Bjukenen: Ukidanje institucije oca

0
524

Bjukenen

UPRAVA za budžet Kongresa SAD ne pominje da će program Obamacare (reforma zdravstva koju je pokrenuo Barak Obama), koštati naciju 2,5 miliona radnih mesta. Umesto toga, mi slušamo opravdanje koje se čulo i pre 50 godina od konzervativca Barija Goldvotera: što je više liberalna država sveopšteg blagostanja, time je više prepreka za radnu aktivnost i pogubniji uticaj na radnu etiku.

Pretpostavlja se da će subvencije programa Obamacare neke primorati da napuste posao, drugi će smanjiti broj radnih sati u svom poslu, a ostali će raditi da ne bi izgubili primanja i osiguranje.

Ukupno prihvatanje svih tih odluka dovešće do gubitka 2,5 miliona radnih mesta. To je smrtni udarac za ekonomiju koja u poslednjih 30 godina podnosi najteži pad radne aktivnosti stanovništva.

Otac savremenog liberalizma, Franklin Ruzvelt, upozoravao je 1935. godine da je blagostanje – „narkotik koji prefinjeno uništava ljudski duh“.

To se ranije zvalo zdravi smisao. Dok smo odrastali, saznavali smo ili negde čitali da se oni koji su nasledili veliko bogatstvo, često nisu bavili pravim poslom, već su život provodili u zabavi.

Robert Rektor iz „Fonda nasleđa“ napisao je u januaru: ako bismo osudili program „Velikog društva“ Lindona DŽonsona samo zbog astronomskih 20 biliona dolara potrošenih na poboljšanje života bednih i siromašnih, to bi bio uspeh. Rektor opisuje razmere problema:

„Federalna vlada pripremila je više od 80 programa koji Amerikancima sa niskim dohotkom daju novac za hranu, stan, medicinske i socijalne usluge.

Za te programe vlada je, samo u 2012, izdvojila 916 milijardi dolara, oko 100 miliona Amerikanaca dobilo je pomoć najmanje prema jednoj od mera, pri čemu je prosečna vrednost svake od njih 9.000 dolara po čoveku (ovaj iznos ne obuhvata troškove osiguranja i medicinskih usluga).

Da Vas podsetimo:  Evo zašto mnogi smatraju karanfilić NAJMOĆNIJIM začinom

Federalni i državni troškovi za prihode građana, sa korekcijom za inflaciju, porali su 16 puta u poređenju sa 1964. godinom“.

Danas su desetine miliona Amerikanaca manje sposobni da sebe obezbede svojim radom od njihovih baka i deka.

Deca van braka i Latinoamerikanci

Država daje ona dobra kojima je ranije otac sam obezbeđivao za svoju porodicu. U suštini, mi činimo suvišnom instituciju očeva. Mi smo stvorili sistem u kojem devojčica-tinejdžerka – kad zatrudni – može potpuno legalno da dobija sva materijalna dobra koja joj daje vlada.
To je glavni razlog povećanja broja dece rođene van braka – sa 6% u 1963. do 41% u 2012. godine. A bezmalo 53% rođenih čine Latinoamerikanci.
Imamo ogromnu subklasu ljudi koji zavise od vlade. Mnogi od njih su izgubili sposobnost da prežive bez državnog novca, hrane i stana. Zato samo 8% vozača taksija u Njujorku čine starosedeoci, a trećina taksista je poreklom iz Bangladeša.

Država daje ona dobra kojima je ranije otac sam obezbeđivao svoju porodicu. U suštini, mi činimo suvišnim instituciju očeva. Mi smo stvorili sistem u kojem devojčica-tinejdžerka kad zatrudni može potpuno legalno da dobija sva materijalna dobra koja joj daje vlada.

To je glavni razlog povećanja broja dece rođene van braka sa 6% u 1963. do 41% u 2012. g. Bezmalo 53% rođenih čine Latinoamerikanci.

Porast broja rođenih van braka direktno je povezan sa porastom upotrebe narkotika i kriminala.

Ako je cilj da se Amerikanci pretvore u poreske obveznike, onda je to potpuni neuspeh. Mi imamo ogromnu subklasu ljudi koji zavise od vlade. Mnogi su izgubili sposobnost da prežive bez državnog novca, hrane i stana.

Samo 8% vozača taksija u NJujorku su starosedeoci, a trećina taksista je poreklom iz Bangladeša.

Da Vas podsetimo:  Pita sa orasima: Mekana i hrskava, očaraće vas mirisom i ukusom!

Danas u Americi ogromnu većinu zaposlenih čine legalni i nelegalni imigranti (a njih je oko 40 miliona), muškaraci i ženi, koji potiskuju starosedeoce SAD.

Vlada mora da shvati da proširivanje blagostanja na sve građane na račun zaposlenih i srednje klase mora da prestane. To više ne može da se nastavlja, jer poreski obveznici se bune, budžeti se smanjuju do minimalnih razmera, a država sveopšteg blagostanja nosi teret.

K. T.

Fakti.org

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime