Ivica Dačić i Tahir Hasanović
Trilaterala dolazi u Beograd.
Ko je dovodi?
Tahir Hasanović.
Ko je taj?
Evo još jednog u nizu bitangi naše tranzicije. Političar koji menja mišljenja i ideologije kao prljave čarape, koji je lakej svakom režimu i koji je bogat i uspešan, jer je Srbija siromašna i propala.
Tu barabu poznajem još od studentskih dana, kada je bio skojevac, titoista, ideolog samoupravljanja, radničke klase, bratstva i jedinstva, avangarde saveza komunista, kada nas je ubeđivao da je socijalizam poslednji stadijum pred naš končan ulazak u komunizam, besklasno društvo u kome će svako dobijati stanove od društva, a ne samo studentski aktivisti u Univerzitetskoj konferenciji, crvena buržoazija, koja je imala velike plate, kola, vozače, sekretarice, stanove i koja se spremala da preuzme upravljanje socijalističkom državom.
Zbog takvih skotova, studetskih aktivista u odbrani socijalizma i društvene svojine, imao sam velike neprilike, moj tekst za tadašnji STUDENT o studentskim buržujima, profesionalnim političarima i otimačima društvenih stanova, izazvao je skanal i velike napade na mene.
Ostao sam u tim napadima, naravno, usamljen, mada su svi znali da govorim istinu, jer je moć tih mladih komunistilčkih bitangi bila ogromna i niko nije smeo da im se suprostavi.
Tahir Hasanović i ostale njuške iz njegove bande za promovisanje socijalizma i tekovina revolucije imali su otvoren i siguran put, te 1982, kada sam diplomirao, prema državnom vrhu i niko ih nije mogao da zaustavi u njihovoj ogromnoj ljubavi za socijalizam i odbrani bratstva i jedinstva naših naroda i narodnosti.
Mene operativno politika nikada nije zanimala i usmerio sam se prema privredi, tako da sam, radeći na jugoslovenskom tržištu, potpuno izgubio interesovanje da pratim političke karijere skojevaca sa univerziteta. Mislio sam da se taj karijerista i poltron uvukao u neki CK – Centralni Komitet komunista, da tamo glođe neku veliku socijalističku apanažu i da nastavlja da širi ideje marksizma i lenjinizma o imperijalizmu kao poslednjem stadijumu umirućega kapitalizma.
Posle mog sukoba sa Miloševićem u jesen 1988. godine na sastanku sa nama bankarima, posle mojih opominjućih tekstova, koje niko nije smeo da objavi, da politika nacionalsocijalizma nije dobra za nas Srbe, primetio sam da je jedan od jurišnika Miloševića postao i taj prevrtljivi Tahir Hasanović.
Njegovu pacovsku njuška, koja odaje pohlepnost i lukavstvo, nikada se ne može zaboraviti. On me je podsećala na Žozefa Fušea, budućeg vojvodu od Otranta, plemića i bogataša, koji je preživeo Dantona, Maru, Robespjera i Napoleona, tvorca tajne policije, rođenog izdajnika, krvnika,bednika, intriganta, spletkaroša, fukaru, koga sam opisao u mojoj priči HERMELIN.
Neobično kako je TH uspeo da postane naš Žozef Fuše.
Isti nepogrešiv instikt kada treba promeniti stranu, kad je vreme da se to uradi i kako se uvući novom gospodaru, nagomilavajući sve veće bogatstvo u svoje bisage.
Opisao sam u svojoj priči da je Fuše uspevao, svojim povijenim i velikim nosem, da nanjuši u kom smeru će se kretati nova politika, nepogrešivo je mogao da nanjuši pobednika, tako da njegovo menjanje gospodra je bilo samo u funkciji pravljenja sopstvenog kapitala i političke karijere.
Pogotovo je interesantno da je Fuše bio prvi evropski policajac, koji je oformuo službe policije i uveo tajne doušnike na sve strane, dok je naš domaći Fuše svoj politički i bogataški uspeh mogao da zahvali dobrim vezama sa policijom i tajnim službama. Na početku jugoslovenskim, posle srpskim i na kraju stranim službama, čiji je postao operativac na terenu.
U sukobu Ivana Stambolića i Slobodana Miloševića, naš junak prepoznaje u Miloševiću novog gospodara Srbije i postaje veran pas gonič u lovu na uzimanje apsolutne vlasti u Srbiji. Nacionalsocijalistička propagnda, ratovi, hiperinflacija, gubljenje teritorija, iseljavanja našeg naroda, to ništa ne smeta ovom pohlepniku da bude odani sluga svom gospodaru, a kada je ojačala Baba Jula, njegova odanost je prema Gospodarici Srbije.
Naravno, politika ne može bez biznisa, pa tako se TH povezuje sa proračunatim Dušanom Mihajlovićem i tako se otvara put za veliko pravljenje para.
O ostalim njegovim mahinacijama čitajte na društvenim mrežama.
Moje je samo da osvetlim lik ove tranzicione protuve.
Nadam se da će osvetljavanje ovakvih likova pomoći našim građanima da se probude iz opsesivne potrebe da bespogovorno veruju i glasaju za politički ološ.
Dakle, pišem o anatomiji političkog ološa.
Raskrinkavam ih, jer je to jedini način da ih izložimo kritici javnosti.
Petooktobarski preokret je zatekao TH na strani onih snaga koje su rušile despotski režim, jer je on na vreme, njušeći promene, uhvatio kontakte sa budućim vladarima Srbije i tako je uspeo da svog konja za trku, Dušana Mihajlovića, progura da bude ministar policije u DOS –ovoj vladi.
Tako je postao nedodirljiv.
Reforme su bile idealne za značajno uvećavanje njegovog početnog kapitala.
Član upravnog odbora Centro banke je optužen da je pregovarao sa Kipranima oko para. Inkasirao je za svoje akcije 2,3 miliona evra, kako pišu mediji, na način da je iz kredita odobrenog njegovoj firmi kupovao akcije banke u kojoj je bio član Upravnog odbora. To je nedozvoljena radnja na finansijskom tržištu.
Pošteno!
Pa, šta?
Tako braća rade.
Tako se zida sopstveni kapital.
Danas vidim da je skojevac Tahir Hasanović mason. Ima neku veliku funkciju. Ne razumem se u tajna društva i njihove činove. Samo se hvali da je mason visokog ranga. Pregledao sam na inernetu slike o njemu i jasno je da imamo posla sa uspešnim kapitalistom, bogatim čovekom, tajkunom, koji se slika svuda po svetu sa velikim facama i koji je uspeo da dovede Trilateralu u Beograd.
To je kratka slika o ovome komunisti, marksisti, lenjinisti,samoupravljaču, skojevcu, nacionalsocijalisti, julovcu, kandidatu za zeta, obaveštajcu, saradniku, političaru iz senke, kapitalisti, tajkunu, lobisti, masonu, trilateralcu, vitezu nekih redova, reformisti, humanisti i apostolu Novog svetskog poretka.
Evo šta je u jednom interbju rekao:
„Mi smo bratstvo dobrih ljudi na dobrom glasu, koji plaćaju poreze, brinu o porodici, komšijama i čine sve da njihov svakodnevni život zrači lepotom, mudrošću i snagom“
Divno!
Dirljivo!
Prosto čovek da se rasplače.
Komunistički odgovorno.
Kapitalistički humano.
A na njegovom sajtu piše:
„Tahir je jedan od dvoje ljudi na Balkanu koji imaju diplomu poznatog Dale Carnegie kursa za liderstvo i ljudske odnose u Sent Luisu i ovlašćeni je Dale Carnegie instruktor. Danas druge uspešno podučava veštinama ljudskih odnosa, poverenju i entuzijazmu, koji su preko potrebni ovom delu sveta. Predsedništvo EWB nedavno je imenovalo Tahira na mesto Izvršnog sekretara Srpske nacionalne grupe Trilateralne komisije“
Poverenje u ovom delu sveta je izgubljenu.
Tu je provereni čovek da nam vrati poverenje.
On će nas naučiti veštinama ljudskih odnosa.
Naučiće nas entuzijazmu.
Naučiće nas kako se od socijaliste, komuniste i skojevca postaje kapitalista, tajkun, mason i trilateralac. Sluga Familije.
Aferim!
Šta još da napišem?
Jebeš masone, tajna društva i trilateralu, kada je ovakva fukara i dripac njihov član.
Imam predlog, da se dogovore I jedan isrugi pa neka nešto urade za ovu zemlju koja im je dala sve što je mogla.
Sve sto je gospdin DRAGAS izneo o ovoj BITANGI je tacno.licno je moja porodica osetila njegovu moc preko raznih sumnjivih likova t,j TAJNIH DRUSTAVA i jos uvek pokusavaju da nas uniste.ali poslovica kaze KO DRUGOME JAMU KOPA , dalje znate.
ovde se ne radi o dragašu,već o ovom skojevcu.
Upoznao sam Branka Dragasa! moj zakljucak i vidjenje da covek nije patriota , da u sebi nema trunku postovanja prema Srbiji, da mu je novac i licno bogatstvo velika preokupacija. Čovek koji je kriticar na racun uspesnih. Čovek koji sedi u Beogradu da bi zauzeo poziciju i da nezna koliko krava ima sisa a kamoli sta je srbski domacin!
А ми упознасмо „Станка Ковачевића“ Бота…
Nije ovde Branko Dragas predmet clanka,koji je po meni apsolutno realan,jer ja poznajem neke druge koji bijahu normalni i obicni momci ali posle preko Rotary i ostalih „uvlaka shema“ postali neko i nesto a u stvari radilo se i radi iskljucivo o parama,vezama,moci-sav taj njihov populizam i „dobro“ koje cine narodu je ordinarna laz.Rezimirajuci Branko je lepo i tacno opisao ovog Trilateralnog pacova.Pozdrav
Nadam se da će osvetljavanje ovakvih likova pomoći našim građanima da se probude iz opsesivne potrebe da bespogovorno veruju i glasaju za politički ološ.
———————————————————–
Ovo si „uspio“ da promisliš i napišeš u jednom dahu, a meni bi za ovo trebala još jedno barem dva života od po 80-tak godina!
Što ti to znači „naši građani“, g-dine Dragašu?
Ko su to „naši građani“, i što će oni meni lično, i kakva mi je duhovna, fizička ili materijalna korist ili zadovoljstvo od „naših građana“?
Zar se malo govana izručilo po glavi „naših građana“, i zar je malo proizvoda debelih crijeva koja smo gutali, koja gutamo, i koja se tek „krčkaju“… samo što nijesu?
Kakvi su to napadi na ovog Srbina islamske vjere (ili trilateralsko-bildemberske, ko bi to znao), a nema ni jednog napada na one kojima još uvijek ništa jasno nije, i kojima ne smeta što se svakodnevno veoma dobrovoljno (dragovoljno) pišaju i seru po dušama pomlaćenih, poklanih, proćeranih, popljačkanih i na sve načine ojađenih Srba, odnosno „naših građana“?
Dje su ti popišani „naši građani“ da dođu i da bučno protestuju pred zgradu đe će ova mafija da seiri?
Ako bi to uradili, niko ih ne bi mogao proćerati iz Srbije, jer druge države nemaju… a nema se ni toliko apsana da očas posla po’apse i pozatvaraju jedno, recimo, 100 do 200 ‘iljada duša.
Ja, koji „preko bare“ odbrojavam dane, ni da pisnem ne smijem u Kanadi, jer bi me odma’ proćerali „tamo odakle sam se dopelao ‘vamo“.
A nijesu oni mene molili da me prime, no ja njih.
Zašto bi se ova trilateralska fukara obazirala na te „naše građane“, kad je i meni lično „pun Q…“ tih građana, koji nonšalantno prolaze pored ustaške, arnautske, britanske i da ne nabrajam već čije sve ne NATO ambasade, i kojima su sve te ambasade, sve te zgrade u kojima se detaljno razrađuje SJEBAVANJE Srbije „sasvim o-kej“ (kako pjevahu „7 mladih“)?
Da li svi ti „naši građani“ misle da su ti trilateralci, bilderbežani i ostali obične tikve, bez grama mozga?
Zar oni trebaju da zamijene „naše građane“, pa da nam krene boljitak?
Slušaj me što ću da ti kažem: da li je moguće da samo ja od toliko miliona tih „naših građana“… samo ja uporno lajem, režim, kidam i ujedam kad ugledam „crveno-bijele kockice“?
Ako si i ti nešto rekao na temu ustaškog barjaka, a ja to od ove silne prenatrpanosti sajtovima i taze vijestima ne pročitah, onda ti se iskreno izvinjavam.
Koliko se sjećam, ni jedna ti tema nije posvećena tom TEMELJU našeg pada ne u blato, nego u krečanu.
Ovaj šćipetarski „samaljot“ je nešto što neminovno čašćava one koji pored dva zdrava oka ništa ne vide… i koji sve one što utrčaše u teren da mlatnu „barem jednog Šipca“ nazivaju huliganima.
Da li će se ikad roditi Šipac koji će da one svoje što se vesele pisanju po Škija prestonici, i u Tirani, i u Prištini… da ih nazove huliganima?
NE!!!
Što bi onda ova svjetska mafija imala obzira prema „našim građanima“, a znaju da će ih naši uniformisani kerberi i poltronske ljige od političara bolje čuvati u Srbiji, no u bilo kojoj drugoj državi… ili koloniji?
Dakle, dok tebe smeta ovaj Srbin islamske vjere, meni je on od drugorazrednog značaja kad ga uporedim sa Antinim stijegom.
ANTIN BARJAK JE TEMELJ SVESRBSKOG SAMRTNOG ROPCA!!!
Poznajem i jednog i drugog.Mislim da Branko nije toliko cist i bezgresan da moze da baci kamen na Tahira.
Gospodine Dragaš ! Zamolio bih komentar dva pitanja :
1.Kad god vas pokušavam predstaviti kao jedinog spasioca Srbije,bar 80% reaguje površnom besmislicom :*Zar onaj što je opljačkao male akcionare*.Nađite način da razuverite j
avno obmanute i zavedene mase !!!
2.Šta je i u čijoj je službi Ljubiša Milanović, *nesuđeni konobar u kafiću Danice Drašković*,po sopstvenoj prognozi ??? Da ne verujem uvas,ne bih vam se ni obratio.
Srdačan pozdrav,Branislav