Blentavi bentli i borba protiv „mrzitelja“

0
1785

Dobija se utisak da se događaji na srpskoj političkoj sceni ozbiljno zahuktavaju. Umnožavaju se i smenjuju različiti incidenti (izmišljeni i istiniti), tako da je teško predvideti šta nam sve može doneti novi dan. Posle brojnih jalovih najava „atentata“ na premijera, odnosno, danas predsednika države g. AV-a, desilo se pre dva dana i nešto „opipljivo“. Naime, pripadnici obezbeđenja jedne diskoteke u Beogradu (njih trojica) „zakucala“ su se u vozilo u kojem se nalazio predsednik države.

Po svemu sudeći, reč je u spletu okolnosti, kada su obesni mladići (moguće pod uticajem alkohola ili drugih opijata) posudili automobil bentli i krenuli njime u divlju vožnju gradom. Negde su se preračunali, i to baš u trenutku kada je naišla kolona vozila u kojoj je bio predsednik AV. U krivinu su ušli velikom brzinom, ili je nešto drugo u pitanju, te nisu bili u stanju da zauzdaju na vreme tu moćnu mašinu.

Bez obzira kako se sve to odigralo, jasno je da je predsednik srpske države bio izložen realnoj opasnosti. Bezbednosne službe su napravile veliki propust, što je nedopustivo u ovakvim slučajevima. Pitanje je, kako ili zašto policija nije solidnije pročešljala put kojim će se kretati predsednička kolona? Kako je moguće da tri mladića divljaju ulicama kojim će proći vozila sa šefom države? Po izveštajima iz policije, ova trojica su ranije počinili određena krivična dela. Ako je zaista tako, zar policija nema dosijee kriminalaca „iz kraja“? Ako nema, zašto nema? Ako ima, zašto onda pomenute momke nije držala na oku?

U svakom slučaju, za predsednika AV-a ova situacija sigurno nije nimalo prijatna. Ako se vratimo na prve godine novog milenijuma, setićemo se da je sličan „incident“ zadesio i Zorana Đinđića, prvog srpskog premijera nakon rušenja Miloševićevog režima. To jeste, u zimu 2003. godine, pokušano je da se kamionom preseče i zaustavi kolona vozila u kojoj se nalazio premijer Đinđić, a da se onda, navodno, dejstvuje zoljom na automobil predsednika vlade. Tada niko u Đinđićevom obezbeđenju nije takav pokušaj atentata shvatio ozbiljno, pa ni sam Đinđić, što ga je koštalo života samo dve nedelje kasnije.

Da Vas podsetimo:  Talačka kriza u frizerskom salonu

Naravno, niko ne može reći u ovom času, da li u Srbiji uistinu postoji nekakva grupa osoba (kriminalaca) koja bi želela da ubije aktuelnog predsednika države? Sve nekako deluje prilično nevino: eto, mladi ljudi se „zaigrali“, dočepali se dobre limuzine – i poželeli da pokažu svom okruženju koliko su značajni i „moćni“. Takav scenario deluje nam uverljivo i, najverovatnije je, da se sve baš tako, pukim slučajem i dogodilo.

U poslednje vreme primetna je nervoza kod brojnih članova SNS-a. AV-ov strah za vlastiti život, dobija se utisak, pretvorio se u pravu paniku. Zapravo, današnji predsednik je, da se na to podsetimo, još u vreme dok je bio PPV izlazio sa nekakvim iskazima, koji su, reklo bi se, bili proizvod panike. Još tokom početnih pregovora u Briselu, on je odnekud umislio da mu se nešto „približilo“. Nije tada rekao šta mu se približilo, a niko nije imao smelosti da mu u vezi toga postavi pitanje.

Naravno, stvar se možda malo razbistrava – i danas postaje sve vidljivije da predsednik države živi u konstantnom strahu da će mu se nešto neočekivano desiti, da će mu se „približiti“ nekakav trenutak. Jer, kako je jednom deprimirano rekao, on „dobro zna svoj narod“, to jeste, u srpskoj istoriji nasilno uklanjanje vladara ima određenu tradiciju.

AV-ov strah prenosi se na sve one koji su u njegovoj blizini i koji ga poltronski prate u stopu. Gotovo da je osnovni zadatak visokih državnih funkcionera da brinu o sudbini predsednika države, kojeg nemani, ale i raznorazna čudovišta napadaju sa svih strana, kojeg „mrze“ i kojem svi oni koji nisu na njegovoj strani, žele zlo i nesreću.

U potrebi da se što više dodvore svome velikom vođi, članovi SNS-a se utrkuju ko će o njih učiniti više na AV-ovoj „zaštiti“. Borba protiv „mrzitelja“ predsednika države dovedena je do apsurda, ali i do još neviđene opasnosti da zemlja upadne u onu vrstu diktature i državnog terora, kakav odavno nije viđen na prostorima Evrope. Mnogi su pokazatelji da vlast srlja u neku vrstu kolektivnog ludila i paranoje, koja bi se mogla uporediti sa srednjovekovnim lovom na veštice.

Da Vas podsetimo:  Nećemo u blato koje su i jedni i drugi napravili od Srbije

Da se prešao Rubikon videlo se i ranije, kada su neki ljudi umirali zato što bi mogli da budu neprijatni svedoci, kao što je slučaj sa čuvarem u Savamali. Još gore, tu je i smrt Milorada Nikolića, mladog čoveka, koji je zbog navodnih pretnji indirektnim privatnim porukama predsedniku države i ministru unutrašnjih poslova, strpan najpre u zatvor, zatim premešten u zatvorsku bolnicu, gde je nakon pet ili šest meseci umro, kao psihijatrijski bolesnik.

Uklanjanje „mrzitelja“ AV-a i režima, čini se, počinje sada da poprima čudovišne razmere. Dezorijentisanost partije na vlasti najbolje se može videti iz jedne indikativnu izjave, od pre dan dva, Milenka Jovanova, visokog SNS funkcionera, da „određene ljude treba hospitalizovati“, a sve zbog pisanja na internet društvenim mrežama. „To što oni danas imaju tastaturu, sutra ko zna šta mogu da dograbe!“, dodaje Jovanov, uz otvorenu i nedvosmislenu pretnju. Naime, Milenko Jovanov, veliki miljenik predsednika države, reklo bi se, obznanio je pravu strategiju u zaštiti imena i dela „najvećeg sina“ zemlje Srbije: svi oni koji budu pisali (ili govorili) negativno o našem velikom i neponovljivom lideru, završiće, ni manje ni više – već u ludnici! Naći će se već „specijalisti“, koji će im ispisati dijagnozu i „skloniti ih sa ulica“.

Zapravo, takva strategija je već proverena na gorepomenutom Miloradu Nikoliću, koji je stradao u neverovatnom progonu, o kome nijedan vodeći medij u zemlji nije hteo ili nije smeo da napiše nijednu reč, a kamoli istinu. Poruka je krajnje prosta(čka): ukoliko se na bilo kakav način suprotstavite režimu – bićete uklonjeni! Bešumno, tiho, tako da o vašoj strašnoj sudbini niko ništa neće znati, osim vaših najbližih i ponekog prijatelja. Stoga, narode – jezik za zube! Ukoliko nemate lepih reči za AV-a, onda barem ćutite!

Da Vas podsetimo:  Zagrizi metak

Konačno, vreme će pokazati da li se AV-u zaista „približilo“ ono na šta se žalio još pre više godina. Bentli afera ne mora da ima (niti ima) bilo kakve veze sa pokušajem ubistva Đinđića kod hale „Limes“, nakon čega je, ubrzo, usledilo i ubistvo tog prvog „novomilenijumskog“ predsednika srpske vlade. To jeste, sigurno je da „bentli“ nije nikakva najava u sličnom smislu, ali jeste opomena koju aktuelni predsednik nikako ne bi smeo da zanemari. Diktatura se u Srbiji nikada nije dugo održala, a time ni diktatori (vladari), barem u periodu otkako je Srbija povratila svoju državnost u XIX veku.

D. Gosteljski

koreni.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime