Bitka za slobodu medija uprkos naporima države

1
637
Vukašina Obradovića prevoze u bolnicu, Foto: Cenzolovka/ P. G.

Očajnički štrajk glađu Vukašina Obradovića, Za slobodu medija preokreće tok evropske konferencije, premijerka laureat „skandalozne izjave godine“, odluka Višeg suda koja ulazi u istoriju sudskog beščašća… Događaji koji su obeležili godinu po izboru Tamare Skrozze i Cenzolovke

6. REM: SRCE MEDIJSKE TAME

Iako je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) odgovorno za sprovođenje Zakona o elektronskim medijima, a taj zakon predviđa ravnopravnu javnu zastupljenost kandidata na izborima, ovo telo je u martu saopštilo da neće pratiti medije tokom predstojeće kampanje.

NAGRADE NOVINARIMA ISTRAŽIVAČIMA: POBEDNICI, UPRKOS SVEMU

Baš u godini kada je premijerka ustanovila da u Srbiji „ima nedostatka istraživačkog novinarstva“, tri ovdašnje istraživačke mreže pokupile su sve međunarodne nagrade u ovoj oblasti, ostavljajući kratkih rukava daleko poznatije i bogatije medije.

Centar za istraživačko novinarstvo dobio je Evropsku nagradu za istraživačko novinarstvo (poznatiju kao „Evropski Pulicer“) i „Anthony Lewis Prize“, nagradu koja se dodeljuje za izuzetne domete u izveštavanju iz oblasti vladavine prava, a bio je i u finalu za dodelu Global Shining Light Award.

KRIK je od Međunarodne uredničke mreže (Global Editors Network) dobio međunarodnu nagradu Data Jouranlism Award za bazu imovine političara, a ušao je u finale za dodelu nagrade „Tom Rener“ i nagrade „Freedom of Expression“.

BIRN je dobio Global Shining Light Award, jedno od najcenjenijih priznanja u oblasti istraživačkog novinarstva, koje dodeljuje Međunarodna mreža istraživačkih novinara (Global Investigative Journalism Network).

U više navrata je pokazano i dokazano da je razlog koji je naveden – da „nemaju parametre za softver“ – čista laž. Isto tako, dokazano je da jedno od navedenih objašnjenja – da ne postoji zakonska obaveza da REM objavljuje izveštaj o monitoringu medija tokom kampanje – ne drži vodu: takva obaveza ne postoji i od REM-a se ne zahteva da piše izveštaj, ali se od njega svakako traži da poštuje zakon i da obavesti javnost o svom radu (u vidu saopštenja, konferencije za novinare, oglasa u novinama, SMS-a ili bilo čega drugog). U jednom trenutku, usred kampanje, na naslovnoj strani zvaničnog sajta REM-a, od ukupno pet vesti – tri su bile javna obraćanja jedne članice Saveta medijima, novinarima i novinarskim udruženjima zbog načina na koji izveštavaju o Savetu i o njoj.

Nakon izbora, REM nije poštovao čak ni sopstveno obećanje: da će postupati po eventualnim žalbama građana na izveštavanje tokom kampanje. Umesto da o tim žalbama zaista odlučuje, REM je žalbe jednostavno prosleđivao medijima o kojima je reč, na šta su oni listom odgovarali da ništa zgrešili nisu.

Tokom godine REM uglavnom nije reagovao na užase koji su se događali u rijaliti programima, baš kao ni na silne primedbe stručne javnosti. Nikakve vajde nije bilo ni od zahteva za smenu članova Saveta REM (koje su podneli grupa poslanika i NUNS); do kraja godine to telo nastavilo je da radi u krnjem sastavu, a priče o političkoj zaleđini koju ima praktično svaki član Saveta postale su opšta mesta.

5. NA MEDIJSKOJ STRATEGIJI: QUO VADIS?

Do kraja 2017. godine trebalo je da bude doneta nova medijska strategija kao osnov za eventualne izmene medijskih zakona i druge legislative koja se odnosi na medije. To se nije desilo, a godina se i završava uz brojne kontroverze u vezi s tim dokumentom: od broja članova radne grupe (kojih je bilo 16, što je u startu onemogućavalo normalno funkcionisanje), preko nepostojeće metodologije, do neutvrđenih okvira rada i uticaja članova grupe na završni dokument.

Radnu grupu najpre je napustila predstavnica UNS-a, koja je kao razlog navela šovinističke stavove novoimenovanog državnog sekretara za medije Aleksandra Gajovića, a sledili su je predstavnici Asocijacije medija, kao i koalicije NUNS-a, NDNV-a, ANEM-a, AOM-a i Lokal presa. Radna grupa je tako ostala bez predstavnika najreprezentativnijeg dela medijske zajednice i postavilo se pitanje njenog daljeg legitimiteta.

4. NAPAD NA NOVINARE NA VUČIĆEVOJ INAUGURACIJI: OBEZBEĐENJE VOLI NOVINARE

Praktično svakog dana ove godine beleženo je nasilje nad novinarima – bilo verbalno, bilo fizičko. Novinari su javno propitivani („Evo, pitam ja Vas“, „Odgovorite mi na pitanje“), pozivani da se kandiduju na izborima, pa da „raspravljaju“, redovno su se pojavljivali oblaćeni na naslovnim stranama tabloida, nije im dozvoljavano da prisustvuju ovom ili onom događaju… Ukoliko se ima u vidu društveno-političko-medijska atmosfera, sve to bilo je sasvim očekivano.

Međutim, epilog nasilja nad građanima i novinarima prilikom inauguracije Aleksandra Vučića 31. maja 2017. ipak je nešto što iznenađuje čak i one koji su odavno svesni da je u Srbiji demokratija na izdisaju, sila na vlasti, a pravosuđe u mraku možda i većem od medijskog. Iako su tog majskog dana koleginica Lidija Valtner iz Danasa i više građana završili s vratom u rukama obezbeđenja Srpske napredne stranke, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivične prijave protiv nasilnika. Obrazloženje te odluke, saopštene 17. novembra, momentalno je zauzelo mesto u antologiji političko-pravosudnog beščašća.

Prema Tužilaštvu, obezbeđenje je zapravo zaštitilo novinare, tako što su ih „izveli iz mase ljudi koji su isprovocirani njihovim jasnim iskazivanjem političkih stavova suprotnim onim stavovima koje je većina prisutnih u tom trenutku imala, jasno iskazali nameru da nad nekima od podnosilaca prijave izvrše nasilje“. Obezbeđenje je, dakle, zaštitilo novinare od linča. Novinari su, dakle, spaseni tako što su davljeni i ponižavani.

Prigovori na ovu odluku su prihvaćeni, pa je konačan ishod još neizvestan.

3. NEMA OBJEKTIVNOG NOVINARSTVA: PREMIJERKA DA VAM KAŽE

Istovremeno kada su intenzivnije počele akcije Grupe za slobodu medija, premijerka Ana Brnabić otišla je u Brisel i tamo, pred poslanicima Evropskog parlamenta, dala verovatno najskandalozniju izjavu godine: „U Srbiji sada ima nedostatka istraživačkog novinarstva, ali ne zato što to guši vlada, već ga nema, jer nema objektivnog novinarstva u Srbiji, odnosno jako je malo objektivnih novinara.“ Ocenjujući ove ocene kao neosnovane, a pozivajući se na tvrdnju premijerke da je tim povodom spremna i da razgovara, Grupa za slobodu medija uputila joj je poziv na otvoreni sastanak.

Čitavih mesec dana bilo je potrebno da premijerka taj sastanak konačno zakaže, da bi joj – nakon što je primila zahteve Grupe – bilo potrebno i više od mesec dana da na njih odgovori, i to uglavnom frazama koje ne znače ništa i pozivanjem na zakone koji se ne primenjuju.

Nakon sastanka s premijerkom, upriličen je i sastanak Grupe s predstavnicima Ministarstva kulture i informisanja, bez jasne teme i zaključka.

Oba sastanka završila su se bez konkretnih rezultata, ali je glavni problem u tome što postoji osnovana sumnja da su organizovani kako bi aktuelna vlast imala argument koji će koristiti pred međunarodnom zajednicom – evo, mi smo otvoreni za razgovor, mi pričamo s „njima“. S druge strane, veliki je uspeh da neformalna Grupa, svega nekoliko meseci nakon nastanka, bude prihvaćena kao relevantan partner u razgovorima o medijskim slobodama.

2. ZA SLOBODU MEDIJA, U TIRANI: GRUPA U CRNIM MAJICAMA

Nakon niza uličnih akcija, Grupa za slobodu medija imala je i prvi „međunarodni nastup“, i to na konferenciji „Medijski dani Zapadnog Balkana“ održanoj u Tirani 9. i 10. novembra pod pokroviteljstvom evropskog komesara Johanesa Hana. Predstavnici Grupe, koji su tamo pozvani lično, bili su odeveni u crne majice na kojima je pisalo „EU do more“ („Evropo, učini više“) i na svim panelima opisivali stanje medijskih sloboda i objašnjavali njihovu pozadinu. Po oceni mnogih, Grupa je uspela da preusmeri tok čitave konferencije.

Na domaćem terenu, međutim, predstavnici Grupe bili su direktno ili indirektno označeni kao izdajnici. Ministar Branko Ružić je, recimo, rekao kako je njihovo ponašanje bilo nehigijensko, dok su očekivani napadi stigli i iz redova nekih kolega i koleginica.

1. STAJANJE UZ VRANJSKE: ŠTRAJK KOJI JE PROMENIO SVE

Direktor i glavni urednik Vranjskih, bivši predsednik NUNS-a i jedan od najpriznatijih domaćih novinara Vukašin Obradović počeo je 19. septembra štrajk glađu. „Ovo je moj lični čin i odluka da pokušam još jednom, zapravo poslednji put, da skrenem pažnju pre svega novinarima i novinarkama, ali i svim građanima, na sav besmisao borbe za slobodu medija koju vodimo u poslednjih tridesetak godina“, naveo je Obradović u otvorenom pismu. „Ne želim da budem patetičan, ali ovo jeste potez očajnika koji ne vidi drugi način da završi svoju novinarsku karijeru, a da, u isto vreme, zadrži makar minimum ličnog poštovanja i dostojanstva neophodnog da bi se osećao kao čovek, kao ljudsko biće.“

Obradović je iz zdravstvenih razloga prekinuo štrajk, novine Vranjske prestale su da izlaze pod ekonomskim i političkim pritiskom, a dužu pauzu imao je i portal www.vranjske.co.rs.

Ovaj slučaj skrenuo je pažnju domaće i strane javnosti na stanje u medijima i presudno uticao na javnu debatu o toj temi. Isto veče kada je počeo štrajk, pred Vladom Srbije okupilo se nekoliko stotina novinara i novinarki, građana i građanki, koji su podržali Obradovića, da bi već tokom sledećih nekoliko dana bila formirana Grupa za slobodu medija koja okuplja novinarske organizacije i organizacije civilnog društva, kao i pojedince koji se zalažu za ponovno uspostavljanje prava na slobodu govora i informisanja.

Tamara Skrozza

cenzolovka.rs

1 KOMENTAR

  1. Hm,hmm..kada se,podigne nivo svesti,na najnizem nivou,pa budem mogao da objavljujem komentare na vidovdanu,bez uvreda i psovanja,ta svest ce se,podici i na visem nivou.Prema tome..korak po korak,mi dignimo celo,mi krocimo smelo !

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime