Odbijanjem patrijarhovog apela opozicija u Srpskoj preuzela je odgovornost sve loše što može da se desi u subotu 14. maja
Opozicija u Republici Srpskoj praktično je prezrela apel patrijarha srpskog upućen vlasti i opoziciji da odustanu od potencijalno opasnog mitinga i kontramitinga zakazanih za 14. maj u Banjaluci. I gore od toga.
Izuzetno blagi, pomirljivi, politički neutralan i nepristrasan apel patrijarha Irineja [1] da akteri sa obe strane „odustanu od zborovanja i masovnih okupljanja“ 14. maja, i da rešenja za nesuglasice traže u „bratskim razgovorima“ u okviru institucija nije nimalo pokolebao opozicioni Savez za promjene. Nije pomoglo ni to što je apel upućen na dan velikog srpskog svetitelja Svetog Vasilija Ostroškog. Niko iz opozicije u tome nije video nikakav znak, nikakvo upozorenje, nikakav povod za preispitivanje.
Naprotiv. Gostujući iste večeri na bijeljinskoj BN televiziji, predsednik SDS Mladen Bosić je nedvosmisleno potvrdio – „protesta će biti!“ [2] I još dodao: „Ako ta poruka (sa mitinga) bude dovoljno glasna, nije isključeno da će doći do promjene vlasti“.
U tome je suštinski sadržan odgovor opozicije na patrijarhovu mirovnu inicijativu: ne samo da ćemo mitingovati nego smo spremni i da rušimo vlast na ulici. Pa kud puklo da puklo.
IGRA NA AGENDI NEPRIJATELjA SRPSKE
S ozbirom da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik sasvim drugačije odgovorio na patrijarhovo pismo, spremnošću da otkaže kontramiting ako opozicija otkaže svoj, i da organizuje sastanak svih stranaka „kako bismo sva razmimoilaženja riješili kroz dijalog i na taj način zajedno doprinijeli jačanju, a ne slabljenju Srpske“, [3] jasno je da je u ime opozicije Bosić faktički preuzeo svu odgovornost za svaki mogući eksces, incident, sukob ili nemili događaj koji se, ne daj Bože, može desiti u Banjaluci u subotu.
izdaja11Dodatno, Bosić je svojom ranijom izjavom da „postoje organizovane ekstremne grupe iz Srbije koje se organizuju da dođu na kontramiting koji organizuje Milorad Dodik“, otvorio mogućnost svaljivanja krivice na Srbiju i legalnu vlast Republike Srpske ukoliko stvari krenu po zlu 14. maja – što je upravo ono što naši zajednički protivnici i neprijatelji i žele: povod za dalje pritiske, pa čak i nove intervencije protiv srpske državnosti i srpskih interesa.
Uopšte, naivno bi bilo sve ovo tretirati kao uobičajeni protest opozicije u nekoj sređenoj zemlji sa parlamentarnim sistemom. Jasno je da su pritisci da se Republika Srpska oslabi i, po mogućstvu, utopi u centralizovanu BiH ogromni i konstantni, i da su plod zajedničkog delovanja stranaca i radikalnih poklonika i nastavljača centralističko-islamističke politike Alije Izetbegovića. Jasno je takođe da ta ista opozicija, koja preti da na ulici ruši legalno izabranu vlast Republike Srpske, tesno politički sarađuje sa otvorenim ili prikrivenim neprijateljima srpskog entiteta na federalnom nivou BiH. Jasno je i to da je ta opozicija poražena na poslednjim parlamentarnim izborima, održanim u oktobru 2014. godine. Najzad, jasno je da je opozicija nedavno odbila da učestvuje na zajedničkom sastanku parlamentarnih stranaka koji je predsednik Republike Srpske sazvao 9. maja, upravo na temu najavljenih protesta 14. maja, i da je odbijanjem patrijarhovog poziva samo potvrdila da je „rešavanje stvari“ na ulici mnogo više zanima od institucionalnog pristupa. A pogotovo u ovom trenutku rešavanje političkih stvari na ulici bilo bi pogubno.
POVOD ZA JOŠ JEDNU SPOLjNU INTERVENCIJU
Stoga je sasvim opravdano tretirati najavljene proteste kao nešto „više od protesta“, nešto što može da ima destabilizujuće posledice po Republiku Srpsku. A i šire – po BiH i po samu Srbiju. Posebno u svetlu onoga šta se dešava u Makedoniji, gde zapadni akteri otvoreno potpaljuju političke sukobe do ivice usijanja i otvoreno rade na destabilizaciji te zemlje. A i onoga što se dešava na Kosovu i Metohiji, uključujući i neprekidne fizičke i terorističke napade na Srbe i najave formiranja „vojske Kosova“ – sve pod budnim okom zapadnih „mirovnjaka“.
I ne stoji argument opozicije da je najveći problem u svemu ovome kontramiting vlasti. Jer, u uslovima kakvi trenutno vladaju u Republici Srpskoj i BiH, da li bi i jedna vlast mogla da ostane ravnodušna da jednostavno prepusti ulicu opoziciji koja javno ispoljava namere da, ako se ukaže prilika, nasilno ukloni legalno izabranu vlast? Ako su glavne poruke koje opozicija šalje da je najavljeni miting „poslednja šansa“, ako je zvanični naziv protesta „Oslobodimo Srpsku“, ako čelnik najjače opozicione stranke otvoreno nagoveštava mogućnost promene vlasti na ulici – ne govori li to već sasvim dovoljno o namerama opozicije, i da je upravo njihov miting najveći problem?
izdaja13Patrijarhov apel je došao u poslednji čas, i pružio je mogućnost časnog izlaza iz ove potencijalno zapaljive situacije za sve političke aktere u zemlji. Poput vlasti, i opozicija je trebalo da ga shvati ozbiljno i prihvati. Makar iz poštovanja prema instituciji patrijarha SPC. Ne, kako tvrde ostrašćeni opozicioni glasovi, da bi se pomoglo vlasti, već da bi se sprečilo nešto mnogo gore: izbijanje sukoba koji bi mogao da bude korišćen kao povod za (još jednu) spoljnu intervenciju na ovim prostorima, od aktera koji su dovoljno puta dokazali svoje neprijateljstvo prema srpskim interesima i samom srpskom postojanju. Samo naivni ili zlonamerni mogu da odbace ovakav scenario. A izgleda da je opozicija u Republici Srpskoj, odbijanjem patrijarhovog apela, sebe svrstala upravo među takve. I time preuzela odgovornost za sve loše što eventualno može da se desi na ulicama Banjaluke u subotu 14. maja 2016.
Aleksandar Pavić
FSK
_________
Uputnice:
[1] http://www.rtrs.rs/vijesti/vijest.php?id=201306
[2] http://www.rtvbn.com/3817701/Bosic-Protesta-ce-biti
[3] http://www.rtrs.rs/vijesti/vijest.php?id=201309
