Jedno se već može tvrditi – povratak Dragana Đilasa na velika vrata promešao je karte u opoziciji i naterao vlast i paradžravne medije u paničnu kampanju blaćenja. Ali Đilasov uspeh zavisi od toga ko će ga podržati.
Povratak bivšeg gradonačelnika Beograda u politiku uzburkao je mrtvo more na srpskoj političkoj sceni. Pojavljivanje Đilasa kao ozbiljnog protivnika vlasti je, međutim, podelilo opoziciju. Pojedine opozicione struje su veoma brzo prihvatile Đilasa kao kandidata za gradonačelnika, ali je isto tako jedan deo snaga odbio bilo kakvu saradnju sa bivšim gradonačelnikom. Vlasti su upalile sve moguće alarme: svi tabloidi i paradržavni mediji su uključeni u dramatičnu kampanju čiji bi radni naslov mogao glasiti ‘Tajkuni se vraćaju’!
Đilas sa novim ambicijama
Povratak Đilasa profesorka u penziji Srbijanka Turajlić vidi kao pozitivnu vest jer „ga Beograđani percipiraju kao dobrog gradonačelnika i to mu daje pravo da se kandiduje“ bez obzira na „propuste“ i greške za koje Turajlić veruje da ih je Đilas i sam uvideo. „Mislim da je dobro rešenje kao opozicioni kandidat jer u situaciji blokiranih medija i ograničene kampanje dobro je imati neku prepoznatljivu figuru“, kaže profesorka koja je u Političkom savetu Pokreta slobodnih građana (PSG), prve političke snage koja je podržala Đilasa.
Prvi Đilasov motiv za povratak je verovatno činjenica da je Đilas u zrelim političkim godinama, i da bi dalja pauza verovatno dovela do toga da propusti neke važne političke vozove, kaže za DW Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a. „A drugi razlog je, verujem, to što su njegove ambicije veće od toga da bude gradonačelnik Beograda. To je moj utisak – trenutno samo ne znamo da li kroz neku novu ili već postojeću političku organizaciju.“
Stara mantra o tajkunima
Nakon što je javno saopštio da će se kandidovati za gradonačelnika, vlasti su krenule u besomučnu kampanju. Zapravo, samo je podgrejana stara priča koja je Srpsku naprednu stranku i dovela na vlast 2012. godine, a koja se oslanja na borbu protiv „tajkuna“. Aleksandar Vučić je na borbi protiv „tajkunizacije Srbije“ dobio vlast i ta mantra se sada besomučno ponavlja. Đilas je tako optužen da mu je ponestalo novca i da se zato politički reaktivira, da se sada nameračio na „punu gradsku kasu“ kako bi nastavio sa lopovlukom.
Srbijanka Turajlić za DW kaže da „kada vidite u kojoj meri je ova zemlja opljačkana za pet godina vlasti SNS onda vidite da je to besmislena floskula. Pet godina je ova vlast imala vremena da procesuira sve tajkune – niko nije procesurian – to je izmišljena priča.“
Trebalo bi zaista očekivati da je, u suštini fantomska, borba protiv tajkuna već izlizana priča i da je građani Srbije više ne percipiraju kao nešto što odlučuje izbore. Stoga i Bojana Klačara pitamo da li se srpski birači i dalje prilikom odluke kome će dati svoj glas opredeljuju za one koji obećavaju borbu protiv tajkuna?
Sa jedne strane SNS zaista vidi Đilasa kao ozbiljnog protivnika i kao nekoga ko ima simpatije velikog broja birača, ističe Klačar. „On zbog svoje konzervativne crte može privući i one birače do kojih, recimo, ne mogu da dopru Saša Janković ili Demokratska stranka.“
A sa druge strane priča o tajkunima i dalje prolazi kod birača u Srbiji, nastavlja Klačar. „Stvoren je oko toga čitav narativ, koji se gradi godinama, u kojem se tajkuni vide kao ljudi koji donose zlo i propast i uz koje se vezuje i neka korupcija. Ali, sam Đilas ima nešto što može da amortizuje takve napade, i to je veoma važno za birače u Beogradu, a to je neka vrsta menadžerskog duha.“
A šta zamera deo opozicije?
Iz arsenala zamerki na račun Dragana Đilasa – i to onih o kojima ne govori samo vlast – stižu primedbe i na autoritaran način vladavine, kao i ophođenje prema medijima koje donekle podseća i na loš odnos sadašnjih vlasti prema medijima.
Srbijanka Turajlić se slaže da je Dragan Đilas „u nekoj meri bio autoritaran. Na osnovu najnovijih javnih nastupa rekla bih da on uviđa te greške. Sa druge strane, Đilas je pokazao visok stepen socijalnog razumevanja za građane Beograda za razliku od sadašnje vlasti koja kupuje jelke, novogodišnje rasvete, pravi fontane, a pri tome su nam obdaništa prepuna, imamo problem u školama, zdravstvenim ustanovama i svuda redom. To je njegov kapital.“
Deo opozicije polaže velike nade u prisustvo Dragana Đilasa na njihovoj strani, ali je još uvek nejasno da li je Đilas spasonosno rešenje za, čini se, beznadežno razjedinjenu opoziciju. „Čini mi se da je ovde reč o narcizmu malih razlika rukovodstava svih u opoziciji“, ocenjuje Srbijanka Turajlić. „Kada razgovarate sa članovima apsolutno svih stranaka i pokreta, dođete do zaključka da ti ljudi mogu mnogo bolje da sarađuju nego njihovi lideri. A zašto je to tako? To bi trebalo pitati lidere tih stranaka i pokreta.“
U sadašnjoj situaciji pobeda Đilasa bila bi prilično iznenađenje, smatra Klačar. „Spasonosno rešenje bi moglo biti ukoliko bi ga podržali svi glavni opozicioni politički akteri, a to se izvesno neće desiti. Svi izbori pokazuju da birači očekuju ukrupnjavanje opozicione scene. Mi sada ne govorimo o nekoliko opozicionih kolona nego o desetak različitih kolona.“
Ivica Petrović
dw.com
To se zove“ Primopredaja vlasti“,
bas po planu nekog Hi Jot Su
Jota. Koji ne shvataju nikad ni shvatiti nece: „Put u Moskvu“- malo misomora za neodrasle.
Ah, Mila Moskvo!, primi me- da ove vise ne c u t i m !
a kud je to on otišao pa se vraća,tu su svi igrači koji se vrte u krug,samo je pitanje kad dođe na red.iz istog kola su svi komunistički igrači.sve što ih ima prošlo je krug,sad jovo nanovo.
Hm,hmm…to su,sada kapitalisticki igraci,a,ruralci,pucaju od zavisti,traze posao po splavovima i budzacima. Djilas,je sposoban poslovan covek i mnogi mu zavide.Dok,secdrugi majaju po crkvamabi dzamijama,kukumavce za drazom,on radi.