Bivša vlast dovela javni dug do skoro 80 odsto BDP-a

0
304
Vladimir Đukanović/ FoNet, Aleksandar Levajković

“Oni su doneli zakon, po kome, ako vam bude javni dug, ako pređe 45 odsto, krivično odgovarate. Niko nije odgovarao. Došli su… do skoro 80 odsto su nam doveli javni dug. Danas ga prvi put smanjujemo.”

RTV, 30. 11. 2017. godine

Gostujući u emisiji „Pres i ja“ na Radio-televiziji Vojvodina sa potpredsednikom Narodne stranke Nikolom Jovanovićem, narodni poslanik SNS-a Vladimir Đukanović osvrnuo se na stanje javnog duga pre nego što je promenjena vlast 2012. godine, ali i na zakonsku odredbu koja kaže da javni dug mora biti ispod 45 odsto BDP-a. On je napomenuo da je bivša vlast dovela do duga od 80 odsto BDP-a, te da je pomenuti zakon predviđao da – ako javni dug ode preko 45 odsto BDP-a – neko treba krivično da odgovara zbog toga, što se nije dogodilo. Takođe, rekao je i da današnja vlast prvi put smanjuje javni dug.

Od svih ovih izjava tačna je jedino ona da niko nije krivično odgovarao za visinu javnog duga, i to iz jednostavnog razloga – krivična, niti bilo kakva druga odgovornost nije predviđena za kršenje ove odredbe zakona. Da pođemo od toga: Zakon o budžetskom sistemu predviđa izvesna fiskalna pravila koja vlada mora da poštuje, i u članu 27e tog zakona stoji sledeće – da je jedno od opštih fiskalnih pravila da „dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45% BDP“. Ova odredba nema sankciju – ne postoji ništa u zakonu što kaže da će neko odgovarati ako javni dug pređe ovu granicu, već piše sledeće: “Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45 odsto BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.“

Dakle, niko nije odgovarao, jer zakonom nije ni predviđeno da bilo ko treba da odgovara. Deluje neobično da diplomirani pravnik, kao što je poslanik Đukanović, nije znao za nepostojanje sankcije u ovom slučaju.

No, idemo dalje – šta je bilo sa visinom javnog duga?

Vlada Ivice Dačića formirana je 27. jula 2012. godine. U septembru 2012. godine Fiskalni savet piše: “Stanje javnih finansija u Srbiji je alarmantno i zahteva odlučne mere fiskalne politike. Prvih osam meseci 2012. godine obeležili su gotovo nekontrolisani rast fiskalnog deficita i javnog duga, pa je i mogućnost izbijanja dužničke krize postala vrlo verovatna. Fiskalni savet procenjuje da bi konsolidovani deficit države (bez novih mera Vlade) do kraja godine mogao da iznosi oko 216 milijardi dinara (6,5 odsto BDP-a). Na republičkom nivou deficit bi u 2012. godini, bez novih mera Vlade, iznosio 197 milijardi dinara. Trenutni nivo javnog duga Srbije je 56,5 odsto BDP-a, a do kraja godine on će dostići, a možda čak i prestići nivo od 60 odsto BDP-a.“

Uprava za javni dug u mesečnom izveštaju nije beležila odnos javnog duga prema BDP, a kada je počela – u 2013. godini – sračunali su da je javni dug Srbije na kraju 2012. iznosio 60,2 odsto BDP. (Uz napomenu da kasnija izdanja ovog izveštaja imaju drugačiji podatak o visini javnog duga za 2012. godinu: 56,2 odsto BDP). No, kako god, dug nije bio ni blizu 80 odsto BDP-a.

Vladimir Đukanović za Istinomer kaže da nije rekao to što Istinomer tvrdi da je rekao – a na tvrdnju novinara da jeste, od reči do reči, kazao je da je kontekst bio drugačiji: “Nisam ni rekao da su oni doveli do 80 odsto, već do 60 odsto. Ali, naša projekcija je bila da će zbog njihove zaostavštine dug doći do 80 odsto BDP-a. Na svu sreću nije, i sada pada“, kaže Đukanović.

Lako je ustanoviti šta je Đukanović zbilja rekao, i da to što je rekao nije tačno. Međutim, tačno je i da je vlada Ivice Dačića zbilja nasledila katastrofalno stanje javnih finansija, o čemu rečito govori i citirani deo iz izveštaja Fiskalnog saveta. Tačno je, međutim, i sledeće: nova vlast okupljena oko SNS-a i SPS-a za pune dve godine je veoma malo toga uradila da bi popravila stanje javnih finansija, o čemu takođe govore izveštaji Fiskalnog saveta. Na primer, u onom istom izveštaju iz septembra 2012, Fiskalni savet piše da mere nove vlade nisu dovoljne: „Prvi odgovor Vlade na alarmantno stanje u javnim finansijama (rebalans budžeta) je neodgovarajući, mada su strukturne mere koje se odnose na poresku politiku i umanjenje rasta penzija i zarada – u osnovi dobre. Predloženi rebalans budžeta za 2012. godinu nije adekvatan odgovor na ozbiljne izazove u javnim finansijama, zato što donosi dodatno povećanje deficita umesto njegovog smanjenja. To je posledica velikog povećanja rashoda („trinaesta penzija“, subvencije i drugo), koje prevazilazi uštede koje će se ostvariti umanjenjem rasta penzija i zarada i povećanjem poreza.“

U maju 2013. Fiskalni savet piše kako je budžet bio loše planiran, jer se već u prvom kvartalu videlo da će prihodi biti znatno manji, a rashodi veći od planiranih, i zaključuje da je odmah potreban rebalans budžeta: „Fiskalni savet smatra da stanje javnih finansija u Srbiji zahteva mnogo ozbiljnije mere od predloženih i da je odmah potreban rebalans budžeta. Vremena za ozbiljne intervencije kojima bi se do kraja godine mogle obezbediti značajne uštede u budžetu sve je manje. Zbog toga smatramo da je potrebno već sada pristupiti pripremi rebalansa budžeta.“

Nakon rebalansa, Fiskalni savet piše da je pohvalno to što su planirane strukturne reforme (koje su, uzgred, i danas još uvek na početku), ali i kažu da „Vlada još uvek nema program za osetnije smanjenje deficita u 2014. godini“ i zaključuje: „Čak i kada bi se ostvarile sve mere iz Vladinog programa za reformu javnog sektora, to ne bi bilo dovoljno za fiskalnu stabilnost u 2014. godini i u srednjem roku. Mere Vlade koje se odnose na uštede do kraja godine, reformu državnih i društvenih preduzeća, najavu smanjivanja broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i planiranu nisku indeksaciju penzija i zarada u oktobru 2013. i tokom 2014. godine – u načelu su dobre i Fiskalni savet ih podržava. Ocenjujemo, međutim, da sve ovo neće biti dovoljno za izbegavanje krize javnog duga na srednji rok“, uz napomenu da je Srbiji potreban novi sporazum sa MMF-om.

U novembru 2013, komentarišući predlog budžeta za 2014, Fiskalni savet ponovo piše da predložene mere ni u kom slučaju nisu dovoljne: “Ozbiljnost situacije u kojoj se nalaze javne finansije u Srbiji nalaže odlučnije mere od onih koje predviđaju Zakon o budžetu i Fiskalna strategija. Planirani deficit u 2014. godini od 7,1% BDP-a (2,4 mlrd evra) previsok je, još uvek nema vidljivih pomaka i jasnog plana za rešavanje problema najvećih domaćih gubitaša (Srbijagas), a srednjoročni plan prilagođavanja nije podržan merama koje bi dovele do željenih ušteda. Prostor za uspešnu fiskalnu konsolidaciju u 2014. i narednim godinama toliko je sužen da polovična, ad hoc rešenja ne mogu više da donesu ni privremena poboljšanja, a kamoli trajnu održivost javnih finansija Srbije.“

U oceni rebalansa budžeta za 2014, u oktobru 2014. Fiskalni savet piše da je „rebalans budžeta za 2014. godinu prvi korak u trogodišnjem programu fiskalne konsolidacije“, kao i da je „rešavanje problema javnih i velikih državnih preduzeća neophodno za ozdravljenje javnih finansija, a tu još nema konkretnih pozitivnih pomaka.“ Tek smanjenjem penzija i plata u javnom sektoru (od početka 2015) započeta je fiskalna konsolidacija, s tim da se u restrukturiranju javnih preduzeća – osim u Železnicama Srbije – nije odmaklo dalje od početka, pa Fiskalni savet neprestano upozorava da bi, recimo, stanje u EPS-u potencijalno moglo da „potopi“ javne finansije Srbije.

Javni dug na kraju godine

Prema tome, uprkos tome što su znali kakva je situacija u javnim finansijama čim su došli na vlast – a bila je očajna – SNS, SPS i koalicija oko njih nisu preduzimali mnogo više od ad-hoc mera i akutnog „gašenja vatre“ sve do kraja 2014. godine. Naravno, ne stoji ni poslednja Đukanovićeva tvrdnja da sadašnja vlast prvi put smanjuje javni dug – to su činile sve vlade do vlade Mirka Cvetkovića 2008: Đinđićeva vlada se početkom 2001. suočila sa situacijom da je javni dug na kraju 2000. bio na 201,2 odsto BDP-a. Koštuničina prva vlada je „dobila“ javni dug od 61,7 odsto BDP (kraj 2003. godine). Na kraju 2007. javni dug je bio 30,9 odsto BDP, na kraju 2008. 29,2 odsto BDP, da bi od tada počeo neprestano da raste, sve do 2016. godine.

Zbog toga što ništa od onoga što je rekao u emisiji nije bilo tačno – mada stoji da su javne finansije bile u očajnom stanju 2012. – poslanik Đukanović dobija ocenu „neistina“.

istinomer.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime