Budućnost koja nas očekuje

Umnožavanje naprednjaštva

7
1069

naprednjaciBiće ovo dugo putovanje u proleće, prema nekim predviđanjima jedno od prljavijih. Prljavština, međutim, neće biti uzrokovana snežnom bljuzgom (koje, uostalom , sada i nema) i svakom drugom nečistoćom zimskih „čarolija”, ona će – ta prljavština – biti oličena u metodima i načinu vođenja predizbornih kampanja; biće najjače oružje u političkoj trci za 250 mandata u novom sazivu Skupštine. Figurativno, ko bude imao jače pljuvačne žlezde i veći kapacitet pluća da izlučevine dobaci do protivničkog tabora moći će kasnije da se hvali – ukoliko postigne nekakav uspeh na izborima – da su mu ruke pomalo kakane, a obraz čist kao suza.

Stranke i koalicije tek su počele da predaju svoje liste kojima pretenduju na poslaničke klupe a već se čuju nazubljene izjave sa mnogih političkih adresa. Upućene na druge političke adrese. Poštarina se ne plaća. Trenutno najjača, Srpska napredna stranka i njeni partneri predali su listu stereotipnog naziva „Aleksandar Vučić – budućnost u koju verujemo” na kojoj su i Rasim Ljajić, Velimir Ilić, Aleksandar Vulin i poneki iz stranke Bogoljuba Karića. Tvrde, zapravo njihov šef, tj. budućnost u koju veruju, tvrdi da će koalicija voditi pozitivnu kampanju. U nju je, pretpostavlja se, uračunao i snežne nanose kod Feketića, spasavanje dece iz smetova, propadanje u sneg do pupka, helikopter, vojsku i civilnu zaštitu, što može ozbiljno da ugrozi tezu s početka teksta da (snežna) bljuzga i njene „čarolije” nisu uroci one prljavštine. A sneg je beo i vejao je.

Vučićeva akcija spasavanja zabavila je naciju kojoj je, u duhu zimskih radosti, jedino preostalo da se posprdno osvrne na taj njegov loš marketinški potez. Jednako loš koliko je očajan i predizborni slogan Vučićeve koalicije. Najpre, Vučić u tom sloganu ne predstavlja uporište za koje bi davljenici trebalo da se hvataju, on samo nalikuje onoj kristalnoj kugli nad kojom baju „proročice” pod vašarskim šatrama. Jer, budućnosti se – bar u ovoj zemlji – nikako ne može verovati zbog toga što je ona potpuna nepoznanica, ona je neizvesnost koja se ne može ni pretpostaviti a još manje se toj neizvesnosti može poverovati. Tome bi trebalo dodati i činjenicu da toj budućnosti pripada, osim Vučića, još jedan Aleksandar, kadar loše prošlosti – Vulin, koji nije prtio sneg kod Feketića jer se bolje snalazu po julskim žegama. S njim je zagarantovana budućnost prošlosti. Rasim i Velja su sve drugo samo ne budućnost. Oni su privesci. Ko god ih pronađe na nekom sokaku može da ih prikači i odvede u (njihovu i svoju) „svetlu” budućnost. Do sada su „visili” na više od nekoliko takvih „ključeva”.

Da Vas podsetimo:  Let muve bez glave ili Kosovski ciklus Aleksandra Vučića

Dok Vučićeva „gorska služba spasavanja” samouvereno grabi ka svojoj budućnosti, Demokratska stranka Srbije preti da joj tu budućnost ugrozi. Ona, zna se, neće ni sa kim u koaliciju a ako pobedi (a neće!) neće ni sa kim u svetu ni čaj da popije, ni mačke da pomazi, ona će da namćoriše, da se ljuti, duri, prkosi i uglavnom da razgovara sa sovom. Pokatkad i sa Dobricom i Matijom. Njen kandidat za gradonačelnika Beograda Aleksandar Popović, fin čovek, u predizbornom video-klipu kućne izrade objašnjava zašto je on prvi na listi za Beograd. U tom home-video čija izrada košta koliko i flaša lošeg piva (plastična, od dva litra) Popović naučeno izgovara u, prema svemu viđenom, laboratorijskom prostoru u kojem se nemušte replike mešaju sa biretama, pipetama i epruvetama. U tom snimku ima neke sumnjive hemije i svega osim blende, oštrog objektiva i piksela. Ogoljenost budućnosti u koju veruju.

Izgubljen u svim vremenima Boris Tadić pokušava da se reinkarnira u budućnosti koja mu se može osmehnuti samo ukoliko poveruje u onu Vučićevu. Što nije isključeno. Posle izbora sve je dozvoljeno, kao što je isto to dozvoljeno i pre njih. Tadićev odlazak iz Demokratske stranke i najava osnivanja Nove demokratske stranke jednako su musavi kao i Vučićev izborni slogan. Neinventivnost koju Tadić pokazuje svakodnevno ogleda se i u nazivu stranke koju namerava da osnuje dok istovremeno okuplja istomišljenike za izlazak na izbore. U naziv stranke upetljao je u ono što je pre samo nekoliko dana zdušno nazvao aferaškim, kriminogenim i još ponekim epitetima s kojima nikada ne bi pod isti barjak, ali je i od jednih i od drugih – tih zlih i omraženih DS-a i Nove stranke – pozajmio ponešto i sklepao ime za svoju (i Vučićevu) bolju budućnost. Da je, recimo, stranku nazvao NNS (Nova naprednjačka stranka) bio bi biliži istini. I budućnosti.

Da Vas podsetimo:  Opozicioni parlament

Da je Tadić prošlost u brk mu je skresao i Ivica Dačić. I to baš onaj kojeg je Tadić izvlačio iz istorijske žabokrečine. Dačić nije birao reči kada je, promovišući svoju koaliciju s firmama „Palma & žirafe” i „Krkobabić & potomci”, Tadiću poručio: „Tadić i ostali su bogovi demokratije, Amon Ra, Zevs i ostali. Spustite se malo na zemlju! Ne postoji vakcina za vaš povratak na vlast, vi ste prošlost”. Tako je zborio onaj čiju je prošlost Tadić onda reciklirao i dao joj šansu za budućnost. Dačić ga sada vraća u prošlost, s kamatom.

Tadićevu bivšu stranku svakodnevno napusti poneko veran bivšem počasnom predsedniku. Poslednji u nizu to su učinili Slobodan Homen i Jelena Trivan, i njih je, kao ljude prošlosti, zahvatila pomama budućnosti. Očekuje se uskoro i (prošla a buduća) Snežana Malović, ali ona će to uraditi kad joj se kaže. Po istom principu, a po novodemokratskoj stranačkoj disciplini, iz Demokratske stranke istupaće jedan po jedan kako bi se javnosti kontinuirano davalo na znanje da DS slabi a Tadić jača. Ujedno, budućnost na čelu s Vučićem ima veće izglede da bude budućnost koja nas očekuje.

U toj ne tako dalekoj, prolećnoj, budućnosti neke će se koalicije raspasti kao propali brakovi iz računa, dok će neke koalicije biti formirane baš od preljubnika iz takvih (političkih) brakova. Biće najtužniji oni brakovi u kojima, kako kaže Huan Hoze Miljas, preljubnici odjednom izgube veru u neverstvo (kakav paradoks) i ne znaju čime da je zamene. Miljas bi tu dodao i malo platonske preljube za koju kaže „da ona ne podrazumeva moralni i fizički rizik, a bez rizika nema ni stvarnog neverstva”. Čitalac može ostati u dilemi: verovati u budućnost koja nas očekuje ili joj biti neveran? U svakom slučaju odgovor ne bi trebalo tražiti pod cirkuskom šatrom. Ona gatara pod njom koristi zastareo model kugle. Model prošlosti.

Da Vas podsetimo:  Vučićologija za neupućene

Za www.koreni.rs

Dejan Jeremić

like-button.net here

wordpress-themes.org here

 

7 KOMENTARA

  1. Dok Vučićeva „gorska služba spasavanja” samouvereno grabi ka svojoj budućnosti, Demokratska stranka Srbije preti da joj tu budućnost ugrozi. Ona, zna se, neće ni sa kim u koaliciju a ako pobedi (a neće!) neće ni sa kim u svetu ni čaj da popije, ni mačke da pomazi, ona će da namćoriše, da se ljuti, duri, prkosi i uglavnom da razgovara sa sovom. Pokatkad i sa Dobricom i Matijom. Njen kandidat za gradonačelnika Beograda Aleksandar Popović, fin čovek, u predizbornom video-klipu kućne izrade objašnjava zašto je on prvi na listi za Beograd. U tom home-video čija izrada košta koliko i flaša lošeg piva (plastična, od dva litra) Popović naučeno izgovara u, prema svemu viđenom, laboratorijskom prostoru u kojem se nemušte replike mešaju sa biretama, pipetama i epruvetama. U tom snimku ima neke sumnjive hemije i svega osim blende, oštrog objektiva i piksela. Ogoljenost budućnosti u koju veruju.
    Ovo je drskost i bezobrazluk da se o jednoj najpostenijoj stranci ovako pise. Gospodine Jeremicu stidite se.

    • Čini mi se da ste prestrogi prema gospodinu Jeremiću. Njegov članak je jedna vrsta satiričnog prikaza onoga što se dešava na političkoj sceni Srbije. I on to, rekao bih, radi na briljantan način, nepristrasno, ne dajući nikome bezrazložnog „pardona“.

      Demokratska stranka Srbije je jedna stranka salonsko-patriotskog tipa, koja je, verovatno, ispucala sve svoje adute. Lično bih bio vrlo iznenađen ako DSS ovoga puta pređe cenzus, iako je ona godinama uspevala da napabirči onaj broj birača koji joj je omogućavao da uđe i jalovo tavori u srpskom parlamentu.

      Zapravo, DSS je sama sebi dovoljna. Ta Koštuničina partija vodila je svojevremeno žestoku „evrounijsku“ izbornu kampanju pod nazivom „Izvodljivo je“. Čisto da se ne zaboravi… a sada su, kobajagi, prešli u tabor evroskeptika.

      Srbi su narod koji brzo zaboravlja i koji lako prašta teške grehove svojim „miljenicima“. Nažalost, prava istina je da između Koštunice, Tadića, Nikolića ili Dačića/Vučića ima veoma malo razlike. I kada bi sutra, nekim čudom, DSS dobila izbore i stupila ponovo na vlast, odmah bi promenili svoju „ideologiju“ i počeli bi horski da viču kako Evropa „nema alternativu“.

      • Gospodine Spiridone, DSS jedina partija u nasoj zemlji koja nemenja svoju ideologiju pa tako ni svoje stavove ni pre izbora ni za vreme izbora pa tako ni posle izbora. A to je ono sto ja izuzetno cenim i postujem jer takvih na nasoj politickoj sceni vise nema. Drugi igraju onako kako im Brisel i Vasingon sviraju.

        • Setimo se onih dana kada je usvojen SSP i veselja u Knez Mihailovoj. Čak su i decu oblačili u majice s natpisima „Izvodljivo je“. Ko je plasirao onaj idiotski slogan „Više od autonomije manje od nezavisnosti“? Pa vlada Vojislava Koštunice. Na čiju inicijativu, znate li? Pa na inicijativu Amera. I tada je Zapad naređivao, a srpska vlast izvršavala, gotovo kao i danas, samo što su danas ulozi daleko veći. Šta je sve tada Vuk Drašković potpisao u ime Vlade Srbije ni danas se ne zna do kraja. A sad su takvi, eto, protiv EU i SAD. Ma hajte, molim vas.

    • Poštovana gospođo, poštujem Vaše mišljenje o DSS kao najpoštenijoj stranci i ne pada mi na pamet da Vam zbog tog mišljenja kažem da bi trebalo da se stidite. Još kada biste se potpisali punim imenom i prezimenom, kao što ja činim, a da ne pišete sakriveni samo iza imena, možda bi Vaše mišljenje o „drskosti i bezobrazluku“ kojih bi – prema Vašem mišljenju – trebalo da se stidim, imalo legitimitet. Ne stidim se, gospođo nijedne napisane reči, naprotiv. Stidim se sramote „prepoštenih“, sakrivenih u žabokrečini samozadovoljstva svog „poštenja“.

      • Uopse se ne krijem pa evo javljam vam se punim imenom i prezimenom a moju e-mail adresu moze vam redakcija lista „Koreni“ dostaviti. Ostajem pri svom stavu da niste ispravno postupili.Vasa poslednja recenica dovoljno mi je o vama rekla. Moj nivo nije taj da se preko javnih glasila sa nekim prepucavam nego iznesem svoje misljenje i to je kraj.Uvazavam i misljenja drugih pa bila ta misljenja i nekorektna kao ovo vase.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime