Ipak treba shvatiti da u svetskoj politici ne postoje nezavisni međunarodni organi. To jest, oni postoje na papiru, a u praksi ne. To se odnosi i na MTBJ – instituciju osnovanu po odluci SB OUN u vreme tih žalosnih godina kada je glas Rusije kao glavnog saveznika Srbije, na svetskoj areni praktično bio jedva čujan. Usled toga MTBJ se od samog početka pretvorila u srednjevekovni sud inkvizicije u kojoj su ulogu glavnih argumenata igrale sopstvene fobije sudija. U tim fobijama slika sveta je izgledala kao odbrana evropskih svetinja od naleta srpskih demona i obračun sa demonima se ostvarivao svim raspoloživim sredstvima. Metodika MTBJ s razobličavanjem srpskih učesnika rata veoma podseća na vremena Tomasa Torkvemade: ako veštica ne prizna svoje veštičarenje, treba je baciti u rupu u ledu. Ako ne potone, onda znači da je ona veštica i treba je spaliti na lomači. Argumenti optuženih nisu uzimani u obzir. Zbog toga se spisak zauvek nestalih Srba od suda inkvizicije, neprekidno umnožavao. Istina, rupa je zamenjena ćelijskom samicom, a lomača – odbijanjem da se zatvorenim Srbima pruži medicinska pomoć. Nećemo pisati o sumnjama da su oni time zatvorenicima pomagali da što pre napuste naš grešni svet, jer sumnjama se nećeš približiti delu.
Obzirom da sud inkvizicije zahteva veliko majstorstvo, za njega se specijalisti biraju dugo i služe mnogo godina. Jedan od vodećih majstora svog posla u MTBJ je sudija Alfonso Ori iz Holandije, koja se, kao što je poznato, u Srednjem veku proslavila masovnim spaljivanjem lepih devojaka osumnjičenih za kontakte sa nečistom silom. Od tada starosedelačko stanovništvo Hoplandije ne blista lepotom, što se na najbolji način vidi i na primeru tog istog Orija. Od samog pogleda na njega, javlja se pitanje: ko kome sudi? Među najveće podvige velikog inkvizitora Orija spada skidanje krivice sa krvavog kosovskog ljudoždera Ramuša Haradinaja, koje potvrđuje zaključak o tome da mi uopšte ne preuveličavamo stvari. Videti u Haradinaju zaštitnika evropskih svetinja, opštečovečanskih vrednosti, mogao je samo sudija koji je ili rešio da dobro zaradi na svojoj dužnosti ili ima bolesno rasuđivanje.
Reklo bi se da je rat u Jugoslaviji i njegov slavni finalni deo u vidu demokratskog bombardovanja Srbije, davno iza nas, ali još ne dogoreva plamen Haške inkvizicije. Još uvek se arogantno ignorišu argumenti optuženih, vređa se njihova odbrana i šalju se u sigurnu smrt teško oboleli zatvorenici.
Ovih dana Alfonsko Ori je ponovo pokazao sebe u pravom svetlu, da su se uzjogunili čak i rukovodioci Srbije koji su ranije gledali kroz prste na rad MTBJ.
U sudu su nitkovski uvredili predstavnika srpske strane koji je nameravao da iznese svoju poziciju po pitanju zahteva MTBJ da se Hagu isporuče predstavnici SRS (Verica Radeta, Petar Jojić i Jovo Ostojić) osumnjičeni za pritisak na svedoka u predmetu lidera SRS Vojislava Šešelja.
I zaista, kakva tu može biti pozicija? Rekli su da se isporuče osumnjičeni, znači treba da se isporuče. Ostalo će odlučiti Alfonso Ori.
Nešto ranije, u oktobru 2015. godine Srbija je uputila zahtev tribunalu sa molbom da se privremeno pusti u Srbiju bivši zamenik komandanta armije Republike Srpske, general Zdravko Tolimir, u vezi sa njegovim lošim zdravstvenim stanjem.
Taj zahtev je bačen u smeće jer je Tolimir već bio osuđen na lomaču putem nepružanja medicinske pomoći. U noći na 9. februar taj čovek je skončao u zatvoru Haškog tribunala.
Sada je Aleksandar Vučić uputio protestno pismo u MTBJ sa zahtevom da se uvažava mišljenje Srbije.
No, da bi se shvatilo da li će MTBJ ikada uvažavati mišljenje Srbije, mora se pokušati sagledati slika u celini.
MTBJ je izvorno bio zamišljen kao kazneni organ NATO pakta i on nastavlja da ispunjava svoju funkciju. Jer ta okolnost da će Srbiju ipak uvlačiti u Severoatlanski blok, postaje sve jasnija. Evo već je i Odbor za odbranu Skupštine Srbije dao pristanak na ratifikaciju sporazuma između Srbije i Agencije NATO za podršku (NATO Support Agency (SIPA). Evo već je na pragu i učešće srpskih vojnika i dobijanje naloga srpskih odbrambenih preduzeća od armija NATO. Srbi se spremaju za “puščano meso”, a kao što je poznato, pre pripremanja, meso treba dobro istucati. I za tu ulogu je veoma pogodan MTBJ sa Alfonsom Orijem. Njihov zadatak je – pripremiti od Srbije “Briselsku šniclu”. Oni to i pokušavaju.
A za protestne pisma oni imaju posebnu posudu– korpu za papir, ispod stola.
Dmitrij Sedov
fsksrb.ru
