Sokolsko društvo Betina u župi Šibenik-Zadar, proslavlјalo je svake godine Dan Ujedinjenja. Svečanoj sednici 1932. prisustvovalo je sem članova, naraštaja i dece, i mnogo selјaka. Posle podne priređena je povorka. Sa zastavama, pevajući i kličući kralјu, sokolima i Jugoslaviji išlo je mnoštvo naroda kroz okićeno selo, dočekivano svuda sa veselјem. Uveče na svečanoj akademiji, razvila se svečanost u narodno slavlјe. Prostrana dvorana sokolskog doma bila je puna. Akademija je otvorena predavanjem učitelјa Kaleba o značaju ujedinjenja. U programu su bile tačke : pevanje himne, deklamacija, dva rodolјubiva igrokaza, vežbe dece, naraštaja i članova. Publici se dopala “Sokolska pesma”, vežba podmladka sa pevanjem. (1) Sokoli iz Betine učestvovali su na priredbama okolnih sokolskih društava. Sokolsko društvo Sukošan priredilo je 11. septembra 1932. svoju treću javnu vežbu u Sukošanu kod Zadra. Jadranska plovidba je zbog velikog interesa priredila toga dana izlete u Sukošan sa 3 parobroda. Izletnike iz Šibenika, Mandaline i Betine dovezli su brodovi “Vodice” i “Zrmanja”, a izletnike iz Biograda, Tkona, Filipjakova i Pašmana brod “Kozjak”. Na proslavi učestvovale su sokolske jedinice : Biograd, Šibenik, Mandalina, Betina, Pašman, Filipjakov, Preko, Benkovac, Novigrad, Tkon, Bibinje, Diklo i Smilčić. Sva tri broda došla su u Sukošan u 11 časova, gde je bio priređen vanredan doček. Na dočeku su bile čete Sukošan, Bibinje, Diklo i Smilčić, zatim školska deca i ostali meštani Sukošana. Brodovima su stigle muzike iz Šibenika i Biograd na moru. Brodovima “Vodice” i “Zrmanja” stiglo je u Sukošan oko 600 izletnika, a brodom “Kozjak” oko 500 izletnika. Posle burnih pozdrava formirana je povorka i uputila na seoski trg, gde je sa balkona jedne kuće pozdravio sokole i goste, načelnik čete Sukošan, Joso Peričić. Posle njega govorili su dr. Poturica, starešina Sokolskog društva Šibenik; Milan Kostić, zamenik starešine Sokolskog društva Biograd; Kukolј, učitelј iz Petrčana i narodni poslanik profesor Josip Antunović. Josip Antunović preneo je pozdrav bana dr. Jablanovića, koji je izrazio žalјenje što nije mogao prisustvovati lično tom slavlјu. Posle je povorka krenula na sletište gde se razišla. Posle podne u 3 sata počeo je javni nastup. Nastupile su sve kategorije društva Biograd, članovi i članice Sokolskog društva Šibenik, članovi društva Preko, podmladak čete Sukošan i članovi čete Diklo. Seoska četa Diklo nastupila je sa 30 svojih vežbača. Vežbe su izvođene uz pratnju sokolske muzike iz Biograda na moru. Posle vežbi održani su govori. Govorio je Perović iz Preka, podstarešina Sokolskog društva Biograd Milan Kostić, pukovnik Božić, član župske uprave i jedan učitelј iz Smokovića. Izletnici su se brodovima vraćali u svoja mesta. U mestima Pašmanu i Filipjakovu svuda su bili veličanstveno dočekivani, a posebno u Pašmanu gde je celo selo bilo rasvetlјeno. Po dolasku u Biograd bile su priređene velike manifestacije, koje su dostigle vrhunac ispraćajem na brod sokola iz Šibenika. U Sukošan je tog dana posetilo oko 3.000 izletnika. Za organizaciju slavlјa bili su zaslužni Joso Peričić iz Sukošana i Milan Kostić, podstarešina Sokolskog društva Biograd. (2) Godine 1934. u Starešinstvu društva bili su starešina Mate Jakovčev, zamenik Dragutin Sladić, tajnik Ante Filipi, načelnik Viktomir Mikas, blagajnik Bare Sladić, prosvetar Krunoslav Juroš. Članovi Uprave bili su Ive Jakovčev, Božidar Žurić, Bare Sladić, Miho Uroda i Bogumil Juroš.
Zamenici su bili Pere Uroda, Marko Sandrić, Bare Mikin, Pere Jakovčev i Ljube Kapor. Revizori su bili Šime Filipi, Bare Sladić i Klemento Jadrešić. Zamenici su bili Bare Sladić, Božo Mikulićin i Dragutin Sladić. U Sudu časti bili su Mate Buča, Mate Uroda i Miho Filipi. Zamenici su bili Mile Bosna i Dragutin Jakovčev. (3)
Sokoli su se pripremali za odbranu zemlјe. Sokolsko društvo Betina održalo je od 15 do 20 maja 1939. tečaj za uvežbavanje prostih vežbi, sa svim kategorijama, za 1939. Tečaj je vodio župski prednjak Velјko Ronac. Sokolsko društvo je napravilo dva izleta peške, da bi se članstvo i naraštaj upoznali sa izvođenjem vojničkih i sokolskih vežbi, u okviru odbrambenog vaspitanja. Zahvalјujući načelniku Filipu Dragom, izrađeno je 15 komada drvenih pušaka. Društvo je osnovalo “Strelјački odsek” sa 30 članova i 10 naraštajaca, radi gađanja sa vojničkim i malokalibarskim puškama. (4)
Sokolsko društvo u Betini priredilo je proslavu 30-godišnjice osvećenja zastave društva avgusta 1939. Na proslavi su učestvovala sokolska društva iz Murtera, Šibenika, Tijesna, Biograda i Mandaline sa područnim četama. Pre nastupa kroz misto je prošla povorka u kojoj je bilo preko 1.500 sokola sa 3 muzike i 11 zastava. Učestvovala je jedna četa vojnika iz Šibenika. Na javnom nastupu su nastupile sve kategorije članstva i odelјenje vojnika, kojima su priređene srdačne manifestacije. U ime župe govorio je dr. Bogić, a posle njega Sladić i Plesnić. (5)
Hrvatski separatisti nastojali su da onemoguće sokolske pripreme za odbranu zemlјe. Nova situacija u Jugoslaviji nastala je sklapanjem sporazuma Cvetković-Maček 26. 8. 1939. Posle osnivanja Banovine Hrvatske došlo je do masovnih napada na sokole i njihove domove u Hrvatskoj. Članovi Hrvatske selјačke zaštite i “Gospodarske sloge” su 16. oktobra 1939. pijucima i sekirama provali u sokolski dom u Betini i porazbijali vrata, prozore i nameštaj, a 17. oktobra su sav razbijeni nameštaj i biblioteku izneli na ulicu i pred domom zapalili i oko vatre igrali kolo pucajući iz pušaka i pištolјa. Šteta naneta sokolskom društvu bila je oko 15.000 hilјada dinara. U napadu je uništena biblioteka i arhiv, koji su poticali od bivše Hrvatske čitaonice iz 1869. i Hrvatskog sokola od 1906. Spalјeno je sve što je ostalo od od palјenja sokolane i čitaonice iz 1920, od strane italijanskih okupatora. (6)
Napad na Sokolski dom u Betini trajao je od 19 do 23 časa, a niko se nije pojavio da zaštiti sokole i njihovu imovinu. Polupana je cela sokolana, sekirama su razbijena vrata i prozori. Sva imovina sokolskog doma bila je zapalјena. Članovi sokola bili su nesmetano napadani od neprijatelјa. U Murteru naoružana rulјa napala je kuće sokola i pucala iz revolvera. Izgrednici su vikali da treba ubiti i starešinu i tajnika sokola. U Tijesnom je došlo do napada na kuću starešine Obratova, … . Kroz prozor kuće Ante Bibana, sekretara Sokolskog društva u Kustošiji, ispalјeno je 11 oktobra 1939. 7 metaka, a iste noći ispalјena su tri metka u kuću Steva Grubića, člana sokola u Kustošiji. Napadi su bili učestali odkad su listovi “Hrvatski glasnik” iz Splita i “Hrvatski dnevnik” iz Zagreba otvorili kampanju protiv sokolskih domova. (7)
“Hrvatski dnevnik” je javio iz Šibenika da je “u potkrovlјu sokolskog doma u Betini neko podmetnuo dinamit i da je zgrada oštećena”. Zagrebački “Obzor” od 21 oktobra 1939. doneo je vest, da u Betini uopšte nije bilo nikakve eksplozije, niti da je dom oštećen. (8) U Sokolskom glasniku su istakli da su neke novine pisale da su napad na dom u Betini inscenirali sami članovi sokola.
Članovi Sokolskog društva u Betini Tomas Filip, Branko Bilić, Petar Juroš i Jere Mikin bili su pozvani 2 novembra 1939. kao svedoci na Sreski sud u Tijesno, da svedoče o demoliranju sokolskog doma u Betini. Za demoliranje je optužena grupa na čelu sa Milanom Bosnom. Starešina društva u Betini Tomas Filip sa ostalim sokolima pošao je peške u Tijesno. Na bregu Bisaga primetili su grupu lјudi, koji su se spremali da navale na njih. Skrenuli su sa puta, ali su protivnici potrčali za njima, gađajući ih kamenjem i ispalili tri metka iz revolvera, vičući “Hura Zaštita !” i “Nećete na sud u Tijesno !” Sokoli su primetili da su im sa protivne strane dolazili napadači, naoružani lovačkim puškama. Pobegli su natrag u Murter, odakle su izvestili žandarmerijsku stanicu, zbog čega nisu mogli da pristupe na saslušanje u sudu. Žandarmima su izjavili da su prepoznali među napadačima Marka Bosnu, Božu Sladića, Petra Mikina, sve iz Betine. Sokoli iz Betine su izjavili u župi Šibenik, da je istog dana izvršen napad na kuću načelnika sokolskog društva u Betini. I on je prepoznao napadače, njih 20, i prijavio ih žandarmeriji. (9)
Nasuprot hrvatskim listovima koji su ignorisali palјenje doma u Betini, frankovački “Hrvatski narod” organ dr. M. Budaka objavio je hvalospev nad demoliranjem doma u Betini. U članku je istaknuto : “U Betini, obližnjem selu Šibenika, došlo je do neobične provale narodnih osjećaja. … tamošnji sokolski dom ostao je bez i trunka pokretne imovine. Neke su novine javile o nekakovom dinamitu, koji je bio postavlјen pod krov. …. Ali je istina, da su složni selјaci preko noći posve ogolili to leglo svakog zla. … a bilo je i — ”emigranata”. Papirnate objekte svake ruke pojela je vatra. … “. „Sokolski glasnik“ preneo je kako su nazvali zulukaferski hvalospev “Hrvatskog naroda”. Istakli su da dok su “Hrv. Dnevnik”, “Hrv. Straža”, “Hrv. Glasnik” pa i ”Novo Doba”, javlјali da je bio postavlјen od nepoznatih lјudi dinamit, ili da nije bilo napada na dom, ili da su napad inscenirali sami sokoli, dotle je Budakov list pohvalio selјake zbog “osvajanja Bastilјe”. „Sokolski glasnik“ konstatovao je : „Ali kad je trebalo rušiti prave Bastilјe, one austrijske, onda su ih rušili Sokoli, dok su im frankovci pokorno služili”. Za pisanje “Hrvatskog naroda” konstatovao je „Takva glorifikacija zločinstva ne može se čitati ni u centralnoj Africi!”. (10)
Jedna grupa predvođena od Slavka Sladića, napala je 18 decembra 1939. uveče na kuću Petra Juroša u Betini, zato što je bio član sokola, i zato što su se u njoj sklonili sokoli Mikin, Bilić, Kapov i Filipi, koji su od protivnika bili gonjeni. Protivnici su polupali prozore i vrata, a Mikin je bio ranjen. To je bio već peti napad na kuću Juroša, a da niko od krivaca nije bio kažnjen, iako je svaki put izvešteno sresko načelstvo. (11)
Pred terorom Zaštite, koja je napadala kuće svojih protivnika sokoli nisu smeli izlaziti na ulicu. Najugroženiji sokoli Branko Bilić, Šime Kapov, Petar Juroš i Jere Mikin sklonili su se u Beograd 21. novembra 1939. Primio ih je Saveza Sokola u Beogradu i pomogao im. Ostali mlađi članovi i naraštajci sokolskog društva su i posle demoliranja doma u kome se više nikad nije radilo, nastavili predvojničku obuku drvenim puškama u organizaciji Narodno-odbrambenog odbora, spremajući se za odbranu zemlјe. Bio je to primer rodolјublјa i entuzijazma članova sokolske organizacije. (12)
Sem u Betini, u Komiži na Visu bile su zapalјene prostorije sokolskog društva. Izgoreo je inventar i čitaonica. U „Sokolskom glasniku“ istakli su : „I još će nam „Obzor” i „Jutarnji list” govoriti o tome, da „klevećemo” i da „ne iznosimo konkretne činjenice” o progonima Sokolstva u Banovini Hrvatskoj, kad im njihove pristalice, iz dana u dan liferuju, ne samo konkretne, nego i plamteće primere tog varvarstva i tih progona ! … “. (13)
U Banovini Hrvatskoj i 1940. godine palјeni su sokolski domovi, a „Sokolski glasnik“ je izveštavajući o napadima istakao : „ …sam ultrahrvatski „Hrvatski narod“ objavio je triumfalnu vest o paležu doma u Betini, kao pad Bastilјe, …“. (14)
Po izbijanju Aprilskog rata 1941, Selјačka zaštita s ustašama razoružavala je dijelove Jugoslavenske vojske, prikuplјala vojnu opremu i čuvala red i tako odigrala određenu ulogu u uspostavlјanju vlasti i organiziranju vojnih snaga NDH (15) U svojoj zapovjedi izdanoj 19 aprila 1941. Slavko Kvaternik je istakao : “u danima stvaranja Nezavisne države Hrvatske, koliko Hrvatska selјačka toliko i građanska zaštita, svjesne historijskog zbivanja, dale u svakome pogledu sve svoje, da kod oživotvorenja nastojanja cijelog Hrvatskog naroda održe red i sigurnost na dostojnoj visini.” U znak priznanja dobili su ime : “Hrvatski zaštitni lovci”.(16)
Nasuprot njima sokoli u Betini bili su spremni da se bore protiv okupatora. Deo sokola u Betini priklјučio se komunistima. Gojko Jakovčev je u razgovoru sa svojim bratom Milom Jakovčevom, sekretarom komunističke organizacije rekao da on i desetak sokolaša odavno priželјkuju da postanu članovi SKOJ-a i KPJ. Mile Jakovčev mu je odgovorio da se od tog dana može smatrati članom SKOJ-a. Sastali su se u polјu 6 juna 1941. Mile Filipi, Branko Bosna, Metod i Jere Mikin, Šime Kapov, Anđelo Sladić, Petar i Zvonko Juroš, Branko Bilić i Gojko Jakovčev. Gojko Jakovčev je preneo šta mu je rekao brat : „osnovni zadatak svih nas je prikuplјanje oružja i svega što može koristiti protiv okupatora.” Svi članovi Gojkove grupe su 10 jula 1941. postali članovi SKOJ-a i „Udarne grupe”. Gojko Jakovčev je bio sekretar aktiva SKOJ-a i komandir udarne grupe. U grupu su došli Dragutin Tomas, Petar Jakovčev, Joso Filipi, Kreško Kapov i Frane Jadrešić. Krajem 1941. aktiv je brojao oko 20 omladinaca, a jezgro je bila udarna grupa od 12 članova. Sredinom jula 1941. nastala su i prva hapšenja komunista i nacionalista u kraju. Branko Bosna i Metod Mikin bili su podoficiri jugoslovenske vojske. Početkom oktobra 1941. organizovana je vojna obuka omladine koja nije služila vojsku. Nastavnici su bili Branko Bosna, Metod Mikin i Dragutin Tomas. Krajem 1941. pridružile su se omladinke. Gojko Jakovčev je davao komunističke letke i svom ocu. Nјegov otac je stvorio grupu od 7-8 simpatizera NOP-a, sve nekadašnjih članova sokola. Krajem septembra 1941. Gojko Jakovčev je u Murteru pridobio jugonacionalističku omladinu da priđu komunistima. (17) Iz sokolskog naraštaja društva Betina, koji su u leto 1941. bili članovi Udarne grupe poginuli su u partizanima Branko Bilić, Ante Jakar, Petar Jakovčev, Krešimir Kapov, Ante Kapov, Metod Mikin i Anđelo Sladić. Borac sa Sutjeske Dragutin Tomas umro je posle rata od tuberkuloze, a Šime Kapov umro je kao rezervni major JNA. Branko Bosna, Mile Filipi, Jere Mikin i Gojko Jakovčev bili su nosioci Partizanske spomenice 1941, a Petar Juroš i Zvonko Juroš rukovodioci u NOV-u. (18)
Selјačka i građanska zaštita HSS nastojala je da onemogući sokolske pripreme za odbranu zemlјe. Vršila je napade na kuće sokola i sokolane. Posle osnivanja Banovine Hrvatske 1939. došlo je do masovnih napada na sokole i njihove domove u Hrvatskoj. U hrvatskoj štampi se polemisalo oko napada na sokolski dom u selu Betini kod Šibenika. Dok je “Hrvatski narod” slavio palјenje sokolskog doma kao “osvajanje Bastilјe”, dotle je ostala hrvatska štampa nastojala da umanji važnost napada na sokolski dom. Pred terorom Zaštite najugroženiji sokoli pobegli su 21. novembra 1939. u Beograd. Prihvaćeni su od Saveza Sokola u Beogradu. Ostali mlađi članovi i naraštajci sokolskog društva su i posle demoliranja doma nastavili predvojničku obuku drvenim puškama u organizaciji Narodno-odbrambenog odbora, spremajući se za odbranu zemlјe. Po izbijanju Aprilskog rata 1941. selјačka i građanska zaštita stavile su se na raspolaganje ustašama. Nasuprot njima sokoli u Betini bili su spremni da se bore protiv okupatora. Deo članova Saveza Sokola u Betini i okolini prišao je komunistima i u redovima partizana borio se protiv okupatora i ustaša. U uslovima okupacije nastavili su svoju predratnu borbu sa Hrvatskom selјačkom i građanskom zaštitom.
Saša Nedelјković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
____________
Napomene:
1. „Sokolsko društvo Betina”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 22 decembra 1932, br. 51, str. 7;
2. „Sokolska manifestacija u Sukošanu kraj Zadra”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 22 septembra 1932, br. 38, str. 3;
3. Uredio Ante Brozović, „Sokolski Zbornik Godina I”, Beograd 1934, str. CXXVI;
4. „Strelјački otsek sok. Društva Betina”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 9 juna 1939, br. 23, str. 5;
5. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 avgusta 1939, br. 33, str. 7;
6. Gojko Jakovčev, „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str. 68;
7. „Napadaji na Sokole se množe!”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 oktobar 1939, br. 42, str. 3; „Čitajući novine …”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 27 oktobar 1939, br. 43, str. 5;
8. „Čitajući novine …”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 27 oktobar 1939, br. 43, str. 5;
9. „Još o događajima u Betini”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 novembar 1939, br. 45, str. 4;
10. „Glorifikacija zločinstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 novembar 1939, br. 46, str. 1;
11. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 29 decembar 1939, br. 52, str. 2;
12. Gojko Jakovčev, „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str. 68, 69;
13. „Naš dom u Komiži opet unišen”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 decembar 1939, br. 51, str. 3;
14. „Bezdušna hajka na sokolstvo“, „Sokolski glasnik”, Beograd, 12 januar 1940, br. 2, str. 3;
15. Neva Žurić-Skoti, „Talijanski okupacioni sistem na dubrovačkom tlu”, „Dubrovnik u narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji 1941-1945“, Split 1985, str. 1021;
16. Sreta Savić, „Borbe u Sremu 1941 1944”, Sremska Mitrovica 1981, str. 48;
17. Gojko Jakovčev, „Omladina sela Betine 1941”, „Ustanak naroda Jugoslavije”, Zbornik, knjiga VI, Beograd 1964, str. 464, 465, 486,487;
18. Gojko Jakovčev, „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str. 81;
