Kako sam video istraživanje sociologa Srećka Mihailovića, koji je profesionalac i kome možemo da verujemo, iz oktobra 2016 ?
Evo mojih zapažanja :
Nismo još dotakli dno bede, jer je samo 19% građana reklo da loše žive i 7% su priznali da im je veoma loše. Znači, ima još dosta prostora za demagogiju, varanja i lažna obećanja sadašnjeg totalitarnog režima.
Gotovo jednak broj onih koji misle da stvari u Srbiji idu u dobrom smeru i onih koji misle da ne ide dobro, ali većina -38% smatra da stojimo u mestu. Kada stojite u mestu to je komforniji položaj, nego kada propadate. Znači, stanje je još uvek dobro, jer ne propadamo.
Kako idu stvari kod vas? Većina građana – 52% misli da stoje u mestu, što je, opet, bolje nego da se propada. Znači, nema još razloga za pobunu.
Građani su optimisti. Nada se da će biti bolje -40%. Znači, nada nije umrla i to pokazuje neobičnu vitalnost našeg naroda.
Građani smatraju – 66% da veoma mnogo,mnogo i osrednje rade. Znači, da loše ne žive, što su već priznali, jer rade.
Prihodi ne odgovaraju radu koji se ulaže, misli – 54% građana. Nezadovoljstvo neadekvatnim prihodima je posledica stajanja u mestu.
Svojim životom je nezadovoljno samo 7% građana. Oni su, ipak, manjina koja ne može da promeni društvo koje stoji u mestu.
Status anketiranih -51% nije u radnom odnosu, ne rade za novac ili neke nadoknade. Nisu nezadovoljni. Ne žive loše. Optimisti su i stoje u mestu, jer ih drugi izdržavaju, ali misle za sebe da mnogo rade. Da li se stajanje u mestu smatra teškim radom?
Samo 3% anketiranih ima platu iznad 60.000 dinara. Ako znamo da polovina ne radi ni za kakav novac, nego su izdržavani, i ako je realna minimalna potrošačka korpa na tom nivou njihovih primanja, postavlja se pitanje – kako preživljava većina koja prima mnogo manje i koja tvrdi da je dobro, nije nezadovoljna i veliki su optimisti?
Anketirani pripadaju -70% višoj i nižoj srednjoj klasi, koja još nije propala i koja se još uvek nada da neće propasti. Oni neće ništa da rizikuju i da menjaju, sve dok ne budu potpuno propali. Čekamo.
Čak 20% anketiranih nema decu. Oni koji imaju, nadaju se da će njihova deca da žive, ipak, bolje od njih.
Politiku razume samo – 15% građana. Iskreno su to priznali. Kada oni koji ne razumeju politiku, odlučuju u politici, onda je rezultat ova propast. Političari mogu da budu spokojni. Manipulacija se nastavlja.
Nikakav uticaj u politici nema -91% građana. Znači, demokratija je farsa kojom se pokriva vladavina 1% onih građana, koji priznaju da imaju uticaj u politici.
Samo 3% građana su politički aktivni i oni vladaju onima koje politika ne zanima ili nemaju vremena za politiku. Političari su uspeli da stvore idealne uslove da se profesionalno bave politikom.
Ravnodušni prema političkim stranakam ili ne podnose političke stranke -65% anketiranih, koji izlaze i glasaju za političke stranke.
Na predsedničkim izborima – 51% ne zna za koga da glasa, ali će izaći na izbore. Politika se tako pretvorila u kazino. Za nezavisnog, vanstranačkog kandidata bi glasalo samo – 6% anketiranih.
Većina od 56% smatra da je važno ko će da bude predsednika, ali ne zna za koga da glasa, jer ih politika ne zanima, ali će izaći da glasaju.
Koji je lider najbolji? Vučić je uspeo da stigne Tita. Svakodnevna demagogija je dala rezultate. Građani su optimisti, ne žive loše i čekaju da im lider donese veće plate za rad koji ulažu, jer većina ne radi.
Izvor moći i uticaja u Srbiji za 80% je Vučić. Kult vođe je uspostavljen.
Čovek ne može u životu ništa da promeni smatra -51%. Zato su optimisti. Čekaju Vođu, koji će da reši njihov život.
Ako naporno radim, mogu da ostvarim svoje ciljeve – 55% anketiranih se slaže, mada znamo nisu zadovoljni svojim primanjima za uložen rad, jer većina uopšte ne radi, stoji u mestu, optimistički je raspoložena i čeka da Vođa sve reši.
Ovoj državi je potreban jak Vođa kome će narod verovati i koga će slediti – 74% se slaže. Totalitarizam nema alternativu.Vođa nije slep.
Za čvrstu ruku se zalaže 66% . Ruka očvrsne navlačeći vojničku čizmu.
Poslušni ljudi su korisniji društvu, nego oni koji se bune – samo 17% se pobunilo. Čvrsta ruka Vođe traži poslušne.
Partije služe samo interesima svojih vođa- 76% se slaže i traže Vođu.
Učlanjenjem u partiju se lakše dolazi do posla – 84% se poslušnika slaže i čeka svoju priliku da se domogne nekakvog posla u državi kojom čvrstom rukom upravlja Vođa.
Izneo sam neke, meni interesantne, rezultate ankete.
Mislim da je to prava slika o nama danas.
Realna slika o političkom stanju u Srbiji.
Poraženi ste?
Nemojte da se razočaravate.
To je pet godina neprekidnog i svakodnevnog ispiranja mozga demagogijom Ace Dramosera.
Ovo su rezultati tog njegovog spinovanja javnosti.
Mi nastavljamo našu dalju borbu.
Nema predaje.
Istorija je učiteljica života.
Ima li smo Vođe koji su dobijali mnogo veći broj glasova od Dramosera.
I imali su veću popularnost.
Danas su zaboravljeni na smetištu istorije.
Borba za demokratiju, slobodu i bolji život tek počinje.
Sve se ovo može promeniti.
Branko Dragaš
www.dragas.biz
Баш сам се питао како би изгледао један овакав „ментални“ пресек становништва Србије. Бројке су битно горе него што сам (и поред свега) очекивао, мада би било добро знати колика је статистичка репрезентативност ове анкете (величина узорка, рурално-урбани кључ, старосни и полни састав итд.). Али не мислим да је то само Вучићева „заслуга“. Оваква болесна равнодушност према оном што им се догађа – а ту пре свега мислим на одсуство минималног напора да се обавести о чињеницама, јер од тога се почиње – има дубље корене.