Eto vam na, dušmani- ko nije verovao da je zlatno doba Srbije došlo taj neka živi u bedi i zabludi, verujući u onu Kusturičinu da je život “neproverena glasina”!
Dakle, ako ste podlegli takvim i sličnnim glasinama uzalud predsednik poručuje iz dalekog ali bratskog nam Azerbejdžana: “Za one koji nisu još osetili- zlatno doba Srbije je počelo i trajaće naredne četiri godine”, vama je život zaista samo glasina a ne glas Samorođenog koji jasno kaže- da je bolјe ne bi valјalo!
Lično, osetio sam još pre nekoliko dana to što valјda treba da osetimo, najpre kao lagano probadanje u želucu a kasnije u čitavom stomaku da bi kulminiralo nekim virusom i završilo se infuzijama, ali to je to iako dušmani od lekara tvrde da je najverovatnije od pokvarene paštete jer im je tako lakše- ajde da obesmislimo zlatno doba Srbije i taj divni osećaj pripišemo pašteti koju danima meračimo, umesto da časno i pošteno priznaju poraz i konstatuju: “Stomačni virus izazvan osećajem zlatnog doba u Srbiji, za koji organizam nije bio dovolјno pripremlјen!”
Dobro, možda sam subjektivan, ali kako drugačije objasniti taj neprocenlјivi osmeh penzionera koji izviruje iz kontejnera, sav musav od obilatog “ručka”, pa još pakuje i za poneti jer razbahatilo se to, navuklo na tablete s buvlјaka i osećaj nesputanosti koji pruža podrana garderoba kad vetrić svirne kroz nju i sedu hipi frizuricu…
Kako drugačije, nego zlatnim dobom, objasniti da bolesnu decu lečimo sms porukama, jer da zlatna nisu ko bi imao za poruku viška?! Da je strašno, kao što nije, država bi se pozabavila time jer deca su naše najveće blago, ali i ona sirota samo misle da su bolesna jer su premala da osete ovo što predsednik poručuje.
Osećaju samo bol, ubod igli, kako vreme izmiče, suzu roditelјa, šum aparata za disanje…sve ono što ih sputava da shvate da su zapravo zdrava ali ne mogu na noge jer ih zlonamernici drže u zabludi da i pad nije let…
Kako drugačije, molim vas, nego zlatnim dobom objasniti da su radnici roblјe (ako imaju “sreće” da rade), jer robuju predrasudi da od rada mogu pristojno živeti, a pristojan život nije sabran u novcu i odnosu prema radniku, već osećaja slobode koji ne zavisi od toga nosite li pelene, imate li pravo da nemate nikakva prava, molite li se da infarkt sačeka kraj radnog vremena kako ne biste dobili otkaz zbog prenemaganja već isklјučivo od toga koliko maštate o slobodi!
Pa, iz crnačkog ropstva je nastao bluz jer nisu kukali već gledali kako da u lancima budu što kreativniji i opevaju jednako zlatna vremena kojih su, eto, bili svesni i pevali o njima…
Kako drugačije, avaj, kako drugačije nego zlatnim vremenima objasniti ispruženu ruku starice od osamdeset i kusur leta, jer prosi zato što se oseća nesputano, rasterećena stega sramote i poniženja, zahvalna i srećna što niko neće primetiti kad joj glava klone tu na pločniku dok se kovanice kotrlјaju niz dlan…
Kako drugačije ovaj mrak objasniti nego zlatnim vremenima, recite mi, kad i mrak ima boju zlata, a nije zlato sve što sija tako da je i predsednik verovatno mislio metaforično, nešto nalik Balaševićevom stihu: “Širok osmeh i zlatan zub…”, a za pod zlatan zub- zlatna vremena, pa ko zagrize nek vari i neka se ne žali na stomačne probleme.
Sve je to stvar subjektivnog osećaja- nekome je želudac poluprazan a nekome polupun ako je osetio ono o čemu Aleksandar Vučić govori, mada oba jednako krče, ali nije to muka već bluz- kreativni izražaj slobodnog čoveka u lancima…
Mihailo Medenica
dvaujedan.wordpress.com
