Režimski list POLITIKA je dobio nalog da se obračuna sa savetnicima Đinđića. Politika je poznata po tome da služi svim režimima i da je devedesetih bila udarna pesnica Despota, ne čudi me što POLITIKA izvršava naloge Ace Dramosera. Oni su specijalisti za čuvanje ugleda i dela Vođa.
POLITIKU sam prestao da čitam kada je u dva dana moj nekadašnji prijatelj, neoliberalni fundamentalista i ljubimac tajkuna, novinar Miša Brkić objavio intervju sa kragujevačkim tajkunom Spasojevićem, koji je privatizovao i uništio nekadašnjeg tekstilnog giganta 22 DECEMBAR, pa su se okomili na mene, jer sam stao u zaštitu prevarenih i opljačkanih radnika i penzionera.
Tražio sam po Zakonu o štampi da na istom prostoru u istoj veličini objave 54 moje tačke odbrane. Nisu smeli. Moj odgovor palanačkom novobogatašu i novinaru potrčku nije ugledao svetlost javnosti.
Evo, sada ponovo, režimska POLITIKA dobija nalog da me napadne.
Povod, incident u Londonu kada je Đinđićev telohranitelj Nikola Sandulović napao velikog maga ekonomske nauke, čoveka koji nema jedan radni dan u struci, čuvenog demagoga i obmanjivača Acu Dramosera.
Brže bolje su novinarčići krenuli da brane svoga Gazdu.
Naslov teksta : „ Fabrikovanje Đinđićevih savetnika“.
Tri slike : Zoran Janjušević, Beba Popović i ja.
Tako sam se našao u odabranom društvu sa kojima nikada ništa nisam imao. Nisam ih ni poznavao. Sa Đinđićem sam se upoznao 1988, intenzivno smo se družili od 1989 do februara 2001, ali ovu dvojicu sa slike nikada nisam video, niti sam čuo za njih, sve dok se nije dogodila petooktobarska kontrarevolucija.
Otkuda ja u toj ekipi fabrikovanih savetnika?
Prva rečenica teksta sve otkriva ; „ Londonski incident je samo podsetio na ljude koji su u pokojnom premijeru tražili zaklon za svoje problematične poslove“.
Opa, sada je jasno da sam i ja jedan od tih koji je tražio zaklon za svoje problematične poslove.
I evo kako je to napisano u režimskoj POLITICI :
„U priči o Đinđićevim savetnicima se po kuloarima pominje da je ekonomista Branko Dragaš navodno obilazio pojedine firme, predstavljajući se kao Đinđićev savetnik i kada tu funkciju više nije obavljao jer je savetnik bio relativno kratko, i to odmah po formiranju Đinđićeve vlade.“
Zamislite istraživačko novinarstvo koje se bazira na izvorima iz kuloara, gde se, eto, pominjem i ja da sam navodno obilazio firme, predstavljajući se da sam Đinđićev savetnik?
Nalog sa vrha režima je jasan. Novinari nemajući izbora, oslonili su se na moje pominjanje po kuloarima.
Radi istine, koja je mnogima poznata, jer ništa ne tajim, napisaću odgovor režimskoj POLITICI :
1. Trideset godina sam poslovan čovek i nikada nisam radio problematične poslove, nisam radio poslove sa državom i nikada nisam dobio ni poziv za privredni prekršaj.
2. Zaklon nikada ni od koga nisam tražio niti sam imao. Izložen sam oštroj konkurenciji na svetskom tržištu.
3. Najveći sam finansijer od 1990 godine Zorana Đinđića i DS, što je on priznao u intervjuu DUGA iz leta 1993. U tom intervju je isto priznao da sam presudno uticao na njega i da moje savete iz ekonomije sluša.
4. Zbog vezanosti Đinđića za mene i moje tvrdoglavosti da ostanem u opoziciji, odbijajući primamljive državne funkcije, uništena je moja banka i čitav moj biznis, uz presudnu asistenciju vodećih srpskih kriminalaca ubica.
5. Novinari koji napad na mene baziraju na osnovu priče u kuloarima, pokazuju svoj diletantizam i neprofesionalizam. Priznali su da je napad na mene naručen.
6. Nisam NAVODNO obilazio firme, nego sam u prisustvu televizijskih kamera, novinara, predstavnika lokalne vlasti i privrednika obilazio privredu Srbije, prema dogovoru sa mandatarom, da bi se napravio presek stanja i izradio ekonomski program za pokretanje privrede. Svi filmski zapisi postoje, kao i svedoci po gradovima Srbije.
7. Obilazio sam Srbiju u svojstvu ličnog savetnika mandatara, kasnije premijera, jer sam odbio da uđem u Vladu ili da upadnem u neku državnu kompaniju i da je preotmem.
8. Troškove mojih obilazaka, zajedno sa mojim saradnicima, platio sam lično i pomogla su mi dva srpska prijatelja iz Frankfurta i Londona. Mislim da je to jedinstveni slučaj da je neko svoj novac trošio za državnu stvar.
9. Nisam primio nikakvu platu ili nadoknadu troškova od države.
10. Nikada nijedan posao nisam zaključio sa državom ili državnom kompanijom.
11. Napustio sam u februaru 2001 godine mesto savetnika premijera za privredni razvoj, jer nisam hteo da učestvujem u pljačkanju i prevari građana. Razišao sam se sa Đinđićem, jer sam smatrao da je neoliberalni koncept poguban za Srbiju. Vreme je pokazalo ispravnost mojih stavova.
12. Nikakve poslovne ili privatne veze nemam sa likovima iz ovoga naručenog članka.
13. Fabrikovanje savetnika je dobar naslov i treba da se proširi na sve savetnike Koštunice, Tadića, Nikolića, Dačića i Vućića. Mislim da će biti jako interesantno da građani dobiju jasnu sliku o tim likovima naše tragedije.
14. Novinari treba da izračunaju koliko Srbiju koštaju 11.134 savetnika.
Hoće li režimska POLITIKA da objavi moj odgovor?
Hajde da proverimo.
Branko Dragaš
