BORBA ZA ŽIVOT Od nasilnog supruga pobegla iz porodične kuće u starački dom

0
101
Foto: printscreen

Da nisam pobegla iz kuće, za dve nedelje bi umrla! Ovu rečenicu više puta tokom razgovora za juGmediu izgovara V.D. (71) iz Leskovca, vitalna žena koja je pre nešto više od dve godine bila prinuđena da u privatnom staračkom domu „Sunčana jesen“ potraži svoj drugi dom zbog višegodišnjeg psihičkog zlostavljana od strane svog supruga.

Priča ove žene je potresna i u njoj se smenjuje lepe i ružne uspomene na bračni život zajedno sa sinom jedincem, koji je takođe pobegao iz kuće od oca zlostavljača i sada radi i živi u srpskoj prestonici.

„Naš brak bio je skladan decenijama. Voleli smo se, pazili jedno na drugo, pored stare podigli novu kuću sa lokalima. Bili smo pravi domaćini, a on je bio ponosan na mene jer sam, kako je govorio, bila dobra majka, supruga i domaćica. Sve se promenilo neposredno pošto sam i ja ostala u penzuju“, započinje svoju ispovest V.D. koja želi da bude aninomna zbog sina.

Foto: printscreen

Suprug je, stariji od nje 10 godina, počeo, naime, iznenada da pije. Počelo je sa jednom čašicom dnevno, a završilo se celodnevnim pijanstvom, iako, kaže, nije imao konkretan povod za beg u alkoholičarstvo.

„Svakodnevno me je maltretirao. Ne fizički, nije me nikada udario, već psihički. Vređao me je, nazivao me najpogrdnijim imenima. U početku samo kada smo sami, a kasnije i pred prijateljima. Bio je to pakao. Zbog svakodnevnog pritiska sam se razbolela, dobila povišeni krvni pritisak, a kasnije još mnoge hronične bolesti. Inicijalna kapisla za sve te bolesti je bio mali moždani udar koji je došao, verovatno, od stresova. Srećom sada sam se oporavila, ali mi je srce oslabilo“, jada se.

Da Vas podsetimo:  Srpski vitezovi, braća Orelj (1974 – 1994): Rođeni i poginuli u istom danu

Njen muž nije imao milosti ni kada se posle pretrpljenog možadnog udara vratila kući iz bolnice. Nastavio je da pije, da je maltretira i da od nje traži novac. A ona ima solidnu penziju jer je decenijama radila kao projektant u jednoj građevinskoj fimri.

„Imao je svoju penziju, ali je non-stop tražio i moju. A ja sam morala da čuvam novac za dete, da ga školujem jer je on u međuvremenu prestao da se interesuje i za očinske obaveze“.

Kada je i poslednja kap prelila čašu, ona i njen sin su napustili porodičnu kuću. Sin je otišao u Beograd, a ona u starački dom.

„Meni je trebao miran život, nega, a kod kuće to nisam imala. Umesto mira imala sam po ceo dan pakao. Prijatelji su me savetovali da odem u dom. U početku mi je ta ideja bila mrska, ali sam je brzo prihvatila i tu sam već dve godine. Jednostavno, birala sam između života i smrti, izabrala sam – život. Dolaskom ovde pale su sve predrasude. Imamo dobru hranu, smeštaj medicisnku i svaku drugu negu“, objašnjava.

Međutim, i u samom domu nije imala od supruga, od koga se nije razvela niti ga je prijavljivala nadležnim organima „da se ne brukam“, svoj mir.

Foto: printscreen

„Prošlo je mesec dva od mog dolaska i on je počeo da dolazi u dom. Najpre me je molio da se sin i ja vratimo da opet budemo porodica. Ja sam, međutim, znala da će njegova dobrota potrajati dva do tri dana, jer smo imali takve periode, pa bi sve opet vratilo na staro. Zato sam odbijala njegove ponude, ali bi to odbijanje izazivalo bes u njemu, pa me je čak i ovde maltretirao. Morali su da uključe nadlženi iz doma i da mu zabrane pristup“, nastavlja V.D. vrlo uznemireno.

Da Vas podsetimo:  Mirjana Živković već tri godine pobeđuje na Tortijadi

Njen suprug umro je pre godinu dana, ali se ona nije vratila u porodičnu kuću.

„Navikla sam ovde. Bojim se da tamo ostanem sama. Obiđem ja ponekada kuću, no vrlo se uznemirim kada otključam kapiju jer mi sve čini da ću njega sresti i sve mi se čini da čujem one strašne uvrede kojima me je oterao u bolest“, objašnjava.

U domu pričaju da je ova žena došla u lošem psihičkom stanju i da je ono počelo da se menja nabolje kada su njenom suprugu zabranili da je viđa.

„To je bila neminovnost. Našim štićenicima je potreban mir. Žena sa kojom sada razgovarate je jedna od naših najvitalnijih i najlucidnih štićenica, ali još mnogo treba da prođe da bi ta uznemirensot koju povremeno oseća nestala“, pričaju stručna lica iz „Sunčane jeseni“.

Milica Ivanović
Izvor: Jug media

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime