podršku ili saučesništvo mnogo zvučnijih imena nego što su Petar Luković, Jakša Šćekić, Marko Blagojević i Zoran Panović, koji su se njegovoj strategiji pseudodemokratske evropeizacije okrenuli još u prvoj rundi cepanja nekada druge Srbije.

Odavno je na Fejsbuk profilu prve kume beogradske Parade ponosa teže naći reči kritike upućene PPV/premijeru/predsedniku nego poslovičnu iglu u plastu sena. Samo je bilo pitanje vremena kada će prećutna podrška nekog od istaknutih homonacionalističkih aktera isplivati na površinu. Iako tu ima onih koji su, po kriterijumima Vesne Pešić i Kristine Kovač, mnogo „krivlјi“ od Bilјane K. – njima se ne smeši linč i plјuvačina kroz koju je na društvenim medijima prošla ova hrabra Srpkinja i neumorna provokatorka, građanska borkinja koja ne bira mete.

Uostalom, ona nas je sve već javno pozvala da u kafiću u njenom kraju 22. novembra dočekamo osudu Mladića u Hagu: „Uz piće i aplauze, proslavićemo objavlјivanje presude krvniku i spustiti glave u znak pijeteta za sve pobijene u ratu u Bosni“. Ne znam šta je za taj dan planirano u Tršiću, ali verujem da neće manjkati prepoznatlјivih lica.

U moru (ne)građanskih uvreda i psovki upućenih Bilјani K., sem u krugu najbližih prijatelјa, teško je bilo naći reč razumevanja, a kamoli podrške. Jedna od retkih je došla od Muharema Bazdulјa, godinama mete nekih od najotrovnijih strela koje je ova iskusna medijska ratnica upućivala sa društvenih mreža. Bazdulј je prvi uočio da se među onima koji predvode javni linč Bilјane K. na Fejsbuku i Tviteru ističu kreativci koji su od 2012. godine ne samo konkurisali već i dobili nemali novac od Vučića. Ako su mogli da „profitiraju“ talentovani muškarci, teško je razumeti zašto sada ne može nekažnjeno da se naplati jedna kreativna žena.

Da Vas podsetimo:  Vlast i opozicija rade za Zapad

PITANјE STRELE

Nagrađeni spomenik u centru grada predstavlјa kulminaciju niza političkih događaja ove jeseni, koji su obezbedili nedostajući deo legitimiteta i podrške režimu – i u kojima je klјučnu ulogu imao isti liberalni milјe. Posle Vučićevog Prajda i vučićevskog epskog tripa dobili smo i ovaj spomenik Vučiću (i Đinđiću). Bilјana K. i njen nadareni prijatelј su ga mnogo efektnije uobličili kao spomenik Vučiću nego što bi to umele netalentovane apologete iz SNS.

I u slučaju ovog spomenika nije relevantna vizuelna već samo politička pismenosti, a nje Bilјani K. nikada nije manjkalo. „Ispravan“ i dosledan politički stav je imao važno mesto u brojnim glorifikacijama njenog celokupnog opusa i u inostranstvu i u Srbiji. Zato je teško ne propoznati da nas ona na Studenstkom trgu između ostalog podseća da je Đinđićevo ubistvo imalo i „drugu pozadinu“ – koja je hrabrog i borbenog premijera učinila mnogo lakšom metom za dve, nažalost neprekinute, zločinačke „strele“ poslate iz najmračnijeg kutka nekada prve Srbije.

Bilјana K. je bila jedna od retkih liberalki koje su pragmatičnom Đinđiću oprostile „desna skretanja“ pre nego što je strelјan i koje su razumele zašto je njegova evropska „strela“ jedno vreme morala da ide na dole. Nasuprot njoj, većina u dogmatskoj Drugoj Srbiji je uporno klevetala i mrzela živog Đinđića zbog retkih susreta sa Miloševićem, nekoliko kilograma pečenih paprika u Dobričinom dvorištu i jednog Karadžićevog vola na obroncima Trebevića. Zato ne treba da čudi ni da je baš Bilјana K. postala prva ugledna građanka koje je javno demonstrirala da je spremna da sve oprosti i Vučiću, novom avataru autoritarne modernizacije i odavno priželјkivanom oživotvorenju ataturkovskih snova naše autorasističke inteligencije.

Pri tome, za razliku od Đinđića početkom 2003. godine, predsednik Srbije danas dobija brojne pohvale iz Brisela i drugih evropskih metropola. Jedan talentovani prijatelј je rekao da je Bilјana K. „učinila Balkan bližim Evropi“ – što nam odavno Angela Merkel i Johanes Han, prilično bukvalno, redovno poručuju kada govore o svom velikom srpskom prijatelјu Aleksandru Vučiću. Verujem da će ih naš predsednik ubrzo odvesti do spomenika koji će zaseniti plato na kome su se kuvale studentske pobune.

Vučića sada – pored Brisela, Nemačke i brojnih srpskih stomaka u kojima se krčka Matijevićev parizer – naviše guraju i Bilјana K. i drugi urbani umovi, koji imaju dobar i skup ukus i sposobni su da kreiraju kako upečatlјive spomenike našim evropeizatorima tako i vrhunske umetničke tripove. Zato, ako Vučić sam ne polomi strelu i ne odseče sebi krila, ovaj novi domaći motor obećava da će još duže pilotirati Srbijom na turbulentnom letu ka Briselu. Naprednjački Ikar je prilično mlad uzleteo, a, kako reče jedan Bilјanin kolega, daleko je sunce.

Zoran Ćirjaković

Novi standard

Nepismeni đavolјi advokat

 

3 KOMENTARA

  1. Hm,hmm…pa,otmeni su jeli parizer, “ a oni drugi“,su jeli,salamu “ podrigusu“,i bili ljuti,sto zaudara na beli luk,pa sagovornik,moze da utvrdi, kakav su “ susi jeli“,od koje ribe,mlevene svinjske usi.ili mleveni svinjski papci. Kao i fica,sa busnim loncem,od auspuha..grmi kad ide,a neko dobaci sto ga ne pooravi,a on,obavezno sa laktom kroz prozor,odgovara…ma nije to, abartovao sam ga u Trstu, aaa,too ok burazeeeeru. Danas,uvozimo,iz argentine,preko Kosove,svinjske glave,pilece kreste i kozicu za „‘susi“, a,nedeljom,malo slavski,kupimo pileca ledja.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime