Branko Dragaš: Mrcvarenje

Živimo u doba mrcvarenja. Propadanja i urušavanja. Ne daju nam da propadnemo brzo. Plaše da to ne dovede do preranog buđenja. Otrežnjenja koji će da izazove pobunu naroda. Zato nas ubijaju mrcvareći nas. Mrcvarenje možemo da prekinemo samo opštom pobunom. Nepristajanjem naroda na mrcvarenje. Nepristajanje podrazumeva osvešćivanje građana. Zatucani i zadojeni građani, povodljivi i ucenjeni, ne mogu da se pobune.

Osvešćivanje dolazi učenjem od prosvećenih ljudi. Mudraca. Koji prenose znanja, ideje i rešenja u korist cele zajednice. Koji ništa ne traže za sebe. I koji natapaju svest građana idejom o pobuni i opstanku. Prosvećeni ljudi su lučonoše. Znaju da osvetle put našeg spasa. Oni imaju moralnu vertikalu. Čisti su i nepotkupljivi. Strpljivi i uporni. Znaju da moraju da se izbore za zajednicu. Znaju da nam niko neće ništa pokloniti. Istorija ne poznaje čin poklanjanja. Oni koji nam nešto poklanjaju su novi tirani.

Ostaje da se vidi koje je vreme potrebno za buđenje zavedenih. Odnosno, kada se stvara istorijska kritična masa za promene. Od toga zavisi i vreme i brzina našeg oporavka. Zavisi i od toga koliko je naša propast duboka. Mi danas ne znamo dubinu naše nesreće. To što naslućujemo nije konačno. Tek kada srušimo totalitarnu vlast moći ćemo da napravimo presek stanja.

Jasno je da u vremenu do buđenja neprekidno gubimo narod i teritoriju. Štetočine na vlasti, korumpirani i pohlepni, rade za naše istorijske neprijatelje. Zato su ih i doveli na vlast i pomažu im da opstanu. U proticanju vremena mi sve više gubimo.

Najgore što može da se desi je da izgubimo i državu i narod.

Odnosno, da Srbi konačno nestanu. Na opšte oduševljenje naših neprijatelja. To je najgori scenario koji može da nam se dogodi. Bolja varijanta za opstanak je da buđenje i otrežnjenje bude danas trenutno.

Zato je bilo važno da se srbstvo brani u Kninu i na Kosovu, umesto da se brani u Beogradskom pašaluku. Ali, nažalost, blentavi i sumanuti srpski politički ološ to nije razumeo. Pokušao sam tih godina političkim skotovima to da objasnim, ali nije vredelo.

Ako, daleko bilo, ipak, pristanemo na mrcvarenje i padnemo da se branimo na granicama nekadašnjeg Beogradskog pašaluka, onda je to poslednja linija odbrane pred konačan nestanak. Tada više nemamo izbora. Ili ćemo zaista da nestanemo ili ćemo se obnoviti i vaskrsnuti.

To je veliko opterećenje za nas danas i za naše potomke. Ali, gospodo drugovi, to je i veliki izazov. Koji traži velike istorijske ljude. Sve sam napisao. Ništa nisam novo rekao. Znam šta nam je činiti. I na tome radim.

Srbskih 7527 godina nas sve iskušava.

Branko Dragaš

dragas.biz