Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije

0
365

Ako mi podanici volimo Srbiju, a volimo, onda moramo pohvaliti ministra unutrašnji poslova, koji je izjavio: „… da je borba protov organizovanog kriminala i korupcije prioritet MUP, i da su od 2017. do maja 2019. godine ostvareni značajni rezultati u toj borbi“. Verovatno smatra da su rezultati te borbe, zadivljujući, jer se ne izlazi pred novinare i podanike sa nekim sitnicama: „Procesuirano je 500 slučajeva krivičnih dela uzimanja i davanja mita, 56 slučajeva trgovine uticajem, 100 slučajeva krivičnih dela povezanih sa javnim nabavkama i 239 slučajeva pranja novca“. Naveo  je  i sledeće primere: „… u tom periodu zaplenjena  su 42 stana, 11 kuća, hotel, pet poslovnih prostora, nekoliko hektara zemljišta, 32 vozila i jedno plovilo“.

Neverovatno, ali istinito, ministar ne zna za najveću krađu  (kriminal i korupciju) nekretnina u dva stoleća, zato  je  ministru,  koji se lavovski bori protiv  krminala  i  korupcije, potrebna pomoć  nas podanika, tako što mu „otkrivamo tajnu“, da su razne vlade i predsenici stambenih komisija u vreme SRJ, a posebno nakon nestanka DZSCG, počinile krivično delo, otele su  i zaplenile 365 stanova, 37 vila, kuća, 350 miliona za karedite i hiljede kvadarata poslovnog prostotra – celokupni Stambeni i poslovni fond saveznih organa. Srbija se proglasila naslednicom i taj ogromni stambeni fond, kojeg su stvorili zaposleni u saveznim organima, utopila u Stambeni fond Srbije, odnosno Vlada Srbije je raspolagala sa tim stambenim fondom (po Zakonu Vlada nema pravo da se bavi nekretninama), otevši ga od Republičke direkcije za imovinu (u više od 60 dokumenata, koje  poseduju  oštećeni i ne samo oštećeni, nalazi se i dokumenat, dopis, tadašnjeg direktora Direkcije, koji je obavestio oštećene da sa tim stambenim fondom ne razpolaže Direkcija, uputivši oštećene da se obraćaju Generalnom sekretarijatu Vlade).

Više od dvadeset godina, oštećeni su, o toj krađi, obaveštavali i dostavljali kompletnu dokumentaciju svim predsednicima, predsednicima vlada, ministrima, predsednicima stambenih komisija, Višem javnom tužilaštvo, Savetu za borbu protiv korupcije, Agenciji za borbu protiv korupcije, predsednicima  Parlamenta i poslanicima u više saziva, zaštitnicioma  građana, predstavnicima EK, vodili  i  vode  sudske postupke.

Sve navedene institucije su odgovoreile oštećenim, njihovim  advokatima, zaštitniku građana, „da su dokumentaciju uputili Višem javnom tužilaštvu“, koje do današnjeg dana nije pokrenulo nijedan krivični postupak,  iako je obećavalo da će pokrenuti. Oštećeni su pokrenuli disciplinski postupak (upućen Državnom veću tužilaca) protiv predsednika Višeg javnog tužilaštva Nataše Krivokapić i njenog zamenika Aleksandre Grbović, koje su u pisanoj formi godinama  obmanjivale, pre svega oštećane, a onda  mnoge  institucije,  posebno  Ministarvo pravde i MUP, da će pokrenuti krivične postupke. Državno veće  tužilaca, od 22.12.2017., sve do danas, nije pokrenulo  disciplinski postupak, a nije se ni udostojilo da odgovori, što spada u drskost i nemoral u radu.

Oštećeni i njihovi advokati su održali više konferencija za  štampu, objavili stotine tekstova u svim masmedijima. Posebnu pažnju izazvao je Feljton u 5 nastavaka, objavljen u „Svedoku“, „Vidovdanu“,  SRBskofBReporteru,  Glasu  dijspore,  nekim  lokalnim  listovima u Srbiji, u kome su navedna imena i prezimena  počinilaca, koje su stanove i koje kvadrature prisvojili, neki i po tri stana, o čemu svedoči dokument br 01-13/–2001.- radi se o  Inspekcijskom nadzoru u Komisiji Savezne vlade za stambena  pitanja, Komisiji Savezne vlade za administrativna pitanja i  Saveznoj direkciji  za  imovinu,  u  vezi sa  davanjem  stanova u zakup  na neodređeno vreme, davanju stanova na određeno vreme za  službene potrebe (dok nekom funkcioneru traje  mandat),  davanjem  u zakup poslovnog prtostora, dodelom stambenih zajmova.

Zaštitnici građana, prethodni Janković i sadašnji Pašalić, obećavali su da će zaštititi više od 400  oštećenih.  Međutim  sve  je ostalo  na  obećanju. Uvereni smo da je sadašnji zaštitnik  građana Pašalić pokrenuo to  pitanje, odnosno obećao je „da će u roku mesec dana dati odgovor“. Kritički se osvrnuo na rad Višeg javnog tužilaštva i predsenika tog Tužilaštva. Verovatno mu je neko od silnika zapretio da se ne bavi tom velikom krađom i korupcijom, kao što svojedobno nije dozvoljeno pokojnoj Verici Barć, koja je bila  predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, da taj problem stavi na dnevni red tadašnje Vlade, što je oštećenim  saopštila  sa  suzama  u očima. Taj veliki borac protiv korupcije, borac koja je zadužila Srbiju, kao predvodnik borbe protiv korupcije, Verica Barać, kritikovala je Pravosuđe i kako je izjavila, „katastrofalno lošu  reformu Pravosuđa“.

Uzorni ministar Stefanović je obećao da će se nastaviti borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Međutim, njegova borba i MUP-a ostaće prazno slovo na papiru, jer je Pravosuđe u teškom stanju (sudovi ne poštuju ninstituciju razumni rok, pod kontrolom su izvršne vlasti, nestručnost sudija, milionski broj nerešenih predmeta u maloj Srbiji, sudije su zaduženi sa velikim brojem predmeta, tako da zakazuju po jedno ili dva ročišta godišnje, žale  se  da  ne  stižu  da pročitaju  predmet pre  rasprave,  a u najtežem stanju  je  Više  javno  tužilaštvo  i dr).

Na loše stanje u Pravosuđu već 12 godina, u svim  godišnjim izveštajima, upozorava Predstavništvo EK.  Nedavno je na to upozorio Predsednika Srbije šef Predstavništva, njegova ekselencija Sem Fabrici (Srbiji će biti potrebno, sa ovakvim Pravosuđem, najmanje stotinu godina da zatvori poglavlja 23 i 24, prim. KKS). I u ovom kontekstu poptrebno je ponoviti da Više javno tužilaštvo ne pokreće krivične prijave, na koje ukazuje ne samo MUP, već i druge institucije, građani, masmediji, a posebno Predstaništvo  EK.

Da je sve navedeno tačno, potvrdio  je  Nikolić  dok  je  bio  Predsednik. Naime, Nikolić nije potpisao Zakon o posebnim uslovima prodaje nepopkretnosti, jer je bio u  suprotnosti sa Ustavom (čl. 84). Vratio ga je u ponovnu proceduru. Međutim, Skupština ga više nije stavila na dnevni red, što je dokaz da se radilo o prevari i nedopustivom ponašanju najviše institucije u zemlji), već je Vlada Srbije, prepolovljeni, bolje  rečeno ostatke toga stambenog fonda, vratila Republičkoj direkciji za imovinu, da te ostake stavi na javnu dražbu, iako su ih zaposeli oni koji na to nisu imali pravo. Ne zna se da li je izvršena dražba. Masmediji, posebno list Politika, objavili su neka poznata imena kojima je neustavni zakon trebalo da omogući da zaposednute stanove, vile, kuće, poslovne prostore, otkupe (po minimalnoj ceni), uknjiže, kao vlasništvo – jedan kroz jedan. Među poznatim imenima, osim raznih Vučelića, „jedna vila je data na raspolaganje, odnosno u vlasništvo strancu Mohamedu Dahlinu, koji je lični savetnik prestolonaslednika Abu Dabija“, o čemu je tada svedočio list Politika. Na pitanje da li je Mohamed u međuvremenu postao vlasnik vile i ko je postao vlasnik, vila, kuća, stanova, poslovnih prostora od naših mohameda, trebalo bi hitno da odgovori ministar  Stefanović. Kako će da odgovori kada do njega ne dopiru vapaji  oštećenih,  nema  informacije  o  pisanju  štampe  i dr.

Ministar i njegovo resorno ministarstvo, ako uistinu žele da se bore protiv  kriminala, korupcije i  sličnih pošasti, koje su zahvatile Srbiju, trebalo  bi  da  krenu od navedene najveće krađe nekretnina, odnosno od izjave tadašnjeg predsednika Nikolića koji je, obrazlažući  vraćanje zakona, upozrio Skupštinu: „da je potencijalnim kupcima, bliskim  vladajućoj koaliciji, koji su  već  odavno  zaposeli  vile,  kuće, stanove, hiljade kvadrata poslovnog prostora, rasparčali milionska novčana  sredstva,  ranije  javljeno da požure sa zakupom i tako legalizuju nezakonito dobijene nepokretnosti“ (kad kaže nezakonito, upozorava da se nepokretnosti dodeljuju na osnovu oluke Komisije, Rang liste i svekolike druge pravne, zakonske procedure, prim, KKS). U bilo kojoj zemlji sveta, kada Predsednik da ovakvu izjavu, odmah pada Vlada i po hitnom postupku se smeni i procesuira neodgovorne sudije u Višem  javnom tužilaštvu.

Na kraju, sledeća konstatacija će verovatno izazvati kritičke osvrte i polemiku. Naime, veliki broj nas podanika smo  uvereni  da Predsednik  Srbije,  predsednik  Vlade, ministri, ne dobijaju žalbe, pritužbe,  dokumenta o raznim problemima, molbe da budu primljeni na razgovr, jer oni koji ih okružuju sve to  bacaju u koš, što  spada u kriminal (hvale se „da na taj način štite svoga šefa“). Posledice su velike, a navedeni, koji vode ovu Srbiju u  srećnu budućnost, misle da je narod zadovoljan, da vlada med i  mleko  i  da  cveta  stotinu  ruža.

Komnen Seratlić
Izvor: Vidovdan.org

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime