Brašno i pivo na crnom tržištu

0
1297

Privredna komora Srbije na svom sajtu objavila je za 2015. godinu podatke o proizvodnji prehrambenih proizvoda, sa  uporednim  prikazom proizvodnje  u 2014.g.

Prikaz proizvodnje prehrambenih proizvoda biljnog porekla i pića u 2014. i 2015. godini (u tonama)
NAZIV PROIZVODA 2014 2015 Indeks
Sirovo suncokretovo ulje 194.288 225.018 116
Rafinisano sunc. ulje 183.738 170.109 93
Margarin 22.096 21.157 96
Brašno od pšenice 466.388 553.157 119
Testenine-ukupno 19.873 21.639 109
Šećer 545.957 329.44 60
Kondit. proizvodi – ukupno 140.852 144.776 103
Konzer. povrće – ukupno 86.59 83.941 97
Proizvodi od voća(smrz. voće,voć. sokovi, džemovi,želei) 238.15 300.922 126
Mineralne vode (mil.lit) 514.5 670.2 130
Pivo (mil. lit.) 522.9 544.4 104

brašnoIz objavljenih podataka najzanimljiviji  za analizu su proizvodnja piva i  brašna od pšenice.

Brasno (*1)  – Domaće potrebe za brašnom  iznose 840 hiljada tona. Proizvedena količina  od 553 hiljada tona u 2015.godini nije dovoljna da zadovolji potrebe tržišta  što govori da sva razlika do punih  potreba za brašnom dolazi sa crnog trzista. Brašno na crnom tržištu potiče isključivo iz  legalne proizvodnje,  prebačeno putem fiktivne knjigovodstvene dokumentacije u nelegalne tokove, vrlo često  i bez ikakve dokumentacije. Potpuno je nejasno zašto inspektori Poreske uprave Srbije, kao i inspektori MUP-a,  uopšte ne kontrolišu ovu robu godinama ako se zna da više od polovine proizvodnje završi u nelegalnoj trgovini.  U Srbiji posluje 270 mlinova, robu plasiraju najviše domaćim pekarama kojih ima oko 6200, čak 70% nisu bile u sistemu PDV-a kada je limit za ulazak bio ostvareni promet od 4 miliona dinara.  Simptomaticno je ovogodišnje povećanje proizvodnje brašna za 19 %, dok istovremeno istraživanja govore da narod u Srbiji sve manje u ishrani koristi hleba i proizvode od brašna, potrebe za ovom robom morale bi  biti manje (*2).  Zbog povećane proizvodnje, niže  potrošnje, nameće se zaključak da su kriminalne radnje u 2015.g. u odnosu na 2014.g. smanjene za cetvrtinu.

Da Vas podsetimo:  Analiza državne komisije: Jezive posledice bombardovanja po decu

PKS je u 2014.g. u objavljenim podacima imao prikazane količine uvezenog  i izvezenog brašna iz kojih se videlo da je stanovništu za potrošnju  ostalo svega 283,8 hilj.tona legalnog brašna, ostatak od 556,2 hiljade tona stiglo je sa crnog tržišta. U 2015.g. nisu prikazani podaci o izvozu i uvozu, uz pretpostavku da su identične količine nabavljene i prodate van granica Srbije kao u 2014.g. (izvoz 183.8 hilj.t., uvoz 1185 t), za domaće potrebe ostalo je  370.553 hilj.tona brašna. Kako su nam potrebe  već pomenutih  840 hiljada tona godišnje, nedvosmisleno potvrdjujemo da 469.5 hiljada tona brašna I dalje dolazi sa crnog trzišta (19561 šleper mora da preveze ove kolicine do potrošača, bez ikakvih papira, a da niko ne primeti!!!).

NAPOMENA: 56%  je udeo crnog trzista u godisnjoj potrosnji brašna u Srbiji!!!   

pivo-01PIVO – Proizvodnja piva u 2015.g. iznosi 544,4 miliona  litara, u odnosu na 2014.g. povećana je za 4%,. Obzirom da podaci o uvozu i izvozu za 2015.g. nisu prikazani, pod pretpostavkom da su iste količine uvezene (21.4 mil.litara)  i izvezene (121.1 mil.litara) kao u 2014.g., možemo reći da je u Srbiji povećana potrošnja piva i iznosi 444,7 mil.litara,  u poredjenju sa 2014.g. kada je bila 423.2 mil.litara. Ako je potrošnja povećana, što jasno govore objavljeni podaci PKS, pitamo se na osnovu kojih parametara je u avgustu 2015.  direktor Apatinske pivare dao sledeću izjavu dnevnom listu Blic:

BLIC – objavljeno dana – 08. 08. 2015           

Potrošnja piva u Srbiji pala za trećinu, zbog krize

“U Srbiji je došlo do velikog smanjenja potrošnje piva, čija upotreba je manja za 33 odsto u odnosu na 2008. godinu, izjavio je Tanjugu generalni direktor Apatinske pivare Dragan Radivojević.”

Da proizvodnja i potrošnja piva u celom svetu raste potvrđuje  holandski gigant Heineken koji poslednjih nekoliko godina beleži rekordne prodaje piva na celoj zemljinoj kugli, izuzev, kako kažu, u Zapadnoj Evropi gde je zabeležen neznatan pad prodaje.

Da Vas podsetimo:  „Moj sin je najmlađi politički zatvorenik u Evropi“

Šta se dešava na tržištu Srbije?

Analizom proizvodnih kapaciteta, objavljenih podataka o proizvodnji, trendu povećanja potrošnje piva u svetu, primećuje se  da na domaćem tržištu  ipak nešto “ne štima”.

Proizvodni kapaciteti svih srpskih pivara  prelaze 1.5 milijardi litara na godišnjem nivou.  Po prikazanim podacima o proizvodnji njihova iskorišćenost je, neverovatan  apsurd,  jedna TREĆINA!!!

Da li postoji prodaja piva na crno?

Vrlo realne procene dobrih poznavaoca ove branše  govore da čak 180 miliona litara piva završi bez registrovanja prometa, na crno, bez plaćanja akciza i PDV-a. Poreska uprava Srbije, na žalost, uopšte ne kontroliše proizvođače piva.  Krajem 2014.g., tadašnji zamenik direktora Poreske uprave Srbije Marko Marinkovic, gostujući  na televiziji Studio B  izjavio je da Poreska uprava Srbije punih sedam godina nije proveravala poslovanje Apatinske pivare. Još je rekao da glavnu odgovornost snosi Milica Bisić, po njemu „siva eminencija“ Poreske uprave, koja je štitila od kontrole pojedine velike firme (u vlasništvu stranaca).

************************************************************************************************

Siva ekonomija u Srbiji odnese preko četiri mlrd.eura budžetskih prihoda, ostvari neregistrovani promet preko deset milijardi eura. Promet akcizne robe na crno dostiže jednu milijardu eura, utajeni PDV i akcize dostižu 400 miliona eura. Kriminalizovani deo birokratije, pojedini političari i zaštićeni biznismeni najveći su počinioci kriminalnih dela utaje, ujedno i najveći “korisnici” prisvojenog  poreza. Tri navedene  interesne grupe ne dozvoljavaju sprečavanje PBK – Političko Birokratskog Kriminala, pravog imena za sivu ekonomiju. Obzirom da sve što se ne sprečava i dalje se širi, možemo u budućnosti očekivati jos veću evaziju (izbegavanje plaćanja) poreza koje su trenutno na nivou od 60%.

(*1) http://www.koreni.rs/pekarska-industrija-pola-belo-pola-crno/

(*2) http://www.makroekonomija.org/poljoprivreda/hleb-i-potrosnja-u-srbiji2016/

Dragan Radović

Dragan Radović

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime