Bojkot je borba, a ne izlazak na izbore

1
594
Foto: printscreen (demostat.rs)

Već neko vreme je narativ takav da se izlazak na izbore predstavlja kao borba, a bojkot odustajanje od borbe ili bežanje od borbe, bežanje sa megdana i sl. I zaista, u ovakvim političkim okolnostima, zaista za sve anti-Vučić birače, sam termin „borba“ i pozivanje na istu jeste nešto što može da bude prijemčljivo i nešto što ima motivacionu poruku. Međutim, možda bismo mogli malo da uđemo u to šta je u stvari borba? Da li je borba izlazak na izbore ili je možda zapravo baš bojkot borba, a izlazak na izbore odustajanje od iste?

Šta donosi bojkot?

Ispisao sam sada vrlo verovatno i stotine stranica teksta o tome šta je cilj bojkota i ispričao 10 sati o tome. I iako sam rekao da je ova rasprava u maju 2020. godine potpuno besmislena, ovde ću se samo kratko osvrnuti na potpuno minimalistički pristup. Elem, da je opozicija izašla na ove izbore sa unapred poznatim pobednikom (a znamo da su izbori od strane SNS-a odavno „rešeni“ u njihovu korist, a znamo i kako) – samo bi pristali na takve uslove, a i priznali takve izbore kao potpuno normalne političke odnose i siguran sam da bi vlast bila sve autoritarnija, a izbori sve neslobodniji i samim tim produžili vek trajanja Vučićeve vladavine. I to bi bio rezultat izlaska na izbore.

Kako će bojkot to promeniti? Vraćam se na onu minimalističku poziciju. Ne tvrdim da će bojkot srušiti Vučića sam po sebi, sigurno neće tokom 2020. godine, ali daje nadu da će nešto da se promeni. Daje ono „možda“, da će možda nešto da se desi u 2021. ili na redovnim predsedničkim izborima 2022. godine. Da će opozicija uspeti da se izbori za iole normalnije uslove političke borbe. I to „možda“ će za mene uvek biti više od onog „ništa“ koje donosi izlazak na izbore. I tu dodajem još jednu stvar – kao što nakon predsedničkih izbora 2017. ništa nije moglo da se uradi, jer kao što posle nekih stvari nema kajanja, nema ni posle izbora. Tako ne bi moglo ni posle ovih. Kako opozicija koja izlazi na izbore misli da komunicira svoje poruke nakon izbora, to ostavljam njima na razmatranje i planiranje.

Da Vas podsetimo:  Kada je partijska knjižica jedina kvalifikacija onda svaka kriza postane Černobilj

Šta je onda borba?

Ako sa jedne strane imate one koji su rešeni da ne izlaze na izbore, da svoju borbu nastave vaninstitucionalno, bez resursa iz budžeta za finansiranje svojih aktivnosti, bez skupštine kao eto nekog „poligona na kome možete da pokažete šta znate i koliko možete“ (a mnogi su pokušali u prethodnih 8 godina, neki i na talasu velikog zamaha koji su dobili od birača poput DJB-a 2016. godine) i sl. Da li možete da kažete da oni koji se „odriču“ toga odustaju od borbe? Pa ne bih baš rekao. Sada svoje aktivnosti moraju da nastave na teži način.

Ali, da vidimo i drugu stranu, idete na izbore sa ciljem ulaska u parlament. Naravno, legitiman politički cilj uopšteno gledano. Suštinski gledano u ovom trenutku, opozicija koja sada ide na izbore – ne ide da pobedi Vučića, ne ide da se pobije sa njim, ne ide u borbu sa njim. Ide da pokuša da izvuče nešto opozicionih birača i obezbedi sebi „institucionalno“ delovanje, resurse iz budžeta za finansiranje, skupštinu kao poligon da im bude o(ne)mogućeno da se pokažu kao što je bilo i do sada. Hm, ne zvuči kao neka borba. Zvuči više kao linija manjeg otpora i zvuči kao opstanak u zoni komfora (institucionalno delovanje koje je doduše onemogućeno i to čak niko i ne spori) u kome je politika sve samo ne borba. Neko bi rekao da se borba ovde definiše kao borba za unutar-partijsku stabilnost, a ne borba za interese birača. Odnosno, meni više izgleda da je cilj unutar-partijska stabilnost, a ne pobeda politike/a. Tako da nemojte molim vas o tome da izlazak na ove izbore zovete nekakvom političkom borbom.

Da Vas podsetimo:  Ako Gustav promeni Ustav

Da zaključim – izlazak na ove i ovakve izbore nije borba. Daleko je od borbe opstanak ili ulazak u zonu komfora, borba je upravo suprotno. Upravo je bojkot borba, borba kroz izlazak iz zone komfora, izlazak iz „redovnih političkih okolnosti“ koje su nam donele ovo što su nam donele, bojkot je borba da se nešto suštinski promeni. Napominjem, možda. A da bi se došlo do tog možda – moraš da se boriš. Izlazak na izbore je duplo ništa – niti se boriš, niti ćeš kroz izbore bilo šta promeniti. I nije samo „ništa“, nego „sigurno ništa“.

Boban Stojanović,
politikolog
Izvor: direktno.rs

1 KOMENTAR

  1. “Izlazak na izbore je duplo ništa – niti se boriš, niti ćeš kroz izbore bilo šta
    promeniti. I nije samo „ništa“, nego „sigurno ništa“.“
    Баш тако!!!

    100 евра је мамац за гласаче, не толико да гласају за СНС, колико, и
    више од тога, само да изађу на изборе, да излазност буде довољна,
    да АВ добије пун – народни легитимитет кроз надполовичну излазност
    бирача.
    За гласове се не секира, јер има довољну, “неприкосновену резерву“
    гласова у бирачким списковима “становника“ гробаља.
    Сетимо се да су АВ била пуна уста гробаља, на почетку “пандемије“,
    по објави “Ванредног стања“, као својеврсни предизборни слоган
    у условима “Ратног стања“.
    Слоган “За нашу децу“ – у преводу: “Паре децу кваре“, и зато нема
    по 100 евра за децу, малолетнике, већ само за пунолетне који имају
    право гласа, да гласају за СНС?!
    Наша деца ће – “Трбухом за крухом“, у Недођију, а на њихово
    место ће доћи/долазе мигранти са својом децом?!
    Нaјвише што можемо да урадимо за нашу децу, за сада, у овом тренутку,
    јесте – ГРАЂАНСКИ БОЈКОТ избора, сагласно законима и Уставу Србије.
    Овај бојкот не треба да буде партијски, политички, идеолошки…,
    већ заштитнички, родитељски, за нашу децу, наше породице, куће, земљу
    имовину, завичај, родни крај, Мајку Србију – Отаџбину.
    НАРОДЕ СЕРБСКИ! ПОУЧИ СЕ ИСКУСТВОМ КНЕЗА МИЛОША:
    ОН СЕ НАЈВИШЕ ПЛАШИО КАДА НАРОД ЗАЋУТИ!
    Ето, НАРОДЕ СРБСКИ! – ЗАЋУТИ И ТИ, САДА НА ОВИМ БЕОГРАДСКИМ
    И СВИМ ДРУГИМ ИЗБОРИМА – “ЗАЋУТИ“ ДЕМОКРАТСКИ, па да видимо
    како ће се ова данашња ПОЗИЦИЈА и ОПОЗИЦИЈА понашати,
    подгузне муве страних плаћеника, експлоататора, и окупоатора који
    су нас у црно завили од 1999-е, до данашњих дана!
    ПОКУШАЈ, НАРОДЕ СЕРБСКИ! – НЕ БОЛИ, A НИШТА НЕ КОШТА!!!
    Гласачи су увек гласајући “за“ “овог“ или “оног“ – увек били ПРОТИВ
    себе , а “ови“ или “они“ су увек и увек радили за властите интересе
    и интересе страних ментора и плаћеника!
    Сада је доста, НАРОДЕ СРБСКИ!
    САДА ГЛАСАЈ ЗА СЕБЕ, ПРЕТКЕ И ПОТОМКЕ – НЕИЗЛАСКОМ НА ИЗБОРЕ!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime