Castle: Kako srpska vlast manipuliše razumom, a građani za to još i plaćaju

U aprilu ove godine, nepromišljene akcije SNS na društvenim mrežama doprinele su da osvanu na međunarodnim naslovima kada je Tviter objavio da je obrisao 8.558 naloga uključenih u „koordinisanu akciju“ namenjenu „promovisanju vladajuće stranke u Srbiji i njenog lidera. “

BIRN je ranije izveštavao o tome kako su neki od ovih naloga ušli u provladine medije, a njihovi tvitovi su ugrađeni u članke kao „glas naroda“.

 „To nije nikakav aktivizam, gde osoba piše ono što želi ili u šta veruje“, rekao je Robin. „Ovi ljudi imaju tačne zadatke, njima je bukvalno napisano šta treba da kritikuju, kako da kritikuju neku vest koja se pojavi.“

SNS nije odgovarala na pitanja koja je BIRN poslao. Međutim, početkom aprila, posle objave na Tviteru, Slaviša Mićanović, član glavnog i izvršnog odbora stranke, odbacio je tvrdnje o „tajnom internet timu“ unutar stranke, rekavši da je sve javno i legitimno.

„Postoji Savet za internet i društvene mreže, ustanovljen na skupštini stranke 2012. godine i nalazi se u Statutu, a ​​bavi se promocijom stranke na internetu i društvenim mrežama“, tvitovao je Mićanović.

Javljanje na dužnost

Jedan avgustovski dan 2019. godine počeo je ovako:

U 7.56 sati ujutro, korisnik po imenu Nada Janković, ulogovala se u aplikaciju Castle iz Negotina. „Dobro jutro, dežurna“, napisala je Jankovićiva. Nekoliko minuta kasnije, u Šapcu, pridružio se Dušan Ilić rečima „Dobro jutro svima“.

Botovi su se prijavili za dežurstva, a svaki je ulazio u sistem Castle preko privatnog naloga.

Robin i njegov tim prvi put su pristupili aplikaciji Castle u januaru 2019. godine preko naloga sa slabom lozinkom.

Otkrili su da Castle povezuje sve Facebook i Twitter naloge kojima upravlja svaki korisnik – često više od jednog po korisniku – i da navodi pet Tviter profila koje su botovi dužni da prate: zvanične naloge vladajuće SNS, predsednika Vučića i ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, kao i naloge dvojice funkcionera – potpredsednika Milenka Jovanova i Mićanovića.

„Dnevni izveštaji o učinku“ sadrže ime korisnika, opštinu odakle su se ulogovali i obim njihove aktivnosti određenog dana: komentare, lajkove, retvitove i deljenje.

Bodovi se raspodeljuju u zavisnosti od toga koliko je korisnik bio aktivan, mada nije jasno da li je to osnov za nagrađivanje.

„Sistem je napravljen da prati svaki korak bota, od jutra do mraka“, objašnjava Robin. „Sve je zapisano u Castle-u.“

Čim se uloguju, botove čekaju uputstva.

Dana 2. avgusta trebalo je napadati kritičare Vučićevog pojavljivanja dan ranije na Pinku.

Vučić je izazvao oluju kada je iz poverljivih dokumenata BIA, sa oznakom državna tajna, pročitao imena sudija i šefova bezbednosnih službi za koje je tvrdio da su odobrili da bude tajno prisluškivan između 1995. i 2003. godine, u periodu kada je Vučić, tada žestoki ultranacionalista, bio čas u vladi čas izvan nje.

Kritičari su ga optužili za kršenje zakona jer je citirao poverljive dosijee.

Tada je Castle proradio sa sledećim uputstvom:

„Kada odgovarate na ovaj i slične tvitove, koristite ovu smernicu: Prema Zakonu o tajnosti podataka (član 9), predsednik Republike ima ovlašćenje da produži rok za čuvanje tajnosti (član 20.) i opozove oznaku tajnosti (čl. 26) ako je to u javnom interesu.“

Nekoliko dana kasnije, 5. avgusta, na Tviteru je počela da kruži slika Vučića u patikama za koje su kritičari rekli da vrede 500 evra. Castle se okrenuo njegovim političkim protivnicima, Draganu Đilasu i Vuku Jeremiću; jedan bot je tvitovao, „Odakle Đilasu pola miliona evra na račun?“

U toku od samo jednog dana koji je BIRN ispratio, botovima iz Castle-a je poslato 60 različitih objava sa Tvitera za koje su dobili uputstva da ih napadaju, od kojih su većinu objava postavili lideri opozicije Đilas, Jeremić, Boško Obradović, Sergej Trifunović, Dragan Šutanovac, Zoran Živković i Velimir Ilić.

Castle-ovi „specijalni botovi“ zaduženi za izdavanje uputstava imali su zadatak i da naglase potrebu da se izbegne da budu otkriveni. Krajem januara 2019. godine, botovi su dobili link ka Vučićevoj izjavi u kojoj on osuđuje uvrede koje je uputio njegov bivši mentor Vojislav Šešelj, poslanici iz Demokratske stranke, Aleksandri Jerkov.

Uputstvo je glasilo: „Na ovu vest pišemo komentare u smislu:: On (Vučić) se nije izvinio, jer nema za šta da joj se izvini. Osudio je uvrede, kao što bi i za svakoga, za razliku od opozicije koja podržava lidere opozicije koji žene nazivaju pogrdnim imenima.“

„Pišite svojim rečima“, stajalo je istaknuto. „NE KOPIRAJTE SMERNICE!!!“

Botovanje za vreme radnog vremena, o trošku poreskih obveznika

Među onima koji primaju takve smernice je i Miloš Jovanović, prvo zaposlen u Kancelariji za mlade na Čukarici, a sada zamenik direktora Gerontološkog centra Beograd.

Jovanoviću platu dobija iz državne blagajne. Ali prema BIRN-ovom monitoringu, prošle godine je proveo veći deo svog radnog dana ulogovan u Castle-u. On je odbio da komentariše kada ga je BIRN kontaktirao.

Korisnici Castle-a su i Mirko Osadkovski, zaposlen u lokalnoj vlasti u Žablju, kao član Komisije za statutarna pitanja i normativne akte i lokalni odbornik, i Damir Škrbić, šef službe komunalnih poslova u opštini Apatin.

Osadkovski nije odgovorio na pitanja poslata mejlom. Škrbić je u telefonoskom razgovoru odbio da komentariše.

Ali oni nisu jedini.

Baza podataka Castle-a sadrži imena najmanje dvojice ljudi iz SNS izabranih u lokalnu skupštinu grada Vršca – Milane Kopil i Nenada Plavića.

Kopil je odgovorila da neće da komentariše za BIRN. „Kao neko ko podržava politiku Aleksandra Vučića apsolutno nemam za BIRN ništa pozitivno da kažem“, rekla je Kopil. Plavić je rekao da će moći da razgovara tek nakon izbora 21. juna.

Zatim tu su zaposleni u javnim preduzećima, kao što su Elektroprivreda Srbije ili oni koji rade u školama.

U avgustu prošle godine niški portal Južne vesti objavio je svedočenje neimenovanog člana SNS i bivšeg člana Internet tima koji je rekao da su botove organizovali partijski funkcioneri sa namerom da stvore lažnu sliku zadovoljstva građana vlašću. Takođe je rekao da je većina botova zaposlena u javnim preduzećima i da rizikuju da dobiju otkaz ako odbiju naređenja.

Skupa operacija

Vebsajt http://castle.rs/ je prvi put registrovan u oktobru 2017. godine. Vlasništvo nije vidljivo od kada je aktivirana klauzula o privatnosti za ovaj domen. Ali ima dovoljno dokaza da ga kontroliše SNS.

Prema alatu za pretragu IPWHOIS Lookup na ultratools.com, IP adresa pronađena u kodu mobilne aplikacije koja je postojala u Castle-u, 77.46.148.99, registrovana je u martu 2016. godine na istoj adresi kao i sedište stranke u Beogradu, u ulici Palmira Toljatija. To je jedna od osam IP adresa koje je stranka zakupila, i to od 77.46.148.96 do 77.46.148.103.

Krajnji vlasnik je Telekom Srbija.

BIRN je pitao Telekom Srbija koliko SNS plaća za korišćenje svojih statičkih IP adresa i kada je sklopljen ugovor o zakupu. Kompanija je odgovorila:

„Telekom Srbija ima komercijalni ugovor sa SNS, kao što imamo komercijalne ugovore i sa hiljadama ostalih pravnih lica. Ponavljamo, detalje ugovora sa našim korisnicima ne smemo da iznosimo u javnost.“

Međutim, Andrej Petrovski, stručnjak za sajber forenziku i tehnički direktor SHARE Fondacije u Beogradu, kaže da ovakva operacija „nije zamenarljiv izdatak”.

„Osim toga što će da zakupe određeni server ili će ga kupiti i fizički ga držati i održavati kod sebe, što je skuplja varijanta, takođe im treba da kupe domen, sertifikat za zaštitu komunikacije, fiksne IP adrese,“ rekao je Petrovski za BIRN.

„Potrebni su administratori koji će da administriraju bazu i naravno trošak su ti ljudi koji rade, kojima se upravlja preko te aplikacije.“

Petrovski kaže da sumnja da bilo koja druga politička stranka ima resurse za pokretanje slične operacije u ovakvim razmerama.

„U ovom trenutku mislim da ni jedna druga stranka nema dovoljno para da investira u ovako nešto i nije dovoljno velika da bi imala efikasan sistem“, kaže on. „SNS se sama ponosi time što ima najviše aktivista i što je najveća stranka u Srbiji. Samim tim logično je da su oni jedini koji imaju resurse i potrebu za ovakvim alatom. “

Skriveni troškovi

Zakoni o finansiranju političkih partija u Srbiji od stranaka zahtevaju da prijave svoje troškove Agenciji za borbu protiv korupcije koja ima zadatak da spreči zloupotrebe finansiranja.

Ali u finansijskim izveštajima SNS od 2013. godine nema izričitog pomena o novcu koji je utrošen na kreiranje i održavanje sistema Castle.

„Samo po sebi nije suprotno Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti da stranka kupi ovakav softver ili plaća aktivista da rade u njemu ali to mora da bude evidentirano u finansijskim izveštajima“, kaže Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.

„Ako nije evidentirano finansijski onda je to problem.“

„Ako je to platio neko drugi, a ne sama stranka, onda je to moralo da bude prijavljeno kao poklon, kao prilog dat političkoj stranci od strane tog lica koje je izvršilo plaćanje“, rekao je Nenadić za BIRN.

BIRN je pitao Agenciju za borbu protiv korupcije da li je SNS ikada prijavila takve troškove. U odgovoru, Agencija je navela sve obaveze koje politički subjekat ima u pogledu prijavljivanja troškova i priloga, ali nije komentarisala konkretan slučaj.

Mladen Jovanović, direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju – NKD, koja promoviše građansko učešće u lokalnoj politici, rekao je da postoji jednostavno objašnjenje kako se neki od onih koji rade na Castle-u plaćaju: iz državnih blagajni preko poslova u javnom sektoru.

„Neohodno je da se proveri tok novca“, kaže je Jovanović čija koalicija prati zloupotrebu javnog novca u Srbiji. „To je zadatak za tužilaštvo jer ovde govorimo o koruptivnom delu na štetu budžeta“.

Kritičari kao mete

Kao i bilo koja druga politička stranka, SNS ne poriče da se promoviše na društvenim mrežama, ali kaže da je njen „internet tim“ sačinjen od stranačkih aktivista koji se ne razlikuju od onih koji traže podršku na ulicama.

Ali BIRN-ova analiza baze podataka Castle-a pokazuje da se botovi ne zaustavljaju na promosivanju stranke već da često za cilj imaju javne ličnosti, uključujući novinare i NVO aktiviste

Zoran Gavrilović, istraživač Biroa za društvena istraživanja BIRODI, doživeo je to na sopstvenoj koži nakon što se pojavio na televiziji gde je govorio o svojim nalazima u vezi sa dominacijom vladajuće stranke u medijskom prostoru u Srbiji.

Suočavajući se s nizom uvreda i pretnji preko Tvitera, Gavrilović je odgovorio tvitom: „Bot je osoba koja slobodnom voljom ili pod ucenom zloupotrebljava pravo na slobodu govora u online i offline prostoru. Botovanje je koruptivna forma ponašanja koja je usmerena protiv javnosti, vladavine, slobode govora i prava građana… “

U razgovoru sa BIRN-om, Gavrilović je rekao da zakonodavci treba da deluju kako bi zauzdali takvo ponašanje.

„Ja to vidim kao organizovanje paravojnih formacija devedesetih. Nema političke debate već si ti neprijatelj koga treba odmah pljunuti, šutirati. To je parapolitičko organizovanje.“

Castle, međutim, nije prvi pokušaj SNS da putem društvenih mereža manipuliše javnim mnjenjem u Srbiji.

Godine 2014. Robin Xud i njegove kolege programeri otkrili su aplikaciju pod nazivom „Valter“, nazvanu po filmu iz 1972.

Za razliku od Castle-a koji funkcioniše putem interneta, Valter je bio instaliran na kućnim računarima aktivista i članova Internet tima SNS.

Softver Valtera je kasnije zamenjen aplikacijom Fortress (tvrđava), ali kada je portal Teleprompter izvestio o njegovom postojanju u aprilu 2015. hakeri su uspeli da uklone tekst i na kraju celokupan sajt, koji više ne postoji.

Dok SNS nije odgovorila na zahtev za komentar na ovu priču, Vučić jeste uzvratio kada je Tviter obrisao gotovo 9.000 naloga koje je optužio za „koordinisane aktivnosti“ u cilju promocije Vučića i njegovu stranku.

„Ja nemam pojma o čemu se tačno radi, niti me to zanima“, rekao je na konferenciji za novinare 2. aprila. „Ja nisam nikad čuo da je neko nešto pozitivno za mene rekao na tom Tviteru. “

Takvi demantiji zvuče šuplje za ljude poput Robina. „Ljudi moraju da znaju da ovako nešto postoji“, rekao je on.

Anđela Milivojević
Izvor: javno.rs