Boravak Kraljice Marije na Primorju

0
1284

2Kraljica Marija Karađorđević letovala je na Primorju između dva svetska rata. Kraljica Marija posetila je Dubrovnik 19. aprila 1923. U susret „Karađorđu“ izašla je pratnja od preko trideset motornih čamaca okićenih zelenilom i lampionima. Pratili su brod u Grušku luku. Sva je Gruška luka zasijala u moru svetla. Po obali od Kantafiga do Batale, a od Batale do kraja Lapada upaljene su vatre, svi prozori kuća bili su osvetljeni. U „Narodnoj Svijesti“ istaknuto je: „Masa naroda prikrila obalu, što parobrod bliže, to oduševljenje življe, a pozdravi jači.“ Na parobrodu u luci kraljici je predstavljen veliki župan dr. Grisogono, opštinski upravitelj, komandant mesta, lučki poglavar i predsednica Ženske Zadruge. Tri devojčice u belom dale su kitu cveća kraljici Mariji, njenoj majci i grčkoj princezi Ireni. Tokom celog puta od Gruža do grada narod je cvećem obasipao kraljicu.

Na Pilama je dočeka mnoštvo naroda. Ušavši u grad kroz vrata od Pila kraljica je prošla Stradunom kroz špalir građanstva uz urnebesno klicanje, kišu cveća sa prozora i sa strane, bengalsku vatru i mahanje dece sa zastavicama. Pred dvorom je dočekala jedinica garde, vojna muzika, četa Župljana odevena u narodnu nošnju, deca iz škola i masa naroda. Kad je auto stao, muzika je odsvirala našu i rumunsku himnu, dok se orilo urnebesno klicanje. Visoki gosti su ušli u Knežev Dvor. U klerikalnom listu „Narodna Svijest“ istaknuto je: „Sav prostor od Stone Crkve do Divone te pred Gundulićevom poljanom najednom se napuni građanstva, koje je urnebesno aklamiralo visoke goste. Kad se pomoliše na prozorima dvora oduševljenje dopre do kulminacije. Na jednom nastane grobna tišina, a Njezino se Veličanstvo zahvali riječima: „Hvala Vam braćo !“ na šta nastane urnebesno klicanje. Ovacije, pjevanje, udaranje muzike, još se je za dugo nastavljalo, dok se ne zametne i narodno kolo.

Kroz to vrijeme Visoki se gosti često pokazivahu na prozore odzdravljajući i mašući rupcima. U kasnu noć glazba sa nepreglednom povorkom obiđe grad, ali se narod opet sakupi kličući pred Dvorom. I opet se pokazaše Visoki gosti zahvaljujući na tolikom oduševljenju. … a preko opć. upravitelja poruči građanstvu, da je Nj. Vel. očarano toli srdačnim dočekom, pak se najljepše zahvaljuje i šalje svoj pozdrav i poljubac svima Dubrovčanima. Kad je opć. upravitelj pred općinom to javno saopćio, klicanju nije bilo konca ni kraja do najkasnije ure noći. –– Značajno je da za cijelog ovako oduševljenog dočeka red nije bio nimalo pomućen.“ U pratnji kraljice nalazio se general Stevan Hadžić, lični kraljev ađutant Vlada Petrović Njeguš i admiral Prica. Posle Dubrovnika kraljica je otplovila na „Karađorđu“ za Boku Kotorsku. U Kotoru je dočekana od zastupnika svih vlasti, muzike i mnoštva naroda sa oduševljenjem. Cela Boka je bila svečano iskićena, a posebno Herceg Novi. Kraljica je posetila Herceg Novi a na povratku objedovala u hidroplanskoj stanici u Đenoviću. Obišla je i obalu do Tivta. Svuda je bila oduševljeno dočekana i pozdravljena. Iz Boke nastavila je za Cetinje. (1)

Kralj Aleksandar i kraljica Marija posetili su Crnu Goru i Primorje 1925. Na Primorju posetili su Bar, Ulcinj, Spič, Sveti Stefan, Budvu, Grbalj, Tivat, Kotor, Herceg Novi, Risan, Perast, Dubrovnik i Cavtat. Kraljevski par je 27. septembra 1925. ušao u Dubrovnik kroz vrata od Pila, okružen počasnom stražom Župljana, u njihovim bogatim narodnim nošnjama. O poseti je napisano : „Dok su kralj i kraljica prolazili preko Straduna, sa svih prozora je kao kiša padalo na njih cveće, … Dubrovačke gospe sa prozora palača mahale su maramicama …“. Po Stradunu bili su poređani s jedne i druge strane sokoli i sokolice, mali izvidnici, đaci stručne škole, pomorske akademije i Konavljani u bogatim narodnim nošnjama izvezenim zlatom.(2)

Da Vas podsetimo:  Kako nas je Željko Mitrović još jednom pretvorio u stado

1U Cavtat je došlo mnoštvo sveta iz Konavala da dočeka kraljevski par. Celo mesto bilo je iskićeno, a ispred crkve sv. Nikole podignut je slavoluk. Zvanična poseta bila je otkazana. Preko 500 izletnika ukrcalo se na parobrod „Zaton“ da u Dubrovniku vide kraljevski par. Kad je brod bio kod ostrva Supetra, susreo se sa motornim čamcem na kome je bio kraljevski par. Izletnici su prepoznali kralja i kraljicu i stadoše pozdravljati klicanjem i mahanjem. Brod je okrenuo prema Cavtatu. Opazivši čamac ratne mornarice, slušajući zvižduk „Zatona“ i njegov povratak, neki se setiše u Cavtatu šta bi to moglo biti, te se raširila vest „Kralj dolazi“. Kralj i kraljica su se iskrcali pred slavolukom kraj crkve Matice, gde se već bilo okupilo dosta naroda, a kraljevski par praćen od čete domaćih konjanika uputi se ka Mauzoleju Račića. Stala su zvoniti zvona, pucati mužari, narod se sa svih strana okupio, izletnici su se sa „Zatona“ iskrcali i razvrstali po obali, da dočekaju kraljevski par. Na povratku iz Mauzoleja kraljevski par se zaustavio kod „Cavtajske Udruge Pčelica“, gde im je učiteljica Jelka Miš pokazala bogatu zbirku narodnih vezova. Kad su došli na obalu narod ih je burno pozdravio, a kralj sav razdragan uđe među narod i sa mnogima od njih se rukovao. Kod Franjevačke crkve ukrcao se u dvorski auto da krene prema Dubrovniku. Kod slavoluka pozdravio je kraljevski par don Đuro Krečak, župnik Ćilipa. Burno pozdravljen od svog naroda dvorski auto praćen od 20 konjanika odjurio je put Dubrovnika. Kad je dvorski auto prošao prazan put Cavtata mnogi su se u Župi dosjetili, da će se kraljevski par povratiti iz Cavtata preko Župe. U listu“Narodna Svijest“ istakli su: „Taj glas okupi na glavnu cestu i staro i mlado i kad su se N.N.V.V. vraćala narod ih je svečano pozdravljao poklicima, mahanjem rubaca obasipljući auto cvijećem. N.V. Kralj se je zaustavio u Platu, Mlinima i Čibači i razgovarao sa narodom.“(3)

Kraljevska porodica boravila je 1935. u dvorcu Miločer u Paštrovićima kraj Budve. Kraljica Marija je zajedno sa svojom majkom i infantkinjom Beatrisom posetila Dubrovnik. Stigla je u Dubrovnik iz Boke Kotorske. Na ulazu u Dubrovnik posetila je crkvu i dvorište dominikanaca. Starešina manastira se zahvalio kraljici na njenom poklonu, što je tog jutra stigao od uprave kraljevih dobara u iznosu od 50.000 dinara za popravku crkvenog krova. Posle toga kraljica je otišla u kraljevski dvor (knežev) gde se odmorila, pa je obišla relikvijar stolne crkve, gde ih je dočekao biskup sa rektorom katedrale. Posle katedrale obišle su franjevački manastir, gde ih je dočekalo starešinstvo. Zatim su se prošetale Placom kralja Petra (Stradunom) zanimajući se za nacionalne radnje a posebno su posetile radnju Luja Kraja. Ušle su u crkvu sv. Vlaha. I ako se nije znalo za dolazak kraljice ipak se brzo skupilo mnoštvo građana, koji su na izlazu iz dvora, pa ispred katedrale i franjevačkog manastira, a posebno niz čitavu Placu i pred sv. Vlahom neprestano pozdravljali. Kraljica je otpozdravila mahanjem ruke. Kraljica je automobilom, kojim je sama upravljala, krenula ka Trstenu, gde su gosti pregledali starinsku vilu gospara Vita Goce. Bili su počašćeni i izjavili su da će opet doći „na čaj” kod gospara Vita. Kad je narod doznao za njihov dolazak okupilo se brzo celo mesto i burno ih pozdravilo. Istog dana uveče krenula je kraljevska porodica dvorskim vozom iz Zelenike za Beograd.(4)

Da Vas podsetimo:  Krle u doba korone

Kraljica Marija se slikala u konavljanskoj nošnji.

Sinovi kralja Aleksandra i kraljice Marije Petar, Tomislav i Andrija bili su članovi Saveza Sokola. Prvi rođendan kralja Petra kao vladaoca Jugoslavije proslavljen je 1935. na Miločeru manifestacijama sokola. Sokolska župa Cetinje priredila je jednodnevno logorovanje u Budvi za svoje I i II okružje. Pozivu za logorovanje odazvale su se sve sokolske jedinice. Sokoli su stizali brodovima, kamionima, automobilima i kolima uz zvuke sokolskih fanfara i muzika. Sastanak je bio zakazan u manastiru Praskvica, iznad Miločera. Sokolske čete bile su u narodnim nošnjama, svrstane pod svojim sokolskim zastavama. Povorka je išla od kraljevog dvorca do manastira Praskvice, na dužini od 1,5 kilometra. U dvorskom automobilu došli su kraljica Marija, rumunska kraljica, kraljevići Tomislav i Andrej, princ Aleksandar i infantkinja od Španije. Poklici sokola pratili su ih do manastira. Po održanom blagodarenju u manastiru sve su se sokolske jedinice svrstale za marš. Župa Cetinje nastupila je paradnim maršem na čelu sa starešinom i starešinstvom župe i društava uz zvuke 4 muzike, odavajući pozdrav svome starešini, kralju Jugoslavije. Na balkonu kraljevskog dvorca bila je kraljica Marija zajedno sa kraljem Petrom. Prodefilovalo je 2.500 sokola i sokolica neposredno pored balkona. Defile je bio u četvororedu u zbijenim kolonama. Posle defilea sve su se sokolske jedinice prevezle u Budvu, gde je priređeno veselje. Pred veče počele su se sokolska društva i čete razilaziti, praćena rasvetljenjem po brdima, pucanjem prangija, raketa. (5)

3Krajem jula 1936. Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je izlet u Budvu sa brodom „Šipan“ na kome je bilo oko 560 izletnika. Učestvovale su i sokolske čete iz dubrovačke okoline sa svojim barjacima. Po dolasku u Budvu sokoli su se svrstali u povorku, koja je krenula kroz ulice pune oduševljenog naroda do gradske opštine. Pred opštinom ih je pozdravio predsednik i starešina društva zaželevši im dobrodošlicu. U ime dubrovačkih sokola zahvalio se Niko Šutić. Potom je povorka krenula pred hotel „Mogren“, gde ih je pozdravio starešina Sokolske župe Cetinje Milošević. Sokolska povorka se razišla. Slobodno vreme proveli su ili na plaži ili u razgledanju starina. Svi su bili na brodu u 16 sati. Krenuli su prema dvorcu Miločer gde se nalazio na odmoru kralj Petar II. Kraljevska porodica pred dvorcem otpozdravljala je maramicama na spontani pozdrav dubrovačkih sokola. Muzika je svirala pozdrav. Posle su se vratili u Budvu gde je sokolska muzika održala koncert pred hotelom „Mogren“. Oko 20 sati brod „Šipan“ se otisnuo od obale sa koje je sokole kao i u Dubrovniku ispratilo mnoštvo sveta. (6)

Da Vas podsetimo:  Odlikaši

Kongres Međunarodnog ženskog saveza održan je u Dubrovniku od 28 septembra do 9 oktobra 1936. Kraljica Marija primila je 4. oktobra 1936. učesnice kongresa u svom dvorcu u Miločeru. Kraljica je bila u društvu svoje majke rumunske kraljice Marije. Jedan deo učesnica kongresa putovao je brodom “Kralj Aleksandar“ do Kotora, a potom automobilima, dok je drugi deo išao automobilima sa zadržavanjem za ručak u Herceg Novom. Prilikom Kongresa Internacionalnog ženskog saveza u Dubrovniku priređena je izložba narodnih rukotvorina. Kraljica Marija posetila je zajedno sa svojom majkom 5. oktobra 1936. izložbu ženskih rukotvorina i knjiga u Dubrovniku. Izložba je bila otvorena u delu prostorija Palate Sponza. Posetiocima su se dopale lepote kninskih šara. Kraljica Marija kupila je jedno parče. (7) Posle Drugog svetskog rata Miločer je oduzet kraljici Mariji.

Kraljica Marija obilazila je Dubrovnik i okolinu i sama i zajedno sa kraljem. Prilikom svake posete bila je na Primorju oduševljeno dočekana i pozdravljena. Kad je podignut dvorac u Miločeru kraljica Marija je češće i duže boravila u Boki Kotorskoj. Sa njom je boravila njena kraljevska rodbina, koja tako upoznala prirodne lepote Primorja. Kraljica je iz Miločera obilazila Dubrovnik i okolinu. Često je išla automobilom kojim je sama upravljala. Prilikom Kongresa Međunarodnog ženskog saveza održanog u Dubrovniku 1936. kraljica Marija primila je učesnice kongresa u svom dvorcu u Miločeru. Sokolske župe i društva priređivali su manifestacije svom starešini kralju Petru u Miločeru.

Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

________________

Napomene :
1. „Dubrovnik svojoj kraljici“, „Narodna Svijest“, Dubrovnik, 24 aprila 1923, br. 19,str. 1, 2;
2. Stanislav Krakov, „Preko Visokih Dečana i Lovćena u Primorje“, „Almanah Jadranske Straže za 1926“, Beograd 1926, str. 82, 111; Jovan P. Popović, „Kralj Aleksandar u Crnoj Gori 1925 godine“, Beograd 2003, str. 197, 200, 204, 219, 223;
3. „Narodna Svijest“, Dubrovnik, 1. oktobra 1925, br. 40, str. 2;
4. „Njez. Veličanstvo Kraljica Marija”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 25 Rujna 1935, br. 38, str. 3;
5. K.G., „Sokolsko slavlje u Miločeru”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 20 septembra 1935, br. 35, str. 1;
6. „Dubrovački Sokoli pozdravljaju svoga Kralja“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 augusta 1936, br. 32, str. 3;
7. Slavka Gerasimović, „Izveštaj o kongresu Internacionalnog ženskog saveza u Dubrovniku“, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza“, Beograd, Oktobar–Novembar 1936, br. 9, str. 71, 72, 73, 74, 75, 76;

PODELI
Prethodni tekstSloboda i zakonodavstvo
Sledeći tekstMlad sam

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime