Objavljeno: 17. Maj 2017.

Branko Dragaš: Ćutanje

U ćutanju je sigurnost, napisao je mudri Andrić. Kada čovek ćuti, onda ne možemo ništa da kažemo o njemu. Možda je genije, a možda je i glupak. Ćutanjem on zadržava oreol tajanstvenosti.

Branko DragašI ponašamo se prema njemu sa poštovanjem. Sve dok ne progovori. Kada progovori, toga više nema, jer se deklarisao. Kada čovek nešto govori, ma koliko glupo bilo, to se vremenom, ipak, nekako i zaboravlja. Problem nastaje kada glup čovek pokušava da piše. I da iznosi neko svoje mišljenje. Koje nema. Taj nesretnik ne samo da ne zna da piše, funkcionalno je nepismen, nego ne zna ni da misli. Ali, on, uporno nastavlja da piše i da pokazuje svoju glupost.

I ne samo to, on postaje bezobrazno agresivan i nameće se kao nekakav autoritet u javnosti. Njegova upornost, bezobzirnost i prostakluk, glasnost i urlanje, dovodi do toga da se kulturni, vaspitani i obrazovani svet povlači i da prepušta javni prostor tim glupacima. Tako se u javnosti glupost i primitivizam širi geometrijskom progresijom.

Internet je demokratizovao tu glupost i potpuno uništio nivo i kvalitet javnog govora. Svako može da priča i piše šta hoće. Nema granice. Nema stida. Nema srama. Svako može da trtlja, brblja,toroče, lupeta, blebeće, da pljuje, povraća, urinira, kaki ili da se preserava, bez ikakvog ograničenja jer čitav javni prostor je pretvoren u kanalizaciju, svuda smrdi, svi su uprljani i niko nije čist. Tako govna isplivavaju na površinu. I društvo upada u kloaku.

Toga nije bilo u vremenu kada je moja generacija odrastala. U vreme odrastanja moje generacije znao se red. Recimo, u kući moga đeda deca nisu mogla da jedu za stolom sa starijim. Jednostvano, tu nam nije bilo mesto. I nikome nije padalo na pamet da zatraži da sedi za stolom sa odraslima. Dobijali smo da jedemo ono što nam se stavilo na naš sto. I nije bilo izbora. Morao si da jedeš. O tome da se uključimo u razgovor odraslih i ozbiljnih ljudi za stolom bilo je nezamislivo. Ćutali smo, slušali i učili život. Slično je bilo i u društvu u kome smo odrastali.

U to vreme pisali su Pekić, Andrić, Selimović, Krleža, Crnjanski i bilo je nezamislivo da neki nepismeni i neškolovani građanin, grlat i bezobrazan, kaže ili napiše nešto o stvarima o kojima nije ništa znao. Komunistički političari, ideolozi i komesari komiteta, morali su po partijskom zadatku da se oglašavaju i deluju, ali su to nerado radili, jer su znali na koje velikane udaraju.

Danas to više ne postoji, jer je neoliberalni kapitalizam, koristeći se internetom, demokratski razorio sve vrednosti u društvu, bacio društvene vrednosti u kaljugu i dozvolio svakom primitivcu da može da gazi one ljude i one ideje i principe koje ne razume, jer je sve to upakovano u propagandu o građanskim pravima u totalitarnom ustrojenom društvu, gde su konzumenti pretvoreni u dužničko roblje. Suština spasa čovečanstva se nalazi u rušenju totalitarnog ustrojstva društva i uspostavljanju onih vrednosti koje su zasnovane na zananju i radu. Zasnovane na ostavrenom delu. Zasnovane na onome što svako od nas daje zajednici. To je jedini smisao mog javnog delovanja.

Nikada mi nije bilo jasno kako neko može da govori i piše o knjizi koju nije pročitao. Kako neko može da govori i piše o nečemu o čemu ništa ne zna. Kako neko može da piše, kada je nepismen i to javno pokazuje. Kako može da ostavlja tragove svoje gluposti. Kako ga nije sramota?

Zato savet svima onima koji hoće da se bave javnim dobrom. Knjige u šake! Počnite da čitate. Odmah! Ozbiljnu literaturu. Počnite da izučavate ozbiljne mislioce. I od njih učite. Čitajte godinama, uporno i dosledno, sistematski i temeljno. Posle dugih godina čitanja, učenja i razmišljanja, pisanje se samo rađa. Internet morate da zamenite drevnim knjigama. Čika Gugl samo prenosi informacije, knjige nam daju večna znanje. Kada to shvatite, onda će sve da dođe na svoje mesto.

Zato poslušajte i naš narod – pametniji ste kada ćutite.

Branko Dragaš

www.dragas.biz

1 Komentar
Napišite komentar
  1. Gordana piše:

    Poštujem gospodina Drgaša i, kao neko ko povremeno daje komentare, postidela sam se svih svojih pravopisnih grešaka.

    Na komentar imam dve primedbe;
    – google može biti odličan i brz izvor informisanja ako znate da ga koristite i ako imate dovoljno osnovnog obrazovanja, i izgrađen stav, koji bi bili osnova vaše kritičnosti u prihvatanju izguglanih informacija
    – mislim da, sa jedne strane, mnogo ljudi nije sposobno da iz pročitane knjige izvuče suštinu ( ovde se ponovo vraćamo na osnovno obrazovanje ali i odgoj tj. vaspitanje), odnosno sa druge strane, čitanje knjiga smatra razbibrigom i odlučuje se za teme koje ne opterećuju ni mozak, a ni savest (i ovde se dotičemo vaspitanja).

    Slažem se da je kroz internet, sloboda mišljeja pokazala i svoju mračnu stranu jer je mnogim anonimusima omogućila da izađu iz svojih mentalnih podruma i da, skriveni u ličnom mraku, vode virtuelne ratove sa, mogućim, konkretnim posledicama. Ali mislim i da je internet omogućio izražavanje mišljenja i stava širokim masama koje, ma u kojoj meri to bilo, mogu da obrazuju, usmeravaju, utiču na društveno-političke tokove, povezuju istomišljenike i sl.

    Temelj svake promene je odgoj i obrazovanje. Sve ostalo su samo varijante na temu nadogradnje ličnosti i promene sistema.

Ostavite komentar

Poštovani, molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija „Korena“ zadržava pravo da skrati ili ne objavi komentare anonimnih čitalaca, koji sadrže direktne pretnje, neosnovane optužbe, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.