Već drugi put u proteklih nekoliko dana krijumčari ljudi koriste istu taktiku: nakrcaju stotine izbeglica u stare brodove i napuste ih kada isplove na Sredozemno more. O tome pišu i nemački mediji.
Brod Blue Sky M sa oko 900 izbeglica, Italija 31.12.2014,
Umesto čamaca i manjih brodova, krijumčari ljudi su smislili još profitabilniju taktiku: Izbeglice ukrcaju u veće i vrlo stare brodove i isplove ka obalama neke zapadnoevropske države. Na pučini Sredozemnog mora, potom napuste brod i prebace se na čamce, a izbeglice ostave da „plutaju“ i zovu u pomoć. List Noje Osnabriker cajtung ovako piše o tome:
Zakazale su države sa čijih obala ovakvi brodovi nesmetano isplovljavaju. Zakazale su i države s druge strane Sredozemnog mora koje bespomoćno ili čak s odbijanjem posmatraju reku izbeglica.
Rešenja koje će krijumčare ostaviti bez posla moraju se tražiti na obe strane. Ta rešenja ne samo da moraju biti primenjiva, nego se do njih mora doći vrlo brzo kako bi se izbegla katastrofa“, piše Noje Osnabriker cajtung
„Izbori se ne dobijaju angažmanom za spas izbeglica“
Na istu temu piše i švajcarski list Tages ancajger: „Evropi nedostaje duše u ovom vremenu prevrata, ratova i terora s one strane Sredozemnog mora. Solidarnost sa izbeglicama, kažu neki, nije dobra, može da navede na opasan put, umesto da ih slike mrtvih u moru zastraše. Kao da se ljudi koji beže od od rata bilo čime više mogu zastrašiti! Vlade Evrope se toliko boje desnih populista da više ne govore mnogo drugačije od njih. A Evropska unija? Ona u svoj program nadzora granica i priliva izbeglica pod nazivom Triton ulaže manje novca nego što su Italijani prethodno ulagali u hvale vrednu misiju Mare Nostrum, čiji cilj je i bio spašavanje izbeglica iz mora“, piše Tages ancajger.
Brod Ezadeen III sa oko 450 izbeglica, Italija, 2.01.2015.
I Ahener nahrihten komentariše reakciju EU: „Hiljade ljudi umire u Sredozemnom moru, a jedini odgovor Evrope je uspostavljanje granične službe Fronteks. Njen zadatak nije spašavanje izbeglica iz mora. To je mesecima radila Italija u okviru misije Mare Nostrum. Ta misija je prekinuta jer Italija nije više mogla, a EU nije htela da je finansira. Takvo finansiranje bi bilo nepopularno u vreme kada desničarske stranke ulaze u Evropski parlament, a na nemačkim ulicama se održavaju demonstracije protiv stranaca i islama. Izbori se ne dobijaju angažmanom za izbeglice. To je cinično, ali je istinito“, zaključuje Ahener Nahrihten.
Užasne vesti neće zaustaviti rijeku izbeglica
List Nirnberger nahrihten predlaže konkretna rešenja: „Protivmera bi bilo da se na neki način izađe u susret izbeglicama, da se na severu Afrike otvore prihvatni centri u kojima bi se direktno obrađivali zahtevi za azil. Oni koji bi dobili azil potom bi mogli biti prebačeni na siguran način. Ova ideja nije nova, ali u Briselu se o tome još pregovara. Tako bi barem jedan deo izbeglica bio pošteđen opasnog puta preko Sredozemnog mora, a krijumčarima bi bio oduzet izvor zarade“, piše Nirnberger nahrihten
Za izbeglice je skupo plaćena karta za ulazak na brod, polazak na put koji može da odvede i u smrt. Za krijumčare je to posao bez rizika, piše list Frankfurter algemajne cajtung i dodaje:
„Sve dok u susedstvu Evrope budu trajali ratovi, a etničke i verske manjine budu proganjane, krijumčarenje ljudi će biti dobar biznis. Povrh toga postoji i ono što bi se moglo nazvati „normalnim“ iseljavanjem siromašnih kojima Evropa predstavlja obećanu zemlju. To je za njih toliko privlačno da su hiljade spremne da se predaju u ruke beskrupuloznih krijumčara. Ne plaše ni užasnih vesti o tome šta se dešava na otvorenom moru. Zvuči pomalo bespomoćno, ali onaj ko želi barem da priguši reku izbeglica, taj mora da se pozabavi problemima na njenom izvoru“, piše list Frankfurter algemajne cajtung.
Azer Slanjankić
