Brzi odgovor sporom prugom

0
742

arenaVeoma je neobično i običnom smrtniku u Srbiji teško razumljivo, da Srpska napredna stranka otvara razgovore na temu budućnosti Srbije baš sa Liberalno-demokratskom partijom Čedomira Jovanovića. Ali, ako ozbiljnije pogledamo sve ono što SNS radi na spoljnopolitičkom planu, na polju ekonomije i na unutrašnjim „rešenjima“ u društvenopolitičkoj sferi, tada postaje jasno da Srpska napredna stranka dosledno sprovodi onaj program koji godinama zastupa Čedomir Jovanović i njegov LDP.

Sve ono što je SNS nudio narodu u predizbornoj kampanji pre godinu i po dana, ostalo je mrtvo slovo na papiru. Umesto da ponište štetne dogovore koje je prethodna DS vlast utanačila sa Šiptarima i Briselom, naprednjaci – među kojima se samo dva čoveka pitaju, a samo jedan odlučuje – otišli su u krajnost u svom vazalnom i dodvoravajućem ponašanja spram zahteva i želja evroatlantske alijanse. Borba protiv korupcije svela se samo na prazne i jalove floskule o tome da u Srbije niko više neće moći „nekažnjeno da krade“. Kobajagi, „vratiće se i onaj novac koji je opljačkan iz zemlje“ tokom poslednjih decenija. Darka Šarića nova vlast „hvata“ dva puta godišnje, onda kada se neki naivni novinar osmeli da za to pita „najmoćnijeg čoveka“ u onemoćaloj državi.

Umesto da smanje nezaposlenost, SNS najavljuje da će stotine hiljada ostati bez posla, jer, eto, bez takvih „bolnih rezova“ Srbija „nikako ne može da preživi“. Navodno, za razliku od prethodnih vlasti, samo naprednjaci govore istinu, pošteno i bez zazora, ma koliko ta istina bila bolna. Začudo, i pored svakodnevnih obećanja u bolje sutra“, za sve ovo vreme otkako su došli na vlast, SNS nije povukao ni jedan jedini potez kako bi pokrenuo srpsku ekonomiju. Država ništa ne čini da bi pokrenula proizvodnju u brojnim preduzećima, koja su ranije (decenijama) uspešno poslovala, a koja se danas nalaze u stečaju ili su sasvim ugašena. Vlast ne pokazuje nikakve znake da je voljna da ozbiljno razmotri barem deo privatizacionih mahinacija, kojim su određeni mafijaški krugovi, maltene besplatno, dolazili do ogromnih materijalno-tehničkih vrednosti, koje su kasnije arčili onako kako im je volja. Stotine hiljada radnika je zbog takvog razbojničkog „trgovanja“ ostalo bez posla, a njihova deca bez mogućnosti da normalno i zdravo odrastaju.

Da Vas podsetimo:  Doktore Kon, birajte: Vučić ili narod!

I umesto da se vlast bavi jasnim i ozbiljnim reformisanjem društva, oporavkom državne i privatne ekonomije, sudstva i tužilaštva, sve se završava praznom pričom kako „treba da naučimo da se menjamo“ i kako „treba raditi još više“. Da apsurd bude još veći, naprednjački žreci su „ponosni na mlade pune entuzijazma“, kao da ne vide svu tu srpsku mladost koja obezglavljeno luta zemljom bez nade i bez budućnosti. Ne vide da se u Srbiji deca gotovo i ne rađaju, a ona koja su rođena nemaju nikakvu perspektivu u zemlji teškog kriminala i ozakonjenog bezakonja. Ko u obezglavljenoj državi ima šansu da „radi još više“? Prevaranti, lopovi, probisveti? A ko mora da „nauči da se menja“? Valjda oni koji veruju da život treba da se odživi časno i u skladu s najvišim etičkim normama jednog demokratskog i civilizovanog društva? A kako oni da se menjaju? Da i oni krenu u krađu i pljačku?

Umesto da govore o ključnim pitanjima za opstanak zemlje, SNS dvojac se „jedva drže za govornicu“, jer su, pobogu, obuzeti „velikom tremom pred svojim članstvom i pred narodom Srbije“. Jeftini „fazoni“, zar ne? Ali, takve sentimentalne „fore“, čini se, u srpskom narodu nailaze na masovan odziv. Dakle, Srbima je dovoljno da im neko obećava kule i gradove, pa da za takvim krenu neobeleženim stazama. Ključno pitanje, kažu SNS lideri, jeste „ekonomija, ekonomija i opet ekonomija“. To lepo zvuči kad se kaže, ali kada se prošetamo s kraja na kraj Srbije i pogledamo opustošene fabričke pogone, prazne hale, opljačkanu imovinu koja se ne vraća, tada postaje jasno da od SNS ekonomije neće biti ništa.

Umesto što pričaju u prazno, aktuelna srpska vlast bi trebalo da nešto praktično uradi. Da li oni znaju da preduzmu one mere koje bi mogle da srpsku državu izvedu iz ekonomske gudure i moralne pustoši u kojoj se narod decenijama beznadežno davi? Da znaju, već bismo to videli. Imali su dovoljno vremena da ispolje svoje sposobnosti. A šta su oni pokazali? Isto ono što su pokazivali i njihovi prethodnici. Usta su im puna onog istog „napretka i ozdravljenja srpske privrede“, o kome slušamo čitavog života. O „stvaranju ambijenta za dovođenje stranih investicija“ već i vrapci cvrkuću. A strani „investitori“ dolaze jedino ako im se, po svakom radniku kojeg će da zaposle, iz budžeta Republike Srbije izdvoji deset hiljada evra. Zapravo, tu su se svi ekonomski i finansijski postulati obrnuli naglavce: država investira u strane „investitore“.

Da Vas podsetimo:  Rijaliti tragedija Srbije

Vlast ubeđuje Srbe da nisu „lenj narod“, a onda, pričajući o penzionerima, dodaje da se više niko u Srbiji neće hvaliti da je otišao u penziju u pedesetoj godini. Ići ćemo u penziju, kaže najmoćniji među nemoćnima, onda kada u penziju idu i Nemci i drugi evropski radnici. Onaj koji nikada ništa drugo nije radio, osim što je decenijama samo „objašnjavao“ šta treba da se radi, sada euforično viče:

„Kad smo se mi stideli posla? Hoćemo da radimo, hoćemo da radimo više! Je l’ to sramota za nekoga?“

Da bi svojim rečima dao na značaju, „najmoćniji“ dodaje kako će se sada oformiti Kancelarija za brze odgovore, ona ista koja je u predizbornim govorima obećavana godinama unazad. Ako „brzi odgovor“ kasni godinu i po dana po dolasku na vlast, koliko li će tek kasniti „normalni“ odgovori – oni koji nisu brzi. Sve što više srpska vlast priča o brzini, Srbija sve sporija. Naliči srpskim „brzim prugama“, po kojim se, umesto brzinama od trista kilometara, vozovi kreću svega dvadeset do trideset kilometara na sat. I tako Srbija nastavlja i dalje da se klimata… Dok ne ispadne iz šina.

Za www.koreni.rs

P. Petrović

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime