„Dušu Bogu, srce ženi, čast nikome„ – iz kodeksa časti ruskih carskih oficira
U Srbiji su gotovo svaki izbori bitka za Srbiju. Godinama smo se borili da Srbiju oslobodimo od agenata zapada koji su došli na vlast kao pešadija NATO bombardera. Godinama smo ih slušali kako su oni ono što treba Srbiji da krene napred. Znamo svi šta smo dobili: razorenu privredu i rasprodate firme u bescenje, uništenu vojsku, najsramnije pravosuđe, nemogućnost lečenja i školovanja ako nisi pripadnik kaste koju su oni stvarali. Izvinjavali su se ubicama naše dece. Terali su da se osećamo krivim i da se sramimo što smo Srbi.
Kulturu su nam uništili smejući se tradicionalnim i normalnim porodičnim vrednostima kojima je srpska porodica čuvala državu. U njihovoj kulturnoj matrici žene su jače i prebijaju slabe muškarce, deca su mudrija od roditelja, okoreli homoseksualci nisu bolesni nego vode normalne pa i uzorne živote. Promovišu nastranost, drogu. Kod njih nije bilo mesta za istinsko lepo i autentično naše. Nije bilo mesta za tradicionalnu kulturu. Gadili su se što su Srbi a na Hrvati ili Nemci.
Kada je nešto lepo, kada ti tvoja muzika prija, kada vidiš svoju zemlju kao lepu, kada vidiš slike koje govore i pokazuju kako dobro izgledaju naši predeli, kada ti deca odrastaju ponoseći se što su rođeni ovde u Srbiji… tada i samo tada si spreman da svoju zemlju braniš, da za nju ratuješ, učiš i žrtvuješ. Onda počinješ da je vidiš kao svoj dom. A dom se brani, bez obzira na sve.
To su pokušali da urade, da nam otadžbinu ogade i da završe svoj zadatak. Nisu uspeli iako su se mnogo trudili. Dok su to radili bahato su se bogatili i otimali. Postali su poznati u narodu kao žuta pošast. Sada će pokušati ponovo da dobiju priliku da nastave započeto. Otvoriće vrata zla ponovo. Proglašavaće nas ekstremistima, ksenofobima, šovinistima, homofobima, fašistima. Ne smemo dopustiti da ti i takvi ponovo zajašu Srbiju pokušavajući da nam ubiju ponos.
Liberalni fašizam je nagori oblik fašizma. Oni koji su sami sebe progasili kulturnom i svakom drugom elitom koristili su fašizam kao borbu protiv onih koji ne misle isto kao oni. Obračunavali su se sa običnim građanima, političkim protivnicima i čak sa istomišljenicima. Najgori od njih, bez škole, bez znanja, sa kriminalnom prošlošću, komunistička deca i u nuci. Imali su mišljenje da su «über alles“ – iznad svih. Narod Srbije to nije zaboravio. Neće ni oprostiti ako ne zaboravi.
Srbija posle dugo vremena postaje svesna gde je i kako može napred. Teško i jako bolno. Ljudi su sa pravom nezadovoljni. Ali ipak je Srbija uspela da izbalansira spljnu politiku i da ne okrene leđa Rusiji, uspela da je se prvi put ne stidimo žrtava bombi NATO pakta, da se ne stidimo pa obeležavamo genocid nad nama u Oluji. Potrebna nam je stabilnost a ne političke zavade i raskoli. Ono što je dugo Srbiji trebalo jeste period mira i izvesnosti da možemo da idemo napred. Sada to imamo i pokušaće da nam to oduzmu.
Ovi izbori danas su broba za pravac u budućnosti. Ovo je borba između budućnosti koja sigurno ne laka ali izvesna i stabilna. Budućnosti koju gradimo za nas a pre svega za našu decu koja će voleti što žive u Srbiji. Koja će sa ponosom pevati himnu, ponositi se što imaju Novaka Đokovića, Ivanu Španović i mnoge druge. Ponosiće se svojim precima Gavrilom Principom, Stevanom Siđelićem, Milanom Tepićem. I radovaće se svojoj budućnosti u Srbiji
Borba se vodi sa silama prošlosti koju predstavljaju svi derivati žutih. Demokrate, dostajebilovci, Jeremić, Janković i slični. Budućnost koju trebaju da nam predstavljaju Sale, Šule i Vule. Oni kojima su uzori narkomanka Srbljanović. Oni koji se ponose dezerterima kao što je general Trifunović. Oni koji s nas doveli do suza, do očaja. Koji su prodali porodičnu srebrninu pa sada više nemamo skoro ništa. Izbor je danas lak iako je opasnost velika. Ko ovo ne razume nikada neće ništa ni razumeti. Idemo da odbranimo Srbiju od ružne fašističke, ne tako davne prošlosti i mogućeg haosa koji sledi ako se vrati vreme žutih u ovom ili onom obliku.
Stevica Deđanski
www.vidovdan.org
Autor ponavlja Vucica :
Opozicija, to su strani placenici, to su snage proslosti
A Savamala, a ofreskani voz, a drzavni udar u Crnoj Gori, a smanjene penzije, a nepostojece sudstvo i zdravstvo . . .
o tome autor nista . . .
Najpre sam mislila nešto da napišem a onda sam shvatila da je ovako nečemu teško nešto objasniti. Mislim, nisam kvalifikovana. Uz sve je to nešto od čoveka i daltonista. Ne primećuje da nam nikada nije bilo žuće na vlasti. Toliko je žuto požutelo da prelazi u braon. Jadan čovek. Pogubio se. A još truća o fašizmu. Mora da je u vidovdan.org zakasnila plata za botove. Otišla na avion.