Bitka zbog koje se Srbima divio svet

0
364

Srbija danas obeležava 104. godišnjica Cerske bitke, u kojoj je srpska vojska izvojevala jednu od najvećih pobeda u Prvom svetskom ratu.

Do prvog velikog okršaja na planini Cer došlo je u noći između 15. i 16. avgusta kod Tekeriša, a potom su teške borbe vođene sve do 20. avgusta na frontu širine 50 kilometara i pravcu Šabac-Tekeriš-Krupanj.

Austrougarske snage, koje je predvodio komandant balkanske vojske Oskar fon Poćorek, imale su više od 200.000 ljudi, dobro naoružanih i opremljenih, koji su dejstvovali uz odličnu logistiku i sadejstvo moderne artiljerije.

Oko 25.ooo austrougarskih vojnika je poginulo ili bilo ranjeno, dok je srpskih 16.000 podoficira i vojnika i 259 oficira, od čega je 2.107 njih poginulo, a 250 odvedeno u zarobljeništvo.

Srpska vojska je zarobila oko 500 austrougarskih vojnika.

U izveštaju o porazu austrougarske vojske, austrijski novinar Ervin Kiš je napisao: “Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom bekstvu. Jedna potučena vojska, ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici (…) Sjajni su momci ovi Srbi, oni znaju da brane svoju zemlju”.

Po načinu vođenja i ishodu, Cerska bitka predstavlja remek-delo ratne veštine, a kao izuzetan primer prelaska iz strategijske odbrane u kontranapad, ona se i danas proučava na najpoznatijim vojnim akademijama, uključujući i američki Vest Point.

Cerska bitka je jedna od najvećih i najznačajnijih pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu o pravi je primer taktički dobro osmišljene vojne operacije.
Srpske vojnike je predvodio general Stepa Stepanović, koji je nakon ove bitke od regenta Aleksandra bio nagrađen činom vojvode.

Vest da je srpska vojska do nogu potukla austrougarske trupe iznenadila je svetsku javnost, koja nije očekivala da se jedna mala država, iscrpljena Balkanskim ratovima u prethodne dve godine, može vojnički odupreti velikoj sili.

Da Vas podsetimo:  Istoričari poručuju: Danas bismo bili Švajcarska ili Švedska da je ON ostao srpski vladar

www.opanak.net

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime