Iz dobro obaveštenih izvora je stigla najava kako će novi ambasador Srbije u Atini biti Dušan Spasojević. Dok je bio ambasador u Ankari, Spasojević je pokazao pristojno „diplomatsko umeće“. Za razliku od nekih drugih kadrovskih rešenja, njegov odlazak u Atinu je dobra vest. Ali su sve ostale vesti koje se tiču srpsko-grčkih odnosa izrazito loše. Grci su mnogo ljuti. U analizi odnosa Beograda i Atine od 24.jula, grčka televizija „SKAI“ navodi, a pozivajući se na izvore iz grčke diplomatije, da našu „južnu braću“ sve više iritiraju stavovi Beograda u vezi sa Kosovom i Makedonijom. „Srbija je u poslednje vreme povukla niz neshvatljivih poteza, vršeći pritisak u EU za rešavanje problema naziva Makedonije, ali i curenjem informacija o navodnom pritisku Grčke za priznavanje Kosova“, objavio je SKAI.
Do kulminacije je došlo nedelju dana ranije, kada je šef srpske diplomatije neprijatnim tokom saopštio kako je Srbija uputila „zahtev Ministarstvu spoljnih poslova za razjašnjenje stavova njihovog ministra (Nikosa) Kocijasa“, a do kojih je došlo tokom posete Prištini. Tada je Ivica Dačić još i dodao da očekuje „da i pored velikih pritisaka koje trpi, Grčka neće promeniti stav o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti“, što je uzburkalo strasti u Atini. Naime, Kamenos je u Prištini najavio da Grčka neće blokirati prijem tzv. republike Kosovo u međunarodne organizacije, uključujući i one koje se bave „pitanjem bezbednosti“. Grčki analitičari navode kako je Kamenos samo sledio ono što je potpisano Briselskim sporazumom, prema kojem se i Srbija obavezala da ne ometa učlanjenje državolike tvorevine kosovsko-metohijskih Albanaca u regionalne organizacije.
Pored toga, podsećaju i na mlitavu odbranu Srbije kada se radilo o učlanjenju Kosova u Međunarodni olimpijski komitet i konfuzne stavove oko kosovskog pitanja i EU. Zbog ove konfuzije, inače, otvoren je put priznavanju tzv. republike Kosovo i od strane još nekih zemalja sa raznih meridijana. Srbija je, barem kada se radi o legitimizaciji tzv. republike Kosovo u međunarodnoj areni-popustila i posledica toga je konfuzija koja se javlja kod mnogih, koji ionako zbog svega trpe veliki pritisak SAD i ključnih zemalja EU. U izjavi za „Kohu ditore“, kojoj narušavanje srpsko-grčkih odnosa nije promaklo, šef programa za jugoističnu Evropu pri „Helenskoj fondaciji za spoljnu i evropsku politiku“ Joanis Armakolas još podvlači kako Atina do danas nikada nije otvorila pitanje priznavanja Makedonije pod tim imenom od strane Beograda, iako je to u Grčkoj uvek tumačeno kao neprijatnost. On još i dodaje „da je izjava ministra Dačića da bi potencijalna promena grčkog stave prema Kosovu bila neodmerena, u suprotnosti sa međunarodnim pravilima i prijateljskim odnosima između dve zemlje „.
Sa druge strane, zanimljivo je i da Srbija nije reagovala na ovakav način kada su mnogi drugi davali neuporedivo oštrije izjave o kosovskom pitanju (osim u slučaju izjave Tajipa Redžepa Erdogana iz Prizrena). Iz usta velikog broja zvaničnika SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, ali i Hrvatske na primer, moglo se čuti prethodnih godina kako je pitanje statusa Kosova „rešeno“. Kada zbog toga nije reagovala naša diplomatija na ovakav način, zašto reaguje sada? Zbog toga se, takođe, Grci ljute. Zašto Srbija sada na njima „šilji pero“, kada je propustila stotine sličnih situacija. Posebno ako se ima u vidu da Grčka nije priznala tzv. republiku Kosovo, niti je to najavila.
Mada, Grci trpe veliki pritisak da to učine. I to nije prvi put. Zbog toga su od 2004. godine do danas nekoliko puta ustanovljavali „međurešenja“. Da bi smanjili pritisak, a da istovremeno ne odstupe od svog generalnog stava. Zato je Grčka svoje diplomatske predstavnike u Prištini još davno akreditovala u misiji u Skoplju, a ne u Beogradu, priznala dokumenta koja su izdavana u Prištini, učestvovala u strukturama KFOR-a i td. Razumevajući situaciju u kojoj se nalazi Grčka, Srbija nikada nije reagovala kao danas, već se o tim stvarima razgovaralo redovnim diplomatskim kanalima, bez dizanja tenzija u javnosti i dozvoljavanja da se pojavi antisrpsko/antigrčko raspoloženje u javnosti.
Možemo samo zamisliti koliko je danas jak pritisak na Grčku da popusti oko „kosovskog pitanja“. Treba imati u vidu da je u Grčkoj, što legalno, što ilegalno, mnogo Albanca. Verovatno je preterano govoriti o milion albanskih emigranata, kako se to ističe na internet portalima, ali je taj broj svakako nezanemarljiv. Kada govore o „kosovskom pitanju“ grčkim političarima je i ovaj faktor na pameti. Zbog toga sa Grcima treba biti u svakodnevnoj komunikaciji, tražiti rešenja kao i do sada, ne dozvoljavati da se iz ničega rode ozbiljne posledice.
Na kraju, kada je o sve lošijim srpsko-grčkim odnosima reč, treba i spomenuti česte nastupe premijera Aleksandra Vučića, u kojima kritikuje Aleksisa Ciprasa. Praktično, od izbora Ciprasa za premijera, Vučić je počeo sa svojim izjavama, pa je neposredno posle izbora u Grčkoj izjavio: „Verujem u težak rad, u teške strukturne reforme, verujem u promenu naših navika, naše svesti, u teško i mukotrpno ozdravljenje naše privrede i zato sam tom poslu posvećen na takav način i po tom pitanju sam bliži Nemcima, Austrijancima ili skandinavskim narodima nego što bih se poredio sa našom braćom i prijateljima u južnoj Evropi. Većina ide linijom manjeg otpora, misli eto stigla nam je politika lako ćemo…“. A u jednom od mnogobrojnih intervjua za medije na nemačkom jeziku još je i dodao: „Moj prijatelj Cipras možda to ne voli da čuje i možda se ponekad nervira zbog mene, ali ja ću reći jasno i glasno: Ako hoćete da prebrodite ekonomsku krizu ovih razmera, onda nema laganog i ugodnog puta, već samo teškog i doslednog. Uvereni smo da je samo tako moguć stvarni i trajni uspeh“.
Sreća srpskog premijera je što se trenutno nalazi van fokusa Janisa Varufakisa, koji trenutno vodi svoje bitke (polemike) u vodećim američkim i britanskim časopisima. Ali, ako nastavi ovim tempom sa deljenjem saveta Ciprasu, ne bi začudilo i da bivši grčki ministar finansija uđe sa njim u polemiku. A onda bi mu teško pomogli i svi eksperti u vladi i oko nje, od Dušana Vujovića do Jorgovanke Tabaković. Šalu na stranu, dve su stvari koje su problematične, kada se govori o ovim nastupima Aleksandra Vučića. Prvo, to što on nervira Ciprasa je njegov problem, međutim, ako to proizvede posledice po državu Srbiju, onda je to problem i svih nas, a možda i buduće generacije koja će sa tim problemom morati da živi. Kada ste na čelu vlade, pa još i vodeći autoritet u zemlji, izjavama se mora biti oprezniji i uravnoteženiji. Ako Vučić pokazuje toliko taktičnosti kada daje izjave o BiH, Kosovu, odnosima sa Hrvatskom, onda bi isto trebalo da radi i kada govori o Ciprasu. I drugo, do sada je morao da primeti kako ga na izjave o Ciprasu podstiču strani mediji, ili oni specijalizovani za praćenje ekonomskih tema (dakle, sledbenici breton-vudskog poretka), ili oni sa nemačkog govornog područja (dakle, rat Nemaca protiv Ciprasa). Drugima je u interesu da predstavljaju Ciprasa kao budalu, a Vučića kao „dobrog momka“, niti Srbija, niti Vučić od toga neće imati nikakve koristi. Čak naprotiv. Jer, kako reče Vučić (i njemu je, valjda, neko skrenuo pažnju), Cipras je zaista počeo „da se ponekad nervira“ zbog njegovih nastupa. A uz prateće pogoršavanje odnosa, nespretne izjave šefa srpske dipomatije, grčku krizu i američki pritisak, sve se može izroditi u veliko zlo. Ili, u priznavanje tzv. republike Kosovo od strane Grčke.
Srbija nema nijedan razlog da ulazi u konflikt sa Grčkom. Posmatrano iz geopolitičkog ugla, Grčka je jedan od najvažnijih saveznika Srbije u celoj (jugo)istočnoj Evropi, što potvrđuju i naša istorijska iskustva. Pored toga, ekonomske, saobraćajne, kulturne i druge veze su duge, plodne i u obostranom interesu. Veze sa Grčkom treba održavati i unapređivati. Na našu štetu je svako pogoršavanje. Zato se i u postupcima i izjavama treba umeriti. Da posle ne bude kasno. Kakav god da je, slagali se sa njim ili ne, Cipras je naš brat. Kao i svaki Grk!
Izvor: Fond Strateške Kulture
