Bolni rezovi: Od Beča do Bajčetine

0
779

Dacic u becu

Valjda, da bi se odužio Kurcu (Sebastijanu), Dačić je prošetao do Beča i tamo slušao (i gledao) Palminog drugara Štrausa (ne zna se kojeg) i celu Bečku filharmoniju iz 19. veka. Kažu da se tamo toliko zaneo muzikom, da mu se odnekud pričinili kalesijski zvuci (ono, „žen’ me ćaća ili me utuci…“), a kasnije, dok su mu donosili bezalkoholna pića (na koja nije navikao), vikao je i otimao se oko mikrofona, govoreći: „Eno brata Halida! Pustite me da s njim zapevam Miljacku!“ Dok su mu utrpavali košulju, priča se, tvrdio je da će čitav Beč (ma kakav Beč, nego i Evropa, vasceli kosmos) da padne u trans kad on krene da raspevava svog kaursko-turskog „avaza“, a Kurcu će se toliko omileti da će ovaj, po drevnom srpsko-azijatskom običaju, onako u behutu, da ga poljubi direktno u usta: rahatluku nigde kraja nema!

I dok je Dačić štimovao svoje glasne m(i)ljackave glasne žice usred austrougarske prestonice, tugujući što i njegov rodni Prizren i Žitorađa (u kojoj je odrastao) nisu nikada bili u sastavu visokokulturne habzburške carevine, dotle je Aleksandar Vulin preskakao krovove po Beloj Crkvi. Ministar rada je dobro razumeo ko će ga najpre (po)slušati, pa se, preobučen u Deda Mraza, kroz odžake spuštao među razdraganu dečicu, koju je zabavljao prevrtanjem očiju u stilu filmske dive iz doba nemoga filma. Klincima je nemuštim (nemim) jezikom uspeo da objasni koliko je srpski Zakon o radu moderan, objašnjavajući im i rukama i nogama i kolutavim očima da će ubrzo, čim porastu, svi da se zaposle preko low-cost CNN-ovih „informera“, a sve zahvaljujući „najvećem sinu naših naroda i narodnosti“ – Aleku Veličanstvenome!

vladimir-putin-aleksandar-putin-ivica-dacic-vojna-parada-kisa-foto-marina-l-1413498556-582186

Začudo, oni koji su bili ubeđeni da će Vlada Srbije i Narodna skupština započeti Novu godinu radno „zasedajući“ narodu u grlu, grdno su se prevarili. Ništa od toga. Izgleda, zalud je bilo ono Alekovo ritualno cupkanje na pljusku tokom nedavne Putinove naMIG ujuće inspekcije raSTRIŽenih srpskih vojnih efektiva. Da li se to Veliki Vođa umorio/posustao u 2014. godini, pa više ne namerava da radi od jutra do jutra, to jeste, onih punih 26 sati od mogućih 24? Ako je tako, onda nije isključeno da Srbima 2015. godina bude bolja i srećnija od prethodne. Naime, što više AV radi, to više građana Srbije leži besposleno, verujući da im je premijer svemoćan i da nema toga što on ne može sam da svrši.

Da Vas podsetimo:  Vojkan Krstić zbrinuo beskućnika kome je odbijeno lečenje tumora jer nema dokumenta

2015-01-03_110717

Sledeći svog šefa Superheroja Vučka i srpski ministar policije Nebojša Nemilosrdni je, bez pancira i bez višecevnog bacača raketa, uleteo u borbenu zonu novobeogradskih mračnih prolaza. Srećom po one problematične beogradske mangupe, jedan od pljačkaša tašnica sa ramena starica, u jednom razbijenom izlogu, opazio je do pasa golog Nešu, zvanog „doktor“, kako se rakoli u emisiji CNN-ove voditeljske zvezde Amanpur: Uživo iz combat zone! Tada je dvostruki strah zavladao u prokazanom/prokuženom novobeogradskom Bloku 45. Građani su polegali na pod, očekujući nalet šrapnela različitih veličina. Velika grupa dalekovodnih pljačkaša (protivnika Tesline naizmenične struje), saznavši za dolazak Neustrašivog, vele, pobegla je čak do Bajčetine, i tamo se sakrila ispod Tominog znaka – „Zabranjeno fotografisanje“.

bajcetina

Za to vreme, jedna starica je, u večernjoj šetnji, naletela na upancirenu patrolu „pojačanu“ Nesalomivim i odjednom, skačući na jednoj nozi, dala se u sumanut beg. Ministar policije je uspeo da tu staru gospođu stigne, tek kada se ova, bezglavo bežeći, saplela o ležećeg policajca i udarila glavom u asfalt. Tada joj je šef „oklopnika“ nežno prišao i, pružajući joj kacigu sa noćnom optikom, rekao: „Ne brinite gospođo, srpska policija će uvek biti tu da vam se nađe pri ruci, kada ste u nevolji. Garantujem vam to ovom mojom doktorskom glavom na ramenu i mojim levim i desnim impregniranim rukavom. Srećna vam Nova!“

crkva tomina

Za to vreme Toma nije izlazio iz svoje avlije. Nekoliko puta je u toku noći odlazio do svoje crkvice od par stotina hiljada evrića, da se olakša i pomoli Bogu za gradonačelnika Kragujevca i onaj izmišljeni poslovno-porodični sprat u centru Beograda. Video je neke siluete gore iznad svoje hacijende, ali je mislio da su se tamo okupili oni psi koji neprestano laju oko njegovih kuća, stanova, crkava i vikendica. Sad mu je krivo što tada nije poneo dvogled sa IC zracima. Da je tako uradio, mogao je dati pravovremenu informaciju Neši Junačkome, a ovaj bi odmah poslao jednu policijsku diviziju, da pohvataju one „dalekovodne“ razbojnike, koji su maločas pobegli iz beogradskog Bloka 45.

Da Vas podsetimo:  24 privatizacije: Za deset meseci dve oslobađajuće presude

Elem, Toma se vratio u svoju seosku kućicu-slobodicu i nastavio da cevči tomovaču, onu istu koju Putin ne prestaje hvali na sastancima sa Obamom i Merkelovom. Kad se malo podnapio, na um mu je pala spasonosna misao: zašto ne bi problem Kosmeta rešio na isti način (bolnim rezovima), onako kako je hrabri AV našao rešenje za srpski budžet, kresanjem plata i penzija! Pozvao je Vođu, znajući da se ništa ne može uraditi bez njegovog pristanka. Začudio se kada je Vožd takav njegov predlog prihvatio iz prve i još mu rekao: „Tata moj (politički), slažem se s tim tvojim predlogom, jer krajnje je vreme da i ti svoja muda staviš malo u procep!“

sp-navijacipazara_620x0

I narodni poslanik, Sulejman Novopazarski, odmah se složio sa premijerom, dodavši da bi trebalo i novopazarski sandžak na isti način bolno odrezati… dok je sečivo oštro i dok je u zamahu.

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime