U ovom kriznom periodu dobrovolјni davaoci krvi su neophodni. Ovo je priča o prvom takvom davaocu, rođenom u Ivanovcima kod Ljiga Budimir Gajić, prvi dobrovoljni davalac krvi na Balkanu.
Šta čovek može dati drugom čoveku? Može mnogo toga, a ima nešto što je nemerlјivo i neuporedivo sa bilo čim drugim. Krv znači život i nešto je najdragocenije što se može dati drugom čoveku. Kad se daje nekom bliskom i poznatom, jedna je stvar, i potpuno razumlјiva. Kad se tečnost kojoj nema zamene, niti će je ikada biti, daje za nepoznatog budućeg primaoca, to nepoznatom čoveku može spasiti život. To rade humanisti.
O jednom takvom ovde je reč. Zapravo, o dvojici. I o trećoj osobi, doktorki, bez koje ne bi bilo ove priče o humanosti.
Hrabri drugopozivac
U istoriji medicine zapisano je ime solunskog borca Budimira Gajića iz sela Ivanovci kod Ljiga, koji se borio u Desetom takovskom puku Šumadijske divizije drugog poziva.
Bio je učesnik oba balkanska rata, iz kojih je izašao da činom narednika. Na položaju Mokra gora, 1912.godine, u borbi sa Turcima teško je ranjen u butinu desne noge. Sledeće godine, na položaju Vardište, u borbi sa Bugarima, ranjen je i u levu nogu. U Velikom ratu, sa štapom, peške je prešao Albaniju, do Grčke, gde se oporavio.
Za zasluge u Velikom ratu dobio je više odlikovanja: Karađorđevu zvezdu, Medalјu Obilića, Orden francuske legije časti, Medalјu za humanost.
Dr Nikola Krstić bio je načelnik Hirurškog odelјenja Opšte državne bolnice u Beogradu, i ratni hirurg Prve armije. On je u skočivirskoj polјskoj bolnici Solunskog fronta fronta 1916.godine, doneo hrabru odluku da primeni indirektnu transfuziju, da uzme krv unapred i kasnije da nekom vojniku. Postrojio je borce i pitao da li neko hoće da da krv koja će čekati povređene ratnike.
Javio se ugledni selјak i trgovac rakijom, Budimir Gajić, iz Ivanovaca, danas u lјiškoj opštini. Dao je 500 ml venske krvi, koja je pomešana sa citratom, kasnije data vojniku čije ime nije sačuvano. Budimir je odbio ponuđenu poštedu kao nagradu i odmah otišao na položaj.
Do tada je vršena direktna transfuzija, iz vene u venu, ali sve je manje bilo zdravih i odmornih vojnika koji bi ranjenicima mogli dati krv i često se dešavalo da oni umiru od iskrvavlјenja.
I potomci davaoci krvi
Dr Krstić je posle rata nastavio na radi u Opštoj državnoj bolnici u Beogradu, kao šef Ortopedskog odelјenja. Govorio je i pisao o metodi koju je primenio u toku rata, o indirektnoj transfuziji krvi unapred uzetoj za nepoznatog primaoca. Međutim, nije pomenuo ime prvog dobrovolјnog davaoca krvi na Balkanu, Budimira Gajića.
Preživeo je Budimir Veliki rat, vratio se u svoje Ivanovce na imanje. Imao je četiri sina i dve ćerke.
Preživeo je i Drugi svetski rat.
Godine 1952, 29.decembra iz Ivanovaca krenulo je četrdesetak žitelјa da bi dobrovolјno dali krv u Beogradu. Među njima bio je i Budimir Gajić, u pratnji sina Milisava i sinovca. Nije mogao da da dragocenu tečnost, bilo mu je već 75 godina, a svi ostali jesu. Ivanovčane je predvodila Nada Antonijević, sekretarica Crvenog krsta iz ovog sela.
Danas potomci ovog solunskog borca žive u Ivanovcima, Beogradu i Čačku čuvajući uspomenu na pretka. Budimirovi potomci takođe su dobrovolјni davaoci krvi. Dragan Gajić, učitelј u penziji i vlasnik nadaleko čuvenog rasadnika Lepopolјe, dao je gotovo sto puta dragocenu tečnost, Goran Gajić takođe je višestruki davalac krvi. Mladi slede starije, nastavlјajući porodičnu tradiciju dobrovolјnih davalaca krvi.
Sećanje na Budimira Gajića
Primarijus dr med. Milče Čanković Kadijević iz Instituta za transfuziju krvi Srbije, prva je obavestila javnost o Budimiru Gajiću, prvom velikom humanisti. Ona je 1994.godine slučajno, čitajući stare izveštaje, pronašla spise u kojima se pominje hrabri Budimir i način na koji je njemu uzeta i sačuvana krv za budućeg nepoznatog primaoca. U Vankuveru, 2002.godine, izvestila je kolege transfuziologe o Budimiru Gajiću, prvom dobrovolјnom davaocu krvi na Balkanu i među prvima u Evropi.
Ispred Crvenog krsta u Ljigu 3.decembra 2006.godine, na inicijativu dr Čanković Kadijević, podignuta je spomen bista u sećanje na Budimira Gajića. 3.decembar kao Dan opštine Ljig obeležava se od 1994.godine, a datum je vezan za početak kontraofanzive srpske vojske u Kolubarskoj bici, za čije brilјansno vođenje je Živojin Mišić dobio čin vojvode.
Priča o Budimiru Gajiću nalazi se i u knjizi pre dve godine objavlјenoj o srpskim lekarima u Velikom ratu. Zapravo, doktorka koja je pronašla da je on prvi davalac krvi na Balkanu napisala je priču o ovim Ivanovčaninu, koji je ušao u istoriju medicine.
Autorka je bibliotekarka Gradske biblioteke u Ljigu
