Zbog dragih prijatelja i dobrih ljudi, koji prate moj rad i koji me podržavaju,zbog njihovog traženja određenih objašnjenja, evo, ponavljam i odgovaram zajedno svima, da bismo se što bolje razumeli, da bismo došli u poziciju da zaustavimo naše dalje srljaje u sve veću nacionalnu tragediju, da bismo ponudili konkrena i operativna rešenja za spas države i naroda, izneću svoje viđenje političkog trenutka u kome se nalazimo.
Nadam se da će, posle ovog teksta, biti mnoge stvari jasnije u vezi mojih političkih stavova i najavljenih prolećnih izbora u Srbiji.
Sama suština mog višedecenijskog neslaganja sa političkim ološem, moram tako sve njih da nazovem, jer je to najblaža reč za zločin koji su počinili prema državi i građanima, sastoji se u tome da se moje javno zalaganje odnosi na suštinsko i temeljno rušenje totalitarnog političkog sistema, koga tri decenije imamo u različitim ideološkim oblicima, od agresivnog nacionalsocijalizma do okrutnog neoliberalnog fašizma, dok politički ološ totalitarno političko ustrojstvo zadržavaju samo zbog toga da bi oni mogli da nastave sa pljačkom države i građana i da lično profitiraju iz svog političkog angažmana.
I tu se mi, na moralnom poimanju politike, potpuno razlikujemo i ja ne mogu da pređem preko njihovog stava da moralnih principa nema u politici.
Ne prihvatam, dakle, politiku sjaši Kurta da uzjaši Murta, nego smatram da se moramo osloboditi i Kurte i Murte i zalažem se da građani više nikada ne dozvole nikome da ih iskorištava i jaši.
To se može ostvariti, prema mome mišljenju, jedino razvojem neposredne demokratije i ukidanjem političara kao profesionalnog poziva, tako što ćemo, u nastalom elektronskom dobu, imati takvo zrelo političko društvo da će sva vlast izvorno pripadati građanima, neće biti posrednika između građana i izvršilaca vlasti.
Naravno, izvršioce vlasti ćemo iznajmnjivati, rentirati i angažovati na što kraći vremenski period, merićemo rezultate njihovog stručnog upravljanja, pratićemo ih u korak šta rade i menjaćemo ih iz higijenskih razloga učestalo kao što menjamo prljave čarape.
To je, u najkraćem, moje zalaganje za savremenu politiku i od toga ne želim da odstupim.
Lično, kao što znate, nisam zainteresovan da se operativno bavim politikom, jer je to nedovoljno kreativan posao za mene, ali sam zainteresovan da sa timom najboljih stručnjaka osmislimo, kontrolišemo i pomažemo da se usvojeni planovi našeg ubrzanog razvoja i ostvare.
Zar ovo nije pošteno?
Nažalost, na političkoj sceni Srbije danas nema političkih aktera koji ovu političku ideju hoće da realizuju.
Nisu oni glupi da ne shvataju šta predlažem, nego oni neće to da prihvate, jer prihvatanjem ove moje političke ideje nestaju svi politički pigmeji sa istorijske pozornice.
Politički diletanti, zbog kojih propadamo, nemaju interesa da napuste unosnu politiku, jer u svojim strukama ništa ne znaju da rade, pa stoga, sve ove moje političke ideje, odbaciju sa gnušanjem i beže od mene, zabranjujući moj javni rad kako bi građani Srbije ostali u neznanju.
Iskreno i otvoreno pišem, jer bez iskrenosti i poštenja nema ozdravljenja obolele politike.
Mi smo siromašni, jer su nas politički ološ i tajkuni opljačkali.
Nisu oni bogati jer su vredni, radni, pametni i štedljivi, nego zato što su razbojnici, banditi i bitange.
Sistemske političke promene u našem nastradalom društvu, o kojima ovde pišem i za koje se decenijama unazad zalažem, mogu samo da nastanu ako se moral vrati u politiku i ako lične interse podredimo interesima ugrožene zajednice.
Ko na to nije spreman ,nema šta da traži u savremenoj politici.
Sve priče su, gospodo drugovi, ispričane.
