Jedna prošlonedeljna pobeda “malog” pojedinca svakako je pobeda i svih nas: medija, javnosti, ljudi od integriteta, pa i društva u celini. Jedna mlada žena, profesorka Univerziteta, majka troje dece, uspela je da se izbori sa opstrukcijom, podmetanjima, klanovima, nečasnim postupcima “uglednih” naučnika.
Reč je o velikom borcu, Vesni Todorčević koju je Senat Univerziteta u Beogradu izabrao za redovnu profesorku FON-a. O njoj smo na ovom mestu već pisali i nećemo ponavljati priču. Vesni možemo samo reći – bravo, a ovde ćemo se pozabaviti galamdžijama, interesdžijama i sitnim dušama koje zagađuju životni prostor.
Kratak izlet iz teme: U nedavno objavljenoj ispovesti nekolicine učesnika građanskog rata u BiH jedan od junaka, kapetan Reka, često ponavlja rečenicu koju mu je kao detetu govorila majka – seljanka: “Čovek u svakoj prilici, u svakom iskušenju mora ostati čovek”. To je ta moralna vertikala koju je, na primer, legendarnom glumcu Petru Božoviću usadila njegova Tetka Vida ponavljajući mu svaki dan: „ne laži, ne kradi i ne špijaj”.
Čini se da neki “viđeni” pojedinci iz sveta srpske nauke nisu imali ni majku, ni Tetku Vidu. Da su prihvatili onu naopaku “moralno je ono što je za mene korisno”. Tako je jedan dekan (nije dekan FON-a) širio laži i obmanjivao kolege o Vesninom slučaju. Drugi je opet lobirao ciljajući Vesnino mesto za nekog svog.
Čitav jedan fakultet je sročio saopštenje u maniru najboljih tabloida-blatoida omalovažavajući karijeru profesorke Todorčević. Najdalje je, ipak, otišao profesor koji je potpisao izveštaj za unapređenje, a kasnije se pisanom izjavom ogrdio od svog prethodnog mišljenja. Od samog sebe.
Dobra strana ove priče je da rukovodstvo Univerziteta i većina dekana nisu podlegli manipulacijama i naseli na intrige. Takođe, reagovale su i državne institucije, Ministarstvo prosvete i Zaštitnik građana što sve skupa daje nadu da pravda nije totalno pokopana u Srbiji.
Na slučaju profesorke Todorčević pokazala se dobra strana medija (blatoidi su zaobišli ovu temu) koji su tu da bi ukazivali na problem i tragali za rešenjem. Konačno, probudila se i javnost koja je prepoznala o čemu je reč.
Vesnini oponenti su joj baš to zamerali – što je izašla u javnost. A šta je trebalo, da ćuti, da u tišini čeka tihu amputaciju sa Univerziteta i spakuje kofere. Uostalom da nije bilo suda javnosti Jutka bi i dalje bio na čelu Opštine Brus, onaj drugi bi i dalje palio po Grockoj.
Puna je Srbija sličnih slučajeva i jedina zaštita je javnost, svi koji se povuku, koji ustuknu, koji se nadaju da će ćutanjem zadobiti poverenje moćnih uglavnom se prevare. Neki u toj neravnopravnoj borbi i stradaju, ali ako se sam ne uspraviš niko te drugi neće podići. Zato Vesnina pobeda ohrabruje, zato je njen primer dobar i za druge, lekovit za celo društvo.
Jer, kada se boriš časno, kada su argumenti na tvojoj strani nema poraza. Mogu da ti daju otkaz, ali zar je to kazna. Kazna je ćutati i trpeti poniženje, a za to ne postoji opravdanje.
Milenko Vasović
Izvor: BIZLife
