U sefu Gorana Kneževića, najavljenog ministra privrede, policija je 2009. godine pronašla novac koji je, kako je objasnio na saslušanju, služio za finansiranje aktivnosti Demokratske stranke. Institucije nisu dalje istraživale ove navode.
Mandatar za sastav nove vlade, Aleksandar Vučić, predložio je Gorana Kneževića, funkcionera Srpske napredne stranke (SNS), za novog ministra privrede. Protiv Kneževića je ranije vođen sudski proces koji se ticao finansiranja izbornih aktivnosti mimo stranačkih računa, ali potencijalno kršenje zakona nikada nije istraženo.
Kao gradonačelnik Zrenjanina i visoki funkcioner Demokratske stranke (DS), Knežević je bio uhapšen 2008. godine. Sa još 21 osobom sledeće godine je optužen za navodne zloupotrebe sa građevinskim zemljištem, ali je kasnije pravosnažno oslobođen optužbi. U međuvremenu je prešao u SNS.
U martu 2009. godine, prilikom pretresa jednog od sefova u Kneževićevom vlasništvu, policija je pronašla 160.700 evra. Istog meseca, na saslušanju je objasnio da je sef zakupio u martu 2007, a kaže da su donacije počele dve godine ranije.
„Novac u sefu u Novom Sadu je od donacija i priloga prijatelja i simpatizera stranke“, rekao je Knežević na saslušanju u julu te godine. Tim novcem su se, kako je govorio, „plaćale pojedine usluge, kupovali mobilni telefoni i kartice, dopune, novac u kešu za benzin, za bine, ozvučenje…“.
Uprkos ovim svedočenjima, potencijalno kršenje zakona nikada nije bilo predmet interesovanja suda i tužilaštva. Novac pronađen u sefu bio je namenjen funkcionisanju stranke i njenim izbornim aktivnostima, navodi se u presudi Višeg suda u Beogradu, ali se dodaje da „postojanje novca (…) nije predmet optuženja“.
Tužilaštvo za organizovani kriminal nije prihvatilo odbranu koju je Knežević izneo na sudu pa, kako kažu, finansiranje ove stranke nije bio predmet postupka.
„Tužilaštvo nije proveravalo zakonitost finansiranja političkih stranaka pa ni Demokratske stranke, pomenute u predmetu“, navodi se u odgovoru Tužilaštva Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Goran Knežević nije bio previše raspoložen da govori na ovu temu. Novinarki CINS-a je potvrdio da je novac bio namenjen za finansiranje stranke, ali to nije bio deo sudskog procesa.
„Sudu sam dao sve podatke i ponudio svu dokumentaciju, nakon toga sam oslobođen potpuno“, kaže Knežević. Dodaje da je sav novac vraćen po okončanju postupka.
Uobičajena praksa finansiranja stranaka
U sudskim spisima, u koje je CINS imao uvid, piše da je na sudu svedočilo više članova Gradskog odbora DS-a u Zrenjaninu. Tako je Vojislav Koncul, tadašnji šef kancelarije Gradskog odbora, na pitanje Kneževića da li su navedeni troškovi u vreme izbora finansirani preko računa stranke, odgovorio da ne zna kako su plaćani, ali da preko računa stranke nisu.
Svedok Zoran Mitrović, jedan od donatora stranke, na suđenju je rekao da je u nekoliko navrata dao po 45 hiljada evra Kneževiću i da je to bilo za finansiranje stranke.
Knežević je primopredaju novca „na ruke“, umesto uplaćivanja na račun stranke, objasnio činjenicom da je zakonom ograničeno koliko novca jedna stranka sme da primi.
Jedan od primera koji se spominjao na sudu bio je i slučaj iz 2007. godine kada su firme biznismena Mileta Jerkovića i njegove ćerke Višnje poklonile milion i po dinara sportskom klubu Sportal iz Perleza, koji je u to vreme imao dva člana – Gorana Kneževića i Zorana Stojačića. Jerković je u javnosti poznat kao svedok saradnik na suđenju Darku Šariću.
Knežević je na saslušanju rekao da je taj novac bio donacija za stranku, kao i da se takve stvari često rade:
„To je uobičajena praksa kod finansiranja političkih stranaka na svim nivoima“.
Na pitanje zbog čega je novac uplaćen na račun Sportala, sa obzirom na to da je izjavio da je novac namenjen stranci, Knežević je rekao: „Donatori ne žele da se prikažu kao donatori političkih stranaka i insistiraju da ostanu anonimni“.
Knežević je krajem 2013. godine pravosnažno oslobođen u postupku za navodne zloupotrebe sa zemljištem, a sav novac mu je vraćen.
U međuvremenu je bio i ministar poljoprivrede u Vladi Srbije, od jula 2012. do avgusta 2013. godine, a mandat mu je obeležila afera sa povišenom koncentracijom aflatoksina u testiranom mleku. Smenjen je na leto 2013, prilikom rekonstrukcije Vlade Srbije.
CINS je već pisao o načinima na koje stranke prikrivaju troškove izbornih kampanja. U protekle četiri godine Agencija za borbu protiv korupcije je otkrila 31 slučaj neprijavljivanja finansiranja političkih aktivnosti. Od 16 političkih subjekata (stranke, pokreti, grupe građana) kod kojih su utvrđene nepravilnosti, najviše slučajeva neprijavljivanja finansiranja zapaženo je tokom izbornih kampanja SNS-a (9) i DS – četiri.
Milica Šarić i Dino Jahić
CINS