Nikakve političke demagoge, lažove i psihopate nećemo više da slušamo.
Savremena politika traži nove ideje i nove ljude.
Ništa vam novo nisam napisao, samo obnavljamo pređeno gradivo.
Razumem težnju nezadovoljnih, poniženih i opljačkanih, prosvećenih i probuđenih građana, da nešto mora da se menja u društvu ili ćemo potpuno propasti, razumem njihove kritike, apele i pozive da nešto uradimo, mnogi greše pa apeluju na nekoga da to uradi umesto njih, što je veliki politički promašaj, razumem, dakle, svu tu napetost i nervozu u javnosti, ali, moramo biti potpuno iskreni i otvoreni, ne smemo da se lažemo i samozavaravamo, istina je danas takva da moja politička ideja nema dovoljnu podršku među građanima.
Nema ne zbog toga što su građani glupi, kako hoće da ih predstave politički manipulatori, nego zato što su moje političke ideje građanima nepoznate, usled silne medijske blokade od starne režima i potplaćene opozicije.
To je pravo stanje stvari na terenu.
Kako sam poslovan čovek preko tri decenije, uz to bankar starog kova i znanja, onda ne mogu da stanem iza nekog političkog projekta, samo zbog toga što to silno želim da se ostvari, ako taj projekat nema istorijsku snagu da bude izveden.
Vrlo konkretno, da svima bude jasno.
Totalitarni politički sistem ima sve : režim, opoziciju, medije i finansije. Imaju i zastrašene, potkupljene i zavedene građane.
To je njima sasvim dovoljno da vladaju i da kradu i pljačkaju državu i građane.
Naša nova politička ideje nema ništa od toga.
Mi imamo samo jasnu političku ideju i dobru želju da državi i građanima pomognemo da se spase velike tragedije.
Nemamo medije, finansije i članstvo.
Recimo, moju FB stranicu prati preko 35.000 ljudi, ali to nije dovoljno, u ovakvoj konstalaciji snaga, da izađemo na megdan političkom ološu koji ima sve državne resurse u svojim rukama.
Svi nacionalni mediji su zatvoreni za javne ličnosti koje se zalažu za ovakvu ili sličnu političku ideju.
Naši internet nastupi nisu dovoljni da naprave politički cunami, kako bi srušili totalitarni sitem, ali su oni izuzetno korisni da podignu plimu nezadovoljstva, da ponude konkretna rešenja i da rade na pripremanju velikog društvenog preobražaja.
Interneta da nema, mislim da niko ne bi znao da mi uopšte postojim, moje ideje ne bi bile dostupne i mi, koji radimo na prosvećivanju i buđenju zavedenog naroda, morali bismo kao rani hrišćani da se krijemo po katakombama i držimo predavanja.
Promene u društvu ne mogu da se izvrše bez moderne organizacije političkog pokreta.
Moderan politički pokret zahteva : političku ideju, ljude i finansije.
U ovom trenutku političku ideju, za koju se zalažemo u interesu društa, jedini imamo na političkoj sceni.
Ljudi još uvek nemamo dovoljno. To što ljudi lajkuju na društvenim mrežama moje političke ideje, što sve više ljudi čita moje tekstove, to je zaista dobro, radujem se tome, ali to nije dovoljno za stvaranje KRITIČNE MASE koja će se osmeliti da preuzme istorijsku odgovornost u svoje ruke.
Ljudi počinju, sve više, da se oslobađaju straha i sve više nam se javljaju i to je ohrabrujuće za sve nas.
Ali, taj broj ljudi, nažalost, nije dovoljan da uradi nešto značajno na izborima u proleće 2018.godine.
Potrebno nam je omasovljenje političkog pokreta koji će izneti društvene promene.
Za to omasovljenje treba nam – vreme , jer jedino kroz vreme, svojim radom, znanjem, zalaganjem i moralom, možemo da steknemo ono što je presudno važno, ono što je u društvu izgubljeno i što moramo da imamo, a to je – POVERENjE!
Znači, svaki građanin treba da kaže – šta sam ja lično spreman da uradim za dobrobit Srbije?
Kada većina građana bude spremna da to što kažu i urade, umesto da se povlače, razočaravaju ili iseljavaju, tada ćemo imati spremnu kritičnu masu i tada će doći do promena.
To ne može preko noći da se dogodi.
Na tome radimo i ne odstupamo od uspostavljanja i branjenja moralne vertikale u politici.
Najgora pozicija je sa – finansijama!
Automobil ne može da ide bez goriva.
Može vozač da bude najbolji na svetu, ali njegov auto neće se pokrenuti bez goriva.
U ovom trenutku tridesetak ljudi pomaže da osnovne troškove nekako pokrijemo, što nije dovoljno da, pored interneta, obiđemo svako mesto u Srbiji i direktno, u razgovorima sa građanima, pokažemo ko smo i kakvu političku ideju imamo.
Bez finansijskih sredstava nemamo mogućnosti apsolutno ništa valjano da uradimo.
Jedini način da uspemo i da sačuvamo nezavisnost, kako od spoljnih sila , tako i od interesnih krugova unutar zemlje, jedini način da sami spasimo Srbiju je da sami i finansiramo svoj politički pokret.
I to je moguće.
Veliki broj građana mora da finansira svoj pokret malim mesečnim ulozima, čije će se trošenje internetom pratiti, kako bi se poverenje odbranilo.
Dragi prijatelji,
Sve što sam napisao je surova realnost.
Suština političkog trenutka u kome se nalazimo.
Radim i širim ove političke ideje, ali dobar deo radnog vremena moram da budem i na svetskom tržištu, kako bih mogao da obezbedim egzistenciju svoje porodice.
Radim sve što je u mojoj moći i ispunjen sam saznanjem da se ove ideje sve više šire u našem društvu.
Ako je sve ovo objašnjeno jasno, onda se postvlja pitanje – šta da radimo za izbore koji se najavljuju za proleće 2018?
Moje kontra pitanje svima vama – da li se nešto suštinski promenilo na našoj političkoj sceni?
Da li su još uvek na njoj i Kurta i Murta?
Da li se ostvarilo nešto od političkih ideja za koje se zalažem?
Da li je donet novi Izborni zakon?
Da li su sređeni birački spiskovi?
Da li je zabranjeno političarima na vlasti da zloupotrebljavaju državne funkcije?
Da li se ograničava propagandno i finansijski izborna kampanja?
Da li je uvedeno da će političari za davanje lažnih izbornih obećanja krivično odgovarati?
Da li je donet zakon da će za prećenje građanima, zastrašivanja, potkupljivanja i krađu glasova politički akteri biti najstrože kažnjeni?
Da li je donet zakon o lustraciji političara i tajkuna od 1990 do 2017?
Da li je donet Zakon o poreklu kapitala i Zakon o konfiskaciji imovine nastale na privilegijama i monopolima u peridu 1990-2017?
Da li je……?
Mogao bih još dosta toga da navedem, ali mislim da je i ovo sasvim dovoljno.
Ako sve ovo znamo, iskreno mislim da svi,ipak, ovo znaju, onda postavljam pitanje svima vama – ZAŠTO DA IZAĐEMO NA IZBORE na proleće 2018 kada se ništa nije promenilo?
Za koga da glasamo?
Zašto da nas ponovo isti varaju?
Zašto je neko manje zlo?
Zašto da dajemo legitimitet političkom ološu?
Zbog svega ovde navedenog, zbog vremena koga nemamo, zbog ozbiljnosti političke situacije u kojoj živimo, zbog nove prevare koju nam spremaju režim i potplaćena opozicija, zbog političkih ideja na kojima radimo i koje imaju sve više pristalica u narodu, na osnovu zdravog razuma našeg drevnog naroda i moralne vertikale u nama, smatram da moramo da BOJKOTUJEMO IZBORE!
Nećemo da budemo dekoracija za novu prevaru!
Nećemo da učestvujemo u cirksu koji se sprema!
Nećemo da nam politički ološ vređa inteligenciju!
Nećemo da nam se smeju i Kurta i Murta!
Šta hoćemo?
Hoćemo da nastavimo svoju prosvetiteljsku misju!
Hoćemo timski rad moralnih ljudi!
Hoćemo da se povezujemo i zajedno da menjamo društvo?
Hoćemo da odbranimo Republiku od tiranije političkog ološa!
Šta treba da radimo da bojkot izbora ima smisla sam napiso u tekstu :
www.srbin.info/2017/09/07/dragas-promena-izbornog-zakona-ili-bojkot-izbora/
Evo, sve sam otvoreno napisao.
Smatram da ideje za koje se borimo nisu samo za jednokratnu, prolećnu upotrebu 2018.godine.
Nastaju veliki tektonski poremećaji u politici.
Znamo šta mora da se radi za ozdravljenje društva i imamo ljude u zemlji i rasejanju koji su dorasli ovom istorijskom zadatku.
Potrebna nam je kritična masa za preobražaj društva.
Na tome radimo iz sopstvenog znanja, snage i finansijskih mogućnosti.
Gde ste vi u svemu ovome?
Sve,ipak, zavisi samo od vas.
Branko Dragaš
dragas.biz
КАО И СВАКИ, И ОВАЈ ТЕКСТ ГОСПОДИНА ДРАГАША САМ ПРОЧИТАЛА И СВАКУ РЕЧЕНИЦУ БИХ ПОТПИСАЛА. САДА ИДЕ ОНО „АЛИ“ БОЈИМ СЕ ДА СЕ КУРТА И МУРТА ЗАЈЕДНО НА КОЊУ КОЈЕГА МИ ХРАНИМО ВРЛО ЧВРСТО ДРЖЕ, АЛИ НЕ ЗАТО ШТО СУ СНАЖНИ ЈАХАЧИ, ВЕЋ ЗАТО ШТО НЕМА КО ДА ИХ СКИНЕ. А ГОДИНЕ МИ КАЖУ ДА СЕ КУРТА И МУРТА СМЕЊУЈУ.
ЗА ИЗГРАДЊУ ЗРЕЛОГ ПОЛИТИЧКОГ ДРУШТВА ПОТРБАН ЈЕ ЗРЕО НАРОД. ДА ЛИ СМО? ПРОЧИТАХ НЕГДЕ „УЉУЉКАН МИР ЈЕ НАЈСИГУРНИЈА КОЛЕВКА РАТА“ И бИ !
ИМА КО ДА ОСМИСЛИ НОВЕ ИДЕЈЕ, АЛ’И КО ЋЕ ДА ИХ ПОДРЖИ ?
МИ СМО ДРУШТВО „НЕ ТАЛАСАЈ“ О Д КОГА СТВОРИТИ КРИТИЧНУ МАСУ’? У МЕСТУ УДАЉЕНОМ САМО 40 КМ ОД БЕОГРАДА СВИ ГЛЕДАЈУ САМО РТС И РИЈАЛИТИЈЕ КОЈИМА МИ ЈЕ ГАДНО ДА СПОМЕНЕМ ИМЕ., АЛИ И ТО СУ ГЛАСАЧИ. ГЛАСАЧИ, НЕГО ШТА!
НЕЋЕМО НА ИЗБОРЕ? Е, ПА ОНИ ХОЋЕ! ЕТО НАМА И КУРТЕ И МУРТЕ
Hm,hmm…nas,oko 44%,vec duze vreme ne izlazi na ibore, sto znaci da za Srbiju ima nade. Srbija je finansijski unistena,nalazi se u finansijskom ropstvu “ stranih investicija „, i nada sve MMF. Nekada, srednje razvijena zemlja (SFRJ)…svesno u desno,srozala se na pocetak. Mozda je potrebna,neka nova “ Krajgerova komisija“, da istrazi,popise rudne i mineralne resurse i vlasnistva,,ukljucujuci i “ inventar osnovnih sredstava“..saldo “ uspeha i sranja“, poslednje dve decenije,pa i vise. Nije na odmet,oformiti,“ fond za nuzni razvoj „,oslanjajuci se delom,na predlog,pokojnog Stojana Nebadovica..“ nekreditni novac „…sa,nekom,ogranicenom sumom i rokom.