Bitange i junaci

0
1240

BarbarosaČitajući priče o nemačkoj kulturi i civilizaciji imali smo prilike da naučimo i koliko često se u nemačkom jeziku koriste reči „bitte” (molim) i „danke” (hvala). „Gostujući radnici“ (gastarbajteri) čak preporučuju češću upotrebu ovih reči u srpskom jeziku, kako bi se Srbi brže približili Zapadu.Čitajući između redova mogli bismo da zaključimo kako je ovo potrebno da bi se Srbi „civilizovali“. Sa druge strane, svi se sećamo nemačkih pohoda koji su težili uvođenju njihovih, „viših“ pravila među „primitivne“ i „niže“ narode. Dva takva poduhvata su dovela do izbijanja svetskih ratova. Ipak, bez ikakvog kompleksa i želje da se umanji značaj velike nemačke kulture, čiji prvaci su svojevremeno do zvezda uzdizali srpsku narodnu poeziju, valja istaći da Srbi već odavno koriste reč u kojoj su sjedinjene „bitte“ i „danke.“

Reč „bitanga“ je po predanju nastala davno, kada su nemački „gostujući radnici“ radili u srpskim rudnicima, a Srbi učili nemačke vladare kako da koriste pribor za jelo, i kada im je njihovo „molim“ i „hvala“ postalo, pomalo dosadno. Vojnici nemačkog cara Fridriha Barbarose koji su proleća 1189. godine bili u krstaškom pohodu, prolazeći kroz Srbiju često su molili za hranu koristeći „bitte“. Dobivši namirnice oni su se zahvaljivali sa „danke“. Tako je i skovana reč „bitanga.

Ni tokom Prvog svetskog rata Austrijanci nisu zaboravili na „molim“ i „hvala“. Nakon pretrpljenih poraza u sukobu sa Srpskom vojskom, zarobljeni austrougarski vojnici, poznati po stravičnim masakrima izvršenim nad srpskim civilima, setili su se i „bitte“ i „danke.“ „Opet ove bitange“ – govorili su tada, očigledno milostivi Srbi. Uostalom, kako kaže još jedno „predanje“, Austrougari su se borili za „čast“ a Srbi za slobodu, jer svako se bori za ono što nema.

Da Vas podsetimo:  Režimska poruka – ćutanje je zlato

Briselske bitange

Međutim istorija se za Srbe 2000. godine potpuno okrenula (resetovana je) jer je na scenu stupila marionetska, prozapadna vlast. Iako kroz različite partije, ona do danas pokušava da programira srpski narod tako da on poveruje kako ne može opstati bez nemačke i EUropske milostinje. Ali da bi dobili tu crkavicu Srbi moraju da se odreknu Kosova i Metohije (po bivšem nemačkom ambasadoru Andreasu Cobelu još i Vojvodine i Raške) ali i celokupne svoje istorije. A onda će makar po obećanjima, doživeti „nezamislivo blagostanje“ i raj na zemlji, koji ovladaše npr. Rumunijom i Bugarskom, kada one pristupiše EU…

Vremena su se promenila pa sada srpski političari, mole za milostinju u Briselu, Vašingtonu i Berlinu. „Nemačka je najvažnija zemlja za Srbiju“ reče Aleksandar Vučić. Srbija će se „ozbiljno i odgovorno ponašati i dati sve od sebe da bude pouzdan partner Nemačke“ da bi postala članica EU, objasnio je lider naprednjaka suštinu svog programa.

Velika „trema“ i strah su savladali Vučića pred susret sa kancelarkom Angelom Merkel,0 kojoj je ponizno izneo svoj „epohalni“ plan. Pri tom je „počastvovan“ susretom, premijer podvukao da „svi koji ga poznaju dobro znaju da se ne ulizuje nikome.“

Šta bi sa onih 16 godina poltronisanja Šešelju, pitaju se oni koji ga zaista poznaju. Takvom uvek treba dominator, da bi uopšte mogao da funkcioniše. U Vučićevom slučaju izgleda da je sada to Merkelova. Međutim, njegovo „bitte“ i „danke“ u Berlinu nije pomoglo Srbiji. Srbi (oni iz predanja) su svoje „bitange“ barem nahranili. Vučić je morao o trošku srpkih poreskih obveznika, posle susreta sa Merkelovom da pije pivo, i jede „tradicionalne“ kobasice sa karijem (!) i kuvane kolenice.

Da Vas podsetimo:  Gradski čelnici doslovno beže od škakljivih tema i novinara nezavisnih medija

Tako posle „jagnjećih brigada“ u civilizovanoj Nemačkoj, Srbima otkriše EUropske „koleničke i kobasičke brigade“. Umesto novca Srbija predvođena Vučićem dobila je zadatak da ispuni sve ultimatume gordog Zapada. Oni uključuju dosta toga. Od usvajanja novog zakona o radu, nakon kojeg će mnogim građanima Srbije „zakrčati creva“, do stvaranja velike Albaniju. Posle usvajanja protivustavnog Briselskog sporazuma, zvanični Beograd je nedavno odbio da stavi veto na članstvo prištinskih separatista u Procesu saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP).

Na taj način je nastavljeno uspostavljanje dobrosusedskih odnosa sa Tačijevim i Haradinajevim trgovcima ljudskim organima, i to simbolično pred Vidovdan. Umesto da stvori sopstvenu strategiju oporavka države srpska vlast rasprodaje državnu teritoriju, profitabilna preduzeća i zadužuje generacije koje dolaze. Umesto da se ceo sistem prilagodi oporavku Srbije, on se usvajanjem stotina hiljada strana, besmislenih propisa, usklađuje sa zakonodavstvom EU. Za tako nešto Srbiji nije potrebna skupa vlada i skup parlament. Da krčmi imovinu i zadužuje narod može bilo ko, za mnogo manje para.

U odbranu Briselskog sporazuma i gaženju Ustava Srbije, pred Ustavnim sudom Srbije, uključili su se i Vučićevi „pravnici“ Nikola Selaković, Dejan Đurđević i Aleksandar Martinović. Po njima Ustavni sud nije nadležan za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma jer je taj akt „politički“ te kao takav van njegovog domašaja.

Pravdajući se da njihova vlada ne priznaje nezavisnost KiM ovi „pravnici“ su se upinjali iz petnih žila da izmisle argumente kojima bi sprečili Ustavni sud da okonča (pravni) život Briselskog sporazuma (makar u Srbiji) čijim se provođenjem stvara velika Albanija. Dobivši milostinju od Vučića, dobro plaćene pozicije i produžene političke karijere, njegovi „pravnici“ su izneverili struku, pogazili Ustav, a time i Srbiju. Ostalo im je samo da pred Vučićem ponove „bitte“ i „danke“.

Da Vas podsetimo:  Mediji prećutkuju umešanost Stefanovićevog oca u prodaju oružja Saudijcima

Ne zaboravimo Tomislava Nikolića koji je na ovogodišnjem svečanom obeležavanju Vidovdana izviždan. Prisutni Srbi na Gazimestanu, većinom nisu imali razumevanje za predsednika Srbije koji je sebi čak dao slobodu da se uporedi sa Knezom Lazarom i Kosovskim junacima! A i kako bi, kada je zajedno sa Vučićem napravio dogovor sa šiptarskim zločincima?

Kao što vidimo istorija reči „bitanga“ je duga i zanimljiva. Nekad davno ona se (po predanju) odnosila na „skitnice“ Fridriha Barbarose, zatim na austrougarske okupatore, a danas se s pravom može koristiti za sve izdajnike Kosova i Metohije.

Boris Aleksić

FONDSK

i http://www.politika.rs/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/Nemacka-kultura.sr.html

ii http://www.dw.de/moderni-srpsko-nema%C4%8Dki-ma%C4%8Dak-hoh%C5%A1tapler/a-6458731-2

iii http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Vucic-Nemacka-je-najvaznija-zemlja-za-Srbiju.sr.html

ivrts.rs  

v http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:497920-Spijunka-Legla-im-kolenica

vi http://www.nspm.rs/hronika/danas-kosovo-postalo-clanica-seecp-uz-odobrenje-srbije.html

vii http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Selakovic-Ustavni-sud-da-se-proglasi-nenadleznim-za-Briselski-sporazum.sr.html

viii Види: http://srb.fondsk.ru/news/2014/06/27/drzhava-u-dechachkim-rukama-ili-shta-nam-ie-pokazala-ustavnosudska-rasprava-o-briselskom-sporazumu.html

ixhttp://facebookreporter.org/2014/06/28/%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime