Brisel i Srbija

Otima li nam Evropa granice

0
521

1101704937Sprema li se Brisel da oduzme kontrolu nad granicama Srbije?

Dok nam komesar za pregovore o (eventualnom) proširenju Evropske unije Johanes Han poručuje da je otvaranje prva dva pregovaračka poglavlja, najavljeno za idući ponedeljak, „zaslužen trenutak za slavlje“ jer će to ubrzati srpske evrointegracije, a predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc za to vreme javno priznaje da „niko ne može da kaže da li će Evropska unija još postojati za 10 godina“ — što Hanov razlog za slavlje poprilično obesmišljava — Evropska unija nam se pred očima pretvara u birokratskog uzurpatora nacionalnih suvereniteta i otmičara državnih granica. Ako je verovati „Fajnenšel tajmsu“ (FT), čak i granica onih država koje nisu članice EU, pa i Srbije.

Kako će nam Evropska unija oteti državni suverenitet? Učiniće to zahvaljujući migrantsko/terorističkoj krizi koja briselsku uniju potresa toliko duboko da je čak i predsednik Evropskog parlamenta bio prinuđen da prizna da mu radno mesto možda nema iole dugoročniju perspektivu. Ukratko, što joj je budućnost neizvesnija, EU kao da postaje nasrtljivija.

Posle pretnji Grčkoj da će biti izbačena iz zone Šengena ako efikasnije ne zaustavi izbegličke talase koji u nju pristižu iz Turske; posle potkupljivanja Turske sa tri milijarde evra i par obećanja pride da se na zaustavljanju izbeglica angažuje i sama; posle podizanja ograda ne samo među članicama EU već i među članicama bezgranične šengenske zone; i posle otkrića da se u Briselu razrađuju planovi za višegodišnje suspenzije Šengenskog sporazuma, Evropska unija dosetila se da krizu koja preti da je dezintegriše reši integrativnim potezom bez presedana, pretvarajući se iz unije pred raspadom u briselsku naddržavu za kakvu niko i nigde nije glasao. Učiniće to tako što će preuzeti kontrolu nad granicama država, čak i ako se države tome protive!
Premijer Srbije Aleksandar Vučić i prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić

Da Vas podsetimo:  Kako da Vučić, poput Tita, doživotno ostane na vlasti...

Pozivajući se na dokumenta u koja je imao uvid i na razgovore sa EU diplomatama, FT navodi da će „Brisel predložiti stvaranje stalne evropske granične službe koja može preuzeti kontrolu nad spoljnim granicama unije — čak i ako se vlada (čija je granica u pitanju) tome protivi… Taj potez predstavljao bi najveći prenos suvereniteta (sa državnog na unijski nivo) još od stvaranja zajedničke valute… Evropski lideri razmatraju mogućnost uvođena zajedničke granične službe već 15 godina, ali nikada nisu uspeli da prevaziđu duboko ukorenjene prigovore na eventualno odricanje od kontrole sopstvenih granica, što je jedna od glavnih funkcija suverene države“.

FT tvrdi da će Evropska komisija sledeće nedelje predstaviti planove za zamenu Fronteksa, sadašnje granične agencije EU, novim telom: Evropskom graničnom i obalskom gardom (EBCG). Razlika, prema FT–u, neće biti samo u imenu, već će biti i suštinska, a to znači, zastrašujuća za svakoga kome je još stalo do nacionalnog i državnog suvereniteta. Konačnu reč u angažovanju EBCG–a, naime, imaće Evropska komisija, a ne država čija je granica u pitanju. O granici Grčke ili Bugarske, na primer, neće odlučivati Grčka ili Bugarska, već neko u Briselu. I to čak i ako se Grčka ili Bugarska tome protive.

„Jedan od najspornijih elemenata nove regulative preneo bi na (Evropsku) komisiju pravo da odobri angažovanje, po preporuci upravljačkog odbora novoformiranog EBCG–a. Ovo bi se takođe odnosilo i na članice Šengena koje nisu članice EU, kao što je Norveška. Iako bi države-članice bile konsultovane, one ne bi imale pravo na jednostrani veto na angažovanje (EBCG–a)“, prenosi FT.

Dačić: Srbija do 2020. članica EU

Srbiji pak ne preti opasnost da ubrzavanjem svojih EU integracija ubrza i proces gubitka kontrole nad svojim granicama. Ta opasnost, naime, preti nam već i sada. „Fajnenšel tajms“ piše i o Srbiji:

Da Vas podsetimo:  Prazno sivilo usred centra Beograda

„Odobre li članice EU ovaj plan, zamena Fronteksa imaće mnoštvo novih ovlašćenja, uključujući i pravo da unajmi i kontroliše sopstvenu graničnu gardu i da kupuje svoju opremu. Takođe, biće joj dozvoljeno i da deluje u državama koje nisu u EU — kao što su Srbija i Makedonija, koje su postale tranzitne države za ljude koji pokušavaju da dođu do severne Evrope — ako bude zatraženo.“

Već sledeće nedelje, dakle kada u Briselu budemo proslavljali otvaranje prva dva pregovaračka poglavlja, usvoji li se dokument u koji je FT imao uvid, od nas bi moglo da bude zatraženo i da kontrolu svojih granica oduzmemo sebi i predamo je nekome u Briselu. Gde je kraj takvim žrtvama? I, u ime čega ih uopšte i podnosimo, budući da „niko ne može da kaže da li će Evropska unija još postojati za 10 godina…“

Nikola Vrzić

rs.sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime