Zamislite da ste 2012 nezadovoljni životom u kvazi-demokratskoj Srbiji odlučili da sebi oduzmete život skokom sa Mosta na Adi, ali ste nenadano upali u jahtu Sandre Afrike i ostali u komi sve do današnje 2018 godine napredne. Zamislite da je poslednje čega se sećate iz političkog života Srbije bilo obećanje potpredsednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića da će dolaskom naprednjaka na vlast :
- Smanjiti cene akciznih artikala.
- Uništiti organizovani kriminal.
- Uhapsiti tajkune i političare koji su uništili Srbiju.
- Plate i penzije ostaviti nesmanjene.
- Sačuvati Kosmet i stvoriti Zajednicu srpskih opština.
- Ojačati srpsku vojsku i policiju.
- Ukinuti nepotizam i stranačko zapošljavanje.
- U Srbiji uvesti vladavinu demokratije i stručnih ljudi.
- Ukinuti RTS pretplatu, osloboditi medije od uticaja politike i ostaviti cene komunalnih usluga nepromenjene.
- Svi izbori biti regularni i bez zastrašivanja političkih protivnika.
- Biti otvorene nove fabrike, sazidan Beograd na vodi i sređena infrastruktura države.
- Porodica kao stub drušva i borba protiv bele kuge biti prioriteti.
E, sad zamislite da ste se pre koji sat probudili iz kome pored voljene osobe (sa pokojom borom i kilogramom više), koja vam upravo objašnjava stanje u državi i odgovara na vaša pitanja.
Da li je SNS došao na vlast? Da li su jeftiniji gorivo, kafa i cigarete?
Voljena osoba vas sažaljivo pogleda, pomazi po glavi i tiho, da je drugi ne čuju, kaže:
„Na vlast su došli, ali ništa jevtinije nije, štaviše, cene su porasle i tek najavljuju da će rasti kako bi se uskladile sa cenama u Evropskoj uniji. Nažalost, plate nam nisu usklađene ni sa 2012-om, a radnici dosta zemalja EU kupuju robu po nižim cenama od naših“.
U vama vlada optimizam. Pa prevarili ste smrt, izašli ste iz kome! Pitate dalje:
Dobro, ali, izborili su se sa organizovanim kriminalom?
Voljena osoba vas ponovo sažaljivo pogleda, duboko uzdahne, osvrne se oko sebe i opet tiho, da je drugi ne čuju, kaže:
„Ma nisu, ubijaju se na ulicama kao 90tih i kriminal je u svim porama društva. Oni hapsili nekog Kosmajca kao da je reinkarnacija Pabla Eskobara i na kraju ga pustili da naplati odštetu. Hapse samo sitne kriminalce, a za ove krupne „nemaju“ dokaze. Bilo je i bezbroj „atentata“ na predsednika, ali niko uhapšen nije, jer policija još povezuje „neka lica sa nekim prostorima, neka lica sa nekim predmetima, neka sa drugim licima“… I tako to traje“.
Ne verujete šta čujete. Uporni ste da dobijete potvrdu kako je vaš pokušaj žrtvovanja bio vredan godina i godina komatoznog stanja:
Bar su pohapsili tajkune i političku bagru koja nas uništava još od 90tih ?
Vaša voljena osoba pokazuje prve znake nervoze i nerazumevanja za vaše nepoznavanje situacije:
„Gde ih pohapsili?!? Sa socijalistima su u koaliciji, a Dinkić i privatizaciona ekipa su zaštićeni kao pande. Više ih niko i ne pominje u medijima računajući na opšte poznato kratko pamćenje naroda. Hapsili su, doduše, Miškovića, ali ga oslobodili i plaćaće mu odštetu od dve milijarde evra, pa zato ne hapse više tajkune jer je budžet mali za silne kombinacije i odštete. Čak se i Karić vratio iz egzila kao veliki prijatelj svih vlasti još od Zajma za preporod Srbije. Brdo kvazi-demokrata je prešlo u socijaliste i naprednjake zarad opstanka na vlasti. Čeda Jovanović je postao oličenje zdravog života i privrednik čiji životni put se može opisati rečenicom „Od igle do lokomotive“. Čanak je prešao na špansku kuhinju, a Šešelj se vratio iz Haga da podrži svog političkog sina koji mu je nekada pivo donosio. Od tada Šešelj gostuje u svim rijalitima gde priča sa drvećem i osobama uznemirujuće pismenosti kako je on opozicija, što mu ni drvo poverovalo nije“.
U svom postkomatoznom optimizmu ne odustajete:
Onda su plate i penzije ostale iste ili veće ?
Vaše voljeno biće se smeje. Nije vam jasno – od muke ili zbog dobrog vica:
„Plate u državnom sektoru i penzije su smanjene za 10%, a skoro su vraćene na približno prvobitno stanje iako su troškovi života porasli toliko da se povećanje ne oseća, plus niko ne pominje vraćanje tih 10%. Vlast na mitinge podrške vodi gro penzionera kojima su prosečno uzimali 400€ godišnje za koje su mogli kupiti po sendvič svih 365 dana, a koji su im zahvalni na jednom sendviču koji su sami platili. Radnici državnih firmi tiho protestuju jer ih u protivnom čekaju sankcije kada se štrajk završi“.
Pridižete se u krevetu sigurni da se barem nešto promenilo na bolje:
Ok, valjda je Kosmet sačuvan i osnovana Zajednica srpskih opština ?
„Prvo popij ove lekove za smirenje uvezene iz inostranstva jer je Galenika prodana u bescenje, pa ti onda pričam. Kosmet je naš iako predsedniku treba dozvola da ga poseti, a ministar policije moli za saradnju albanske vlasti. Ubijen je skoro i Oliver Ivanović koji je preživeo zamerku sa Albancima, ali nije sa „Srbima“. Inače naprednjaci su na Kosmetu kreirali i Srpsku listu koja je ušla u takozvani Kosovski parlament i to u koaliciji sa Ramušom Haradinajem i Hašimom Tačijem koji su umesto koljača postali faktori stabilnosti u regionu zajedno sa našim predsednikom. Što se tiče Zajednice srpskih opština, ista ne postoji kako je zamišljeno. Jedinu zajednicu opština Srbije smo mogli videti ovih dana kada je naš predsednik posetio srpske enklave na Kosmetu i kada su u zajedničku podršku istom došli autobusi naprednjaka sa juga Srbije“.
Ne želite da prihvatite surovu i sivu stvarnost:
Sada bar imamo jaku vojsku i policiju, zlu ne trebalo ?
Učini vam se da glas vaše voljene osobe podrhtava:
„Srbija trenutno ima vojsku koja bi, kažu, mogla da odbrani vlast od državnog udara, samo što nema ko da ga sprovede. Ministar vojni nam je Vulin, isti onaj koji nikada nije služio vojsku zbog nepostojeće dioptrije i isti onaj kome za ličnu korist salutiraju generali kojima bi cipele trebao čistiti. Dobar deo srpske granice je nezaštićen, a profesionalni vojnici čekajući besplatne stanove i pogodnosti koje dolikuju grudobranu srpske zemlje žive na hlebu i pašteti kao predsednik i njegov brat nekada. Ratni vojni invalidi žive kao građani drugog reda iako su se borili za očuvanje države kojom nove velmože vladaju. Što se tiče policije, ona je u sličnom stanju zbog kojeg se skače sa mostao. Policija sada pored osnovnih dužnosti služi vlasti za obračune sa neistomišljenicima, lovi babe koje pričaju protiv vlasti na društvenim mrežama i osigurava zaplenu imovine zbog kreditne prezaduženosti na koju se vlast pravi gluva i nema. Policajci krpe stare uniforme i služe kao statisti u horor filmu srpskog pravosuđa kome skoro kraja neće biti. Direktor BIA je keramičar Gašić, koji je pre toga bio ministar vojni sve dok nije prosledio spasilački helikopter na lokaciju za slikanje što je uzrokovalo pogibiju četiri vazduhoplovca, dva medicinska radnika i bebe koju su spasavali. On nije izgubio funkciju zbog toga, nego zbog komentara novinarki da voli žene koje lako kleče, i lavovski se borio dve godine bez funkcije sve dok nije vaspostavljen na čelo BIA“.
Probija vas hladan znoj:
Nije valjda tako loše, barem više nema stranačkog i rodbinskog zapošljavanja?
Vaše voljeno biće vas ponovo pomazi i kroz ogorčeni smešak izgovara:
„Nije da nema, nego je to jedina varijanta kako doći do posla u Srbiji sada. Nepotizam je smanjen jer nisu svi članovi familije za vladajuću političku opciju, ali stranačko zapošljavanje je doživelo pravi bum. Čak je došlo vreme da unuci regrutuju bake i deke za podršku vladajućoj stranci. Sve državne institucije, a bogme i dobar deo privatnih firmi kao i stranih investitora zapošljavaju politički pogodne kao u vreme Komunističke partije SFRJ. Čak i oni koji se ne slažu sa vladajućom politikom biraju liniju manjeg otpora gde su spremni da za ličnu korist zapostave budućnost naroda“.
Suši vam se grlo. Osećate žmarce niz leđa:
Nije sve crno kada Srbijom vladaju stručnjaci koji neguju demokratske vrednosti?
„Nažalost Srbijom sada vladaju stručnjaci za podršku vlasti u svakoj situaciji. Demokratija koja nikada nije vladala u Srbiji, ne vlada i dalje. Imamo samo poslušnike vladajuće partije i one koji su nekada bili na vlasti. Svaki vid realnosti suzbijaju oni koji su nekada bili na vlasti i priklonili se vladajućem taboru. Pravi stručnjaci nam odlaze u inostranstvo u potragu za boljim životom. Nama su sada stručnjaci oni koji ne znaju adresu svog fakulteta“, kaže vam tiho osoba koju ste videli prvi put posle pet i po godina.
Želite da postavite još jedno pitanje. Pokušavate da kažete Valjda su nam komunalije jevtine, ne plaćamo RTS pretplatu i imamo slobodne medije?, ali uzalud. Glasa nema. Trnite. Osećate bol u potiljku. I mrak dolazi. I u daljini, u poslednjem trenutku čujete vrisak „doktore“!
www.kolumnista.com
