Bolje i loš partner nego nikakav

0
586

serbien-industrieSrpska vlada priprema prodaju neuspešnih državnih firmi, piše Noje ciriher cajtung. Mnogim preduzećima preostaje samo likvidacija ili stečaj (bankrot). Oko 500 srpskih preduzeća, u kojima radi oko 90.000 radnika, godišnje koštaju državni budžet jednu milijardu evra. Takva muka trebalo bi da se okonča u 2015. godini. Ili će ta preduzeća naći kupce ili će biti likvidirana, objašnjava predsednik srpske vlade Aleksandar Vučić. Za 220 preduzeća postoje određena interesovanja (pisma o namerama), a za 188 preduzeća priprema se likvidacija. Ovo zadnje (likvidacija) uglavnom se odnosi na manje državne firme. Preostala 104 preduzeća takođe imaju nejasnu budućnost. Ukoliko ne pronađu kupca stečajni postupak im je neizbežan.

U nastavku NZZ piše da reč premijera Vučića u ovakvim procesima ima veliku težinu, a on naglašava da, na primer, Telekom ima dosta interesenata. Ali malo je takvih bisera na državnom portfoliju i oni se mogu izbrojati prstima jedne ruke. Neka preduzeća već su bila predmet prodaje u ranijim privatizacijama, a aktivnosti sindikata, neraščišćeni računi i drugi nepovoljni uslovi obeshrabrili su potencijalne kupce. U ovu kategoriju, na primer, spada Industrija motora i traktora (IMT).

Noje ciriher cajtung pominje IMT, koji je nekada bio ponos jugoslovenske industrijalizacije. Pogoni u Novom Beogradu snabdevali su sve članice bivše SFRJ. Krajem osamdesetih godina prošlog veka ta fabrika je proizvodila godišnje 42.000 traktora, dok danas proizvodi svega 1000. U fabričkim halama danas se radi samo u nekim retkim prostorima i samo u prepodnevnoj smeni. Nekada, fabričke mašine, od kojih su mnoge nemačkog porekla, radile su neprekidno – dvadesetčetiri sata svakog dana.

Preko mračnih stepenica i prljavog crvenog tepiha stiže se u kancelariju generalnog direktora Zorana Radosavljevića – u jednu od retih prostorija koja se još greje. Njegova sekretarica u svojoj kancelariji sedi u zimskoj jakni. Pre deset godina IMT se našao u procesu restrukturiranja, priča za NZZ direktor preduzeća, pred kojim se nalazi jedna velika staklena pepeljara i tri telefona. Pored Srbije i Bosne, traktori IMT-a danas idu i u Rusiju, Kazahstan, Indiju, Pakistan i Afriku. Radosavljević je mašinski inženjer koji dvadeset godina radi u IMT-u. On objašnjava da fabrika ima tri modela koji odgovaraju normativima EU o emitovanju gasova i koji bi mogli da budu eksportovani i u visokorazvijene zemlje. Ali, da bi došlo do serijske proizvodnje neophodno je da se najpre obnovi mašinski park.

Da Vas podsetimo:  Nasilje u porodici – zločin i kazna

Srpska Agencija za privatizaciju pokušava da IMT-u pronađe strateškog partnera koji će kompaniju da postavi na noge u tehnološkom smislu. S druge strane, takav investitor dobio bi iskusnu radnu snagu, tvrdi direktor. Do danas je sedam investitora pokazivalo svoje interesovanje, među kojima se, prema nepotvrđenim vestima, nalazio i jedan investitor iz Kine.

Tokom 2009. godine srpska vlada je pokušala da reši problem IMT-a. U strateško partnerstvo se želi ući, jer se strahuje za budućnost proizvodnje. Direktor IMT-a upozorava na to da bi kupac mogao da bude neko ko se više zanima oranicama, nego što je zainteresovan da nastavi sa proizvodnjom poljoprivrednih mašina.

Zbog nekih spornih momenata prekinuti su u februaru pregovori sa proizvođačem čelika, američkom firmom Esmark. Ta firma se kao jedina pojavila sa ponudom da uzme većinski deo u Železari Smederevo. Železara, sa 5500 radnika, napravila je prošle godine gubitak od 109 miliona dolara. Beograd je odbio ponudu Esmarka, navodno, zato što ovi nisu garantovali da će zadržati sadašnji nivo proizvodnje. Sa svoje strane Esmark je pokrenuo tužbu protiv Kamaraša i direktora srpske čeličane zbog navodnog „torpedovanja“ dogovora između Esmarka i Vlade Srbije, odnosno, zbog odavanja „poverljivih informacija“.

Stvar ovde postaje još zapetljanija kada se uzme u obzir činjenica da je holandska firma HPK Engineering (kao i slovački „biznismen“ Kamaraš) učestvovala u ranijem angažmanu US Steel-a u Železari Smederevo, pre nego što je US Steel vratio Železaru Vladi Srbije za jedan dinar. Na kraju, NZZ napominje da postoje mnoge nepoznanice po pitanju vlasništva u srpskim preduzećima. Pitanje je kako će se sve to rešiti. A koliko je stanje u srpskoj ekonomiji loše, konstatuje na kraju NZZ, pokazuje činjenica da se u Srbiji privatizacija zasniva na sloganu: Bolje i loš partner nego nikakav!

Da Vas podsetimo:  Šta znači biti bogat?

Prevod i komentar: D.G.

Koreni

www.nzz.ch

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime