Božidar Spasić osuđen za naručivanje ubistva

Božidar Spasić, bivši šef specijalnog tima Službe državne bezbednosti, osuđen je juče u Belgiji za naručivanje ubistva kosovskog političkog aktiviste Envera Hadrija u Briselu 1990. godine. Kao izvršioci ubistva osuđeni su kriminalci Andrija Drašković i Veselin Vukotić.

Njima trojici je suđeno u odsustvu, a belgijski sud još nije izrekao visine kazni. Tužilac je tražio da svaki od njih dobije 30 godina zatvora.

Spasić ne radi u službi od 1993. godine i penzionerske dane provodi pomažući sinu u advokatskoj kancelariji „Spasić“. Često za medije komentariše dešavanja u bezbednosnom sektoru i svetu kriminala.

Sud u Briselu juče ga je osudio da je početkom devedesetih, dok je radio u Državnoj bezbednosti, organizovao jedno od političkih smaknuća u Belgiji – ubistvo kosovskog aktiviste Envera Hadrija.

Spasić je posredstvom policijskog inspektora Miroslava Bižića došao u kontakt sa grupom beogradskih kriminalaca i poslao ih u Beligiju da izvrše egzekuciju, prema detaljima iz postupka do kojih je došao KRIK.

Podaci iz istrage pokazuju da su tim ubica činili Veselin Vukotić, Andrija Drašković, Darko Ašanin, Andrija Lakonić, Jusuf Bulić i Kristijan Golubović.

Ašanin, Lakonić i Bulić ubijeni su tokom devedesetih u Srbiji.

Navedeno je da prva ekipa, Golubović i Bulić, nije uspela u misiji. To je pošlo za rukom Vukotiću i Draškoviću – pratili su Hadrija kolima, sustigli ga kada je zaustavio automobil na semaforu i u njega ispalili nekoliko metaka. Hadri je preminuo na licu mesta.

Inspektor Bižić dao je izjavu 1990. godine sudu u Beogradu u kojoj je razotkrio ovaj tim i Spasićevu ulogu, priznavši da je on spojio Spasića sa kriminalcima.

Bižić je ustreljen 1996. godine u Beogradu, ali je njegovo svedočenje korišćeno u postupku pred belgijskim sudom, gde su sem Spasića bili optuženi i Drašković i Vukotić. Ubistvo Bižića nikada nije rešeno.

Spasića, međutim, tereti i njegova knjiga „Lasica koja govori“. U knjizi objavljenoj 2000. godine, Spasić je napisao da stoji iza ubistva Hadrija i detaljno je opisao način na koji je izvedeno. Spasić se pohvalio ovom akcijom, tvrdeći da je Hadri bio terorista, te da je ubijen kako bi se zaustavio atentat na tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

„Sprečavanje atentata na predsednika stavio sam kao prioritet, a kontraakciju koju sam nameravao da izvedem nazvao sam ‘Lasica koja govori’“, napisao je Spasić u knjizi.

„Najpre sam preko pouzdanih veza u beogradskom podzemlju odabrao saradnike koji su spremni i sposobni da izvedu simultano trostruki udar, jer je moj plan zaista bio paklen… Najveću pažnju u operaciji protiv Hadrija obratio sam prilikom odabira oružja. To je morao biti „čist“ pištolj strane proizvodnje bez ikakve mogućnosti identifikacije gde je nabavljen.“

Ova knjiga se uz Bižićevo svedočenje koristila kao dokaz u Belgiji.

U intervjuu koji je novinarima KRIK-a dao prošle nedelje Spasić je, međutim, negirao da je organizovao ubistvo Hadrija.

Svoju knjigu opisao je kao „romantizovanu bajku“ u kojoj je u svom liku predstavio službu, kako bi priča imala junaka i bila dinamičnija.

„Kada govorim o tome ‘ja sam odlučio’ ne znači to ‘ja sam Božidar, ja odlučio’. To je služba odlučila. Ne može pojedinac unutar nekog bezbedonosnog aparata da sam neke odluke donese. Iza svake operacije stoje jako organizovane pripreme službe. Ja sam samo bio personifikacija u knjizi da bi to bilo malo dinamičnije“, objasnio je Spasić.

Nije negirao svoju umešanost, ali nije želeo da detaljnije govori o tome.

„Na tu temu ne možete od mene dobiti više nijedan odgovor“, rekao je Spasić novinarima KRIK-a.

Spasić ne spori saradnju s Bižićem, ali negira da ga je on upoznao sa kriminalcima koji se spominju u ovom slučaju.

„Ma kakvi, to su njegove priče verovatno. Miroslav Bižić nikad nije poznavao Andriju Draškovića, ja mislim da je to nemoguće. Nikada Bižič prvi nije poznavao ni Draškovića ni Vukotića.“

Istakao je da se neće predati belgijskim vlastima.

„Imam sina advokata, mi ćemo se žestoko braniti. S tim što nemam nameru da idem u Brisel. To je, evo vam gospodo, izvolite, dođite, saslušajte, sudite itd. U Brisel nemam nameru da idem jer ja ne priznajem taj sud. Ja priznajem sud svoje zemlje“, rekao je Spasić za KRIK.

Drašković je u Srbiji odležao zatvorsku kaznu za ubistvo mafijaša Zvonka Plećića 2000. godine, a prošle godine uhapšen je u Hrvatskoj upravo po nalogu belgijskih vlasti. On je, ipak, izbegao izručenje i nalazi se u Beogradu.

Advokat Andrije Draškovića rekao je novinarima KRIK-a da će se, ukoliko presuda postane pravosnažna, žaliti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

„Belgija ne može da traži izručenje Draškovića, već može da traži da se kazna izvrši u Srbiji, ali verujem da će srpske vlasti to odbiti zbog kršenja ljudskih prava u ovom slučaju“, kaže advokat Veljko Delibašić.

Vukotić je optužen za dva ubistva i dva pokušaja ubistva, a trenutno je u kućnom pritvoru u Novom Sadu.

Njegov advokat Zdenko Tomanović danas je poslao saopštenje medijima u kojem je naveo da su dokazi nezakonito prikupljeni u Srbiji i da belgijski sud nije mogao da ih prihvati.

„Vukotić će nastojati da grešku suda u Briselu otkloni i podseti na nepostojanje zakonitih dokaza, ali će zatražiti od Ministarstva pravde Srbije da preduzme radnje da Belgija, ako u međuvremenu ne oslobodi Vukotića, ustupi Srbiji ovo suđenje“, napisao je Tomanović.

Intervju sa Spasićem KRIK će objaviti sutra!

Jelena Vasić

www.krik.rs