Treba na početku napomenuti – ključni delovi ovog teksta su objavljeni na starom sajtu Fonda strateške kulture još 2.10.2013,[i] kao i u dodatku časopisa „Geopolitika“ za oktobar 2013, naslovljen „Kosovo i Metohija glasnik“ br. 3. Autor ovo napominje ne samo zbog korektnosti, već i radi ukazivanja da se sadašnje opasno približavanje Srbije NATO-u moglo ne samo predvideti pre tri godine, već da je, posle usvajanja tzv. Briselskog sporazuma za KiM, postalo zakonomerno.
Pre nekoliko dana je Aleksandar Vučić, pravdajući potpisivanje najnovijeg sporazuma sa NATO, izjavio da nam je „NATO potreban kao saveznik da štiti i čuva srpski narod na Kosovu i Metohiji“.[ii] Vučić bi to najbolje trebalo da zna – jer je on učinio sve da nam NATO bude što „potrebniji“.
Kao što je tzv. briselski sporazum koji su on i Ivica Dačić „ispregovarali“ u aprilu 2013 – pošto su prethodno učvrstili granicu između KiM i ostatka Srbije – faktički koncipiran tako da osakati Srbiju i srpsku državnost, on je isto tako projektovan kao sredstvo pomoću kojeg bi put Srbije ka NATO delovao još više „bezalternativno“. Evo kako.
NATO je, za sve novije i buduće članice EU, neka vrsta „ulaznice“. Dakle, u procesu pridruživanja EU, države kandidati se polako ali sigurno integrišu u tzv. evroatlantske bezbednosne strukture, kroz „harmonizaciju nacionalne spoljne politike zemlje kandidata sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU“.[iii] Čak i bez formalnog članstva, takve zemlje prirodno ulaze u krug vojnih vazala NATO-a. Srbija je, srećno i voljno, jedna od tih zemalja. Kao što je pukovnik Jevtović više puta ukazao na ovom sajtu – tu ne može da bude ni govora o nekakvoj „neutralnosti“, pogotovo ne vojnoj.
Tzv. briselski sporazum Srbiju još čvršće vezuje za tzv. EU-integracije, jer je direktno, pismeno, uslovno povezan sa njima, kroz Poglavlje 35, koje je „veza između ovog (tj. briselskog) dijaloga ipristupnih pregovora“.[iv] Stepen kooperativnosti Srbije u ispunjavanju tzv. Briselskog sporazuma i obaveza koje iz njega proizilaze ili koje će na njega da se prirodno nadovežu − direktno se vezuje za njen „napredak na evropskom putu“. A pošto je, kao što nas stalno podseća Aleksandar Vučić, put Srbije u EU „bespovratan“,[v] onda ni tzv. briselski sporazum „nema alternativu“.
Tzv. briselski sporazum Srbiju takođe čvrsto upućuje na bezalternativnu saradnju sa NATO, s obzirom na to da je NATO vojni garant tog sporazuma i s obzirom na to da je NATO, po parafiranju sporazuma u Briselu 19.4.2013. da usmenu (!) garanciju da tzv. kosovske snage bezbednosti neće moći da uđu na sever KiM.[vi] Još je u decembru 2012, tokom posete Vašingtonu, tadašnji prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić „zamolio“ tadašnjeg američkog ministra odbrane Penetu da američki vojnici ne napuste Kosovo i Metohiju, izrazivši nadu da će i Savet NATO doneti takvu odluku.[vii] Važno je napomenuti da je, na osnovu tzv. Briselskog sporazuma, potpisanog u aprilu 2013, predviđeno rasformiranje svih srpskih odbrambenih, policijskih i bezbednosnih strukture na severu KiM. Dakle, paralelno sa otvaranjem prostora za još jaču ulogu NATO na KiM, vlasti Srbije su sklapale sporazume na osnovu kojih se dodatno slabila ili uništavala srpska odbrambena moć. U prevodu: za srpski opstanak – NATO nema alternativu. To nije nikakav „spontani“ proces „produbljivanja saradnje“, već veštački indukovana zavisnost od severnoatlantske alijanse.
Tzv. briselski sporazum na terenu (tj. na prostoru KiM) sam po sebi dalje potiskuje iz igre sve druge aktere koji bi mogli da služe kao ravnoteža NATO-u, na prvom mestu Rusiju i Kinu. Rezolucija 1244 se njime dodatno slabi, i sve se faktički predaje u ruke NATO. Rusija i Kina, ako hoće da se bave Kosovom i Metohijom na zvaničan način, makar i kad se radi o upućivanju humanitarne pomoći, bivaju po prirodi upućivane na tešnju saradnju sa prištinskim vlastima, ojačanim legitimitetom koji im je tzv. briselski sporazum obezbedio, s obzirom da se sve preostale srpske institucije gase ili integrišu u „Kosovo“.
Tzv. briselski sporazum po prirodi jača (veliko)albanski faktor, koji je najradikalniji i najdosledniji zastupnik NATO-interesa u ovom delu Evrope. Jedan od prvih posledica tzv. briselskog sporazuma je bilo sklapanje sporazuma između Vojske Albanije i tzv. kosovskih bezbednosnih snaga o recipročnom boravku na teritoriji KiM i Albanije početkom jula 2013, na šta su zvaničnici Srbije, po običaju, samo verbalno reagovali.[viii] Dve i po godine kasnije su u Prištini održane velike demonstracije, gde se nije videla ni jedna „kosovska“ već samo albanske zastave, kojom prilikom je Kočo Danaj izjavio da je „protestima u Prištini počelo nacionalno ujedinjavanje Albanaca“.[ix]
Tzv. briselski sporazum potencijalno jača političku težinu, pa čak i „patriotski“ legitimitet pro-NATO političkih snaga u Srbiji. Vrlo lako je zamisliti situacije u kojima ne samo pro-atlantističko krilo naprednjaka već, npr. čak i članovi LDP-a „apeluju“ na KFOR da dodatno obezbedi Srbe i druge nearbanase na Kosovu i Metohiji – i pozitivne odgovore KFOR-a, odnosno NATO, u tom pogledu. Dakle, vrata su širom otvorena svim javnim i pritajenim beogradskim NATO simpatizerima da se, uz medijsko-marketinšku podršku lokalnih evroatlantskih struktura i njima naklonjenih medija, u nekom trenutku, možda tokom sledeće veće krize na KiM, pozicioniraju kao „glavni zaštitnici“ kosovsko-metohijskih Srba i, sledstveno, državnih interesa cele Srbije. Ivica Dačić je već otišao toliko daleko da je izjavio da bi odbijanje saradnje sa NATO predstavljalo „izdaju nacionalnih interesa“.[x]
Treba napomenuti da je potpisivanje tzv. briselskog sporazuma nešto na šta Srbija ni po jednom osnovu nije bila obavezna, kao što nije bila obavezna ni da „Borkove parafe“ pretvori u potpise, što je i sam Borko Stefanović istakao tokom jedne skupštinske rasprave.[xi] Drugo je pitanje da li je to bila obaveza koju su na sebe preuzeli Vučić, Nikolić i Dačić da bi im zapadne sile omogućile dolazak na vlast 2012. A treće pitanje je da li je, još pre izbora, put ka još čvršćim NATO-integracijama trasiran upravo preko prihvatanja tzv. briselskog sporazuma.
Zaključak: kada sadašnja Vlada Srbije pravda svoje približavanje NATO-u „pragmatičnošću“, „uravnoteženošću“ i slično – njeni čelnici „slučajno“ izostavljaju svoju ključnu ulogu u stvaranju veštačke zavisnosti Srbije od NATO-a. Isporučivanje Srba sa severa KiM u ruke prištinskih nelegalnih struktura i njihovih NATO pokrovitelja, i razbijanje bezbednosnih i odbrambenih srpskih struktura severno od Ibra, koje su se oslanjale na analogne strukture u samoj centalnoj Srbiji, je Srbe na KiM i Srbiju kao državu učinilo nužno zavisnom od NATO. A očigledno je da je „neko“ upravo hteo takav ishod. Nije teško pogoditi ko.
Aleksandar Pavić
fsksrb.ru
_____________________
[i] http://srb.fondsk.ru/news/2013/10/02/kosovo-ie-srce-nato-a.html
[ii] http://rs.sputniknews.com/srbija/20160216/1103273155/vucic-nato-sporazum.html
[iii] http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-politika/eu/saradnja-republike-srbije-i-evropske-unije-u-sektorskim-politikama/11377-2013-07-15-09-12-49?lang=cyr
[iv] http://rs.sputniknews.com/autori/20151017/1100351252/srbija-kosovo-eu-poglavlja.html
[v] http://www.kurir.rs/vesti/politika/vucic-za-vol-strit-zurnal-nema-povratka-sa-puta-u-eu-clanak-1775817
[vi] http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/sever-kim-bez-pripadnika-kbs_386613.html
[vii] http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1225876/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%3A+%D0%9A%D1%84%D0%BE%D1%80+%D0%B4%D0%B0+%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B5+%D0%BD%D0%B0+%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%83.html
[viii] http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/325498/Kosovo-i-Albanija-potpisali-vojni-sporazum
[ix] http://www.nspm.rs/hronika/koco-danaj-protestima-u-pristini-pocela-je-prakticna-realizacija-projekta-velika-albanija.html
[x] http://www.pink.rs/vesti/dacic-odbijanje-saradnje-sa-nato-bila-bi-izdaja-nacionalnih-interesa/
[xi] http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1177590/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%3A+%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%84,+%D0%BD%D0%BE%D1%9B%D0%BD%D0%B0+%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0.html
