Ne znam kako je to u drugim gradovima i u krajnjem slučaju me i ne zanima, ali, kako vreme prolazi, čini mi se da je nas Čačane neko debelo prokleo pa u poslednje dve i kusur decenije, iz izbora u izbore, poverenje ukazujemo likovima koji, kako se čini, iz dubine duše mrze ovu našu kasabu koja je nekada davno slovila za grad. I da bar pokušaju da tu svoju mržnju prikriju i uviju u oblande, nego se, bukvalno iz dana u dan, iz petnih žila trude da nas uvere koliko im nije stalo ni do Čačka ni do Čačana.
Da li uzroke ovakve i ovolike mržnje prema Čačku i Čačanima možda treba tražiti u kompleksu leve džovanske strane korzoa? Oni rođeni do sredine šezdesetih i stariji znaju o čemu je reč, a oni mlađi neka se raspitaju jer se to ne može izguglati! Da li je u pitanju kompleks ruralnog porekla? Ili možda svako ko se u ovoj našoj nesretnoj kasabi dočepao i najmanje mrvice vlasti, Čačak doživljava kao usputnu stanicu na putu od vukojebine iz koje vodi poreklo do prestonice, a ovde se, ničim izazvan, obreo zahvaljujući odronu ili naglom topljenju snega? Ili u krajnjem slučaju činjenica da ih niko nije obavestio da Čačanina, Kraljevčanina, Kragujevčanina… ne određuje mesto rođenja već ljubav i odnos prema gradu koji im je ukazao gostoprimstvo.
Uostalom da li su vojvoda Stepa, doktor Kuželj, Ferdinand Kren, inženjer Envald… rođeni ovde, a slovili su za Čačane u pravom smislu te reči?
Najnoviji projekat “uređenja” grada koji podrazumeva seču drvoreda breza u ulici Kralja Petra samo je logičan sled onoga što naš Čačak doživljava i preživljava u poslednjih nekoliko decenija, a za šta vlast snosi samo delimičnu odgovornost.
Fakat je da je svaka vlast slika i prilika onih koji su je ustoličili i da radi samo ono i onoliko koliko joj se dozvoljava, ali šta je sa “Čačanima”? Našim sugrađanima kojima znanje i zvanje ne dozvoljavaju lagodnost posmatrača, a nalaze se na takvim pozicijama kao što su gradske institucije, škole, fakulteti… sa kojih bi njihov glas trebao da ima gromoglasnu jačinu? Šta su uzroci njihovog ćutanja koje para uši, nečinjenja i ignorisanja svega što se dešava sa njihovim i našim Čačkom koga su im puna usta?
Biće da je u Srbistanu lakše iskoreniti kancer i ostale boleštine nego čankolizanje i podanički mentalitet sa čijim posledicama se svakodnevno suočavamo.
Aleksandar Arsenijević
ozonpress.net
Hm,hmm… http://www.Lune.kad.ja.udjem.deca.stoje.mirno. Doduse,vise jevreceno u komentarima,nego untekstu
Браво! Само бих додао да то што важи за Чачак, може да се види на сваком кораку, свуда.
nemaš greške.